[[Сретењски устав]] није био дугог века. Русија и Порта нису оправдавали [[Милетина буна|Милетину буну]], па су кнез и Сенат претпостављали да неће прихватит ни Устав. Зато су послали дипломату [[Михаило Герман|Михаила Германа]] у Цариград и преко њега писма за Порту и Буњетова, руског изасланика у турској престоници. Устав је суспендован док Буњетов и Порта заједнички га испитају и поправе. Примедбе су се очекивале до Ђурђевдана када би Скупштина поново примила измењени устав. Кнез је пред њима бранио устав, односно био је спреман да прихвати бар део његових одредби. Буњетов није прихватио устав; Порта је била блажа. То је утицало на кнеза да донесе одлуку да суспендује устав, што је и њему самом одговарало. Читав терет одговорности свалио је на [[Димитрије Давидовић|Димитрија Давидовића]]. На опозицију није смео ударити. Устав је коначно суспендован 11. априла.
