Леви центар — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
[[Датотека:Red flag II.svg|десно|мини|160п|[[Застава|Црвена застава]], симбол покрета левице и левог центра]]
{{bez_izvora}}
У [[политика|политици]], односно политичкој теорији израз '''леви центар''' ('''центар-левица''', '''умерена левица'''), означава [[Политички покрет|политичке покрете]], [[Политичка странка|политичке странке]] и [[Политичка идеја|политичке идеје]] који по својим темељним програмским одређењима припадају [[левица|левици]], али у својој практичној платформи имају доста компромисних садржаја што их приближава [[политички центар|политичком центру]], те их се због тога не може назвати левицом у класичном смислу.
 
[[Датотека:Red_rose_02.svg|десно|мини|140п|Црвена ружа, симбол демократије и анти-ауторитаризма у начину деловања против друштвених неправди<ref>"About Our Logo". Tamiment Library and Robert F. Wagner Archives. New York University. Archived from the original on 2017-07-02. Retrieved May 25, 2016.</ref><ref>"Metropolitan. v.38 1913". HathiTrust. pp. 63. Retrieved 2019-03-02.</ref><ref>"Most's Meeting". Indianapolis Indiana State Sentinel. September 21, 1887. pp. 1 Column 1.</ref>]]
Политичке странке и организације које се сматрају левим центром најчешће настоје пронаћи компромис између [[демократски социјализам|социјалистичких]] и [[либерализам|либералних]] садржаја у својим програмима. Од њих су најпознатије странке, организације и покрети [[социјалдемократија|социјалдемократске]] оријентације који се најчешће називају левим центром.
 
'''Леви центар''' или '''умерена левица''', у политичкој теорији, је назив за позицију на [[политички спектар|политичком спектру]].
 
Означава [[идеја|политичке идеје]], [[Политичка странка|политичке странке]] и [[друштвени покрет|политичке покрете]] који по својим темељним програмским одређењима припадају [[левица|политичкој левици]], али у својој практичној платформи имају доста компромисних садржаја што их приближава [[политички центар|политичком центру]], те их се због тога не може назвати политичком левицом у класичном смислу.
 
Политичке странке и организације које се сматрају левим центром најчешће настоје пронаћи компромис између [[социјална правда|социјално]]-одговорних и прагматичних садржаја у својим програмима. Од њих су најпознатије странке, организације и покрети [[социјалдемократија|социјалдемократске]] оријентације, који се најчешће називају левим центром.
 
Појам левог центра се често користи и за опис коалиције коју чине странке левице и центра.
 
Леви центар на политичком спектру представља левицу окренуту политичком прагматизму.<ref>Blaazer, David (2002) [1992]. The Popular Front and the Progressive Tradition: Socialists, Liberals, and the Quest for Unity, 1884–1939. Cambridge University Press. {{page|year=|isbn=978-0-521-41383-1|pages=}}</ref><ref>Understanding Social Democracy (PDF). What's Left of the Left: Liberalism and Social Democracy in a Globalized World. Cambridge, Massachusetts: Minda de Gunzburg Center for European Studies, Harvard University. Приступљено 29. 1. 2016.</ref> Прагматична политика левог центра се фокусира само на минимални програм, којим у оквиру институција представничке, [[парламентарна демократија|парламентарне демократије]] и тржишне капиталистичке [[економија|економије]] настоји спровести делимичну промену путем активне економске улоге јавног сектора, јавних институција и сервиса који би требало да раде на ублажавању неправди које наноси нерегулисани, [[неолиберализам|либерални]] модел капитализма.<ref>Notermans, Ton (2000). Money, Markets, and the State: Social Democratic Economic Policies since 1918. Cambridge Studies in Comparative Politics. Cambridge University Press. {{page|year=|isbn=978-0-521-63339-0|pages=}}</ref><ref>Brandal, Nik; Bratberg, Øivind; Thorsen, Dag Einar (2013). The Nordic Model of Social Democracy. Basingstoke, England: Palgrave Macmillan. {{page|year=|isbn=978-1-137-01326-2|pages=}}</ref><ref name="аутоматски генерисано1">Sejersted, Francis (2011). Adams, Madeleine B., ур. The Age of Social Democracy: Norway and Sweden in the Twentieth Century. Превод: Daly, Richard. Princeton University Press. {{page|year=|isbn=978-0-691-14774-1|pages=}}</ref><ref>Berman, Sheri (1998). The Social Democratic Moment: Ideas and Politics in the Making of Interwar Europe. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. {{page|year=|isbn=978-0-674-44261-0|pages=}}</ref><ref>Aspalter, Christian (2001). Importance of Social Democratic Movements in Welfare Politics: With Special Reference to Germany, Austria and Sweden. Huntington, New York: Nova Science Publishers. {{page|year=|isbn=978-1-56072-975-4|pages=}}</ref><ref name="аутоматски генерисано2">Badie, Bertrand; Berg-Schlosser, Dirk; Morlino, Leonardo, ур. (2011). „Social Democracy”. International Encyclopedia of Political Science. 8. Sage Publications. {{page|year=|isbn=978-1-4129-5963-6|pages=}}</ref> Практична реализација такве делимичне промене у оквиру институција парламентарне демократије и тржишне капиталистичке економије обично се назива социјално одговорном државом или државом благостања.<ref>Thorsen, Dag Einar; Brandal, Nik; Bratberg, Øivind (2013). „Utopia Sustained: The Nordic Model of Social Democracy”. London: Fabian Society. Приступљено 2. 8. 2016.</ref><ref>Sachs, Jeffrey D. (2006). „The Social Welfare State, beyond Ideology”. Scientific American. св. 295 бр. 5. New York. стр. 42. ISSN 0036-8733. Архивирано из оригинала на датум 12. 10. 2007. Приступљено 2. 8. 2016.</ref><ref>Upchurch, Martin; Taylor, Graham; Mathers, Andrew (2009). The Crisis of Social Democratic Trade Unionism in Western Europe: The Search for Alternatives. Contemporary Employment Relations. Farnham, England: Ashgate Publishing. {{page|year=|isbn=978-0-7546-7053-7|pages=}}</ref><ref name="аутоматски генерисано1" /><ref>Fitzpatrick, Tony (2003). After the New Social Democracy: Social Welfare for the Twenty-First Century. Manchester University Press. {{page|year=|isbn=978-0-7190-6477-7|pages=}}</ref> Леви центар се сматра умереном струјом у савременом левичарском покрету.<ref>Bardhan, Pranab; Roemer, John E. (1992). „Market Socialism: A Case for Rejuvenation”. Journal of Economic Perspectives. 6 (3): 101—116. ISSN 0895-3309</ref><ref>Britain, Ian (2005) [1982]. Fabianism and Culture: A Study in British Socialism and the Arts, c. 1884–1918. Cambridge University Press. {{page|year=|isbn=978-0-521-02129-6|pages=}}</ref><ref>Hinnfors, Jonas (2006). Reinterpreting Social Democracy: A History of Stability in the British Labour Party and Swedish Social Democratic Party. Critical Labour Movement Studies. Manchester University Press. {{page|year=|isbn=978-0-7190-7362-5|pages=}}</ref><ref>Janowsky, Oscar Isaiah (1959). Foundations of Israel: Emergence of a Welfare State. Princeton, New Jersey: Van Nostrand.</ref>
А политичке странке и организације које се у политичком спектру сматрају позицијом "центар до леви центар" (центар/леви центар) најчешће настоје пронаћи компромис између [[социјалдемократија|социјалдемократских]] и [[либерализам|либералних]] садржаја у својим програмима. Од њих су најпознатије странке, организације и покрети [[социјални либерализам|социјално-либералне]] оријентације који се најчешће називају позицијом "центар до леви центар" (центар/леви центар).
 
==Карактеристике==
Обележја левог центра:<ref>Meyer, Thomas; Hinchman, Lewis P. (2007). The Theory of Social Democracy. Cambridge, England: Polity Press. {{page|year=|isbn=978-0-7456-4113-3|pages=}}</ref><ref name="аутоматски генерисано2" /><ref>• Hoefer, Richard (2013). „Social Welfare Policy and Politics”. Colby, Ira C.; Dolmus, Catherine N.; Sowers, Karen M. Connecting Social Welfare Policy to Fields of Practice. Hoboken, New Jersey: John Wiley & Sons. {{page|year=|isbn=978-1-118-17700-6|pages=}}</ref>
 
* остварење, поштовање, заштита и унапређење [[темељна људска права|основних људских права и слобода]], без [[дискриминација|дискриминације]] по било ком основу, као што су: [[раса|раса]], боја коже, друштвено порекло, [[националност|национално]] порекло, [[етничка група|етничка]] припадност, веза са мањинским народом или мањинском заједницом, [[језик|језик]], вероисповест или уверење, политичко или друго [[мишљење|мишљење]], чланство у политичкој, синдикалној или другој организацији, [[пол|пол]], [[родни идентитет|родни идентитет]], [[сексуална оријентација|сексуална оријентација]], [[интерсексуалност|полне карактеристике]], [[брак|брачни]] или [[породица|породични]] статус, рођење, старосна доб, друштвени статус, имовинско стање, генетичке карактеристике, [[здравље|здравствено]] стање, [[инвалидитет|инвалидитет]] или друго лично својство;
 
* остварење и развијање [[демократија|демократских институција]], владавине закона и социјалне одговорности;
 
* развијање права и слобода запостављених и обесправљених појединаца, [[друштвена група|друштвених група]] и слојева;
 
* развијање права људи на рад, [[синдикат|синдикално организовање]], здравствену заштиту, [[образовање]] и социјалну заштиту;
 
* одрживи привредни развој, уз развијање равномерног развоја урбаних и руралних подручја;
 
* афирмација родне равноправности;
 
* развијање плуралистичког и солидарног друштва које унапређује квалитет живота за [[радник|раднице и раднике]], угрожене слојеве и целокупно друштво;
 
* убрзавање друштвеног и [[наука|научно]]-[[технологија|технолошког]] напретка;
 
* афирмација начела [[секуларност|световности]];
 
* унапређење уравнотежености локалног и регионалног развоја;
 
* заштита културног и природног наслеђа, те [[животна средина|животне средине]] и [[животиња]];
 
* промовисање мирног и дипломатског начина решавања спорова и сукоба;
 
* коришћење демократских и ненасилних [[парламент]]арних и ванпарламентарних облика деловања и противљење свим недемократским, ауторитарним и тоталитарним облицима деловања.
 
Умерена прогресивна странка у матичном току земље која је заснована на парламентарној демократији и тржишној капиталистичкој економији, са гласачким телом како у нижој класи тако и у [[средња класа|средњој]] класи, могла би бити описана као [[политичка партија|политичка странка]] левог центра.<ref>Jackson, Ben (2008). „Social Democracy”. Durlauf, Steven N.; Blume, Lawrence E. The New Palgrave Dictionary of Economics. 7 (2nd edition). Basingstoke, England: Palgrave Macmillan. {{page|year=|isbn=978-0-333-78676-5|pages=}}</ref><ref>Ishay, Michelle R. (2008) [2005]. The History of Human Rights: From Ancient Times to the Globalization Era. Berkeley: University of California Press. {{page|year=|isbn=978-0-520-25641-5|pages=}}</ref> Док би странка са већим захтевима и циљевима, која има гласачко тело међу оним делом малобројније, али свесније средње и ниже класе, физичке и интелектуалне, те са историјом подршке и учешћа у еманципаторским и [[прогресивизам|прогресивним]] покретима, могла бити описана као странка радикалније, [[нова левица|нове левице]].<ref>Hudson, Kate (2012). The New European Left: A Socialism for the Twenty-First Century?. Basingstoke, England: Palgrave Macmillan. {{page|year=|isbn=978-0-230-24876-2|pages=}}</ref><ref>Busky, Donald F. (2000). Democratic Socialism: A Global Survey. Westport, Connecticut: Praeger Publishers. {{page|year=|isbn=978-0-275-96886-1|pages=}}</ref><ref>Harrington, Michael (2011) [1989]. Socialism: Past and Future. New York: Arcade Publishing. {{page|year=|isbn=978-1-61145-335-5|pages=}}</ref><ref>Schweickart, David (2007). „Democratic Socialism”. Anderson, Gary L.; Herr, Kathryn G. Encyclopedia of Activism and Social Justice. 1. Thousand Oaks, California: Sage Publications. {{page|year=|isbn=978-1-4129-1812-1|pages=}}</ref>
 
Политичке странке левог центра, као и друге савремене левичарске странке, обично истичу следеће вредности:<ref>Tansey, Stephen D.; Jackson, Nigel (2008). Politics: The Basics. London: Routledge. {{page|year=|isbn=978-0-415-42244-4|pages=}}</ref>
 
* '''слобода''' — не само [[људска права|људске слободе]], него и слобода од [[дискриминација|дискриминације]], слобода демократске партиципације и слобода од зависности, екстремног [[сиромаштво|сиромаштва]], [[страх]]а и злоупотребе [[политичка моћ|политичке]], економске и друге моћи и положаја;
* '''једнакост''' — не само пред законом, него и једнаке шансе и могућности за све људе у разним сферама [[живот]]а, без обзира на идентитетске различитости, укључујући и оне особе са потешкоћама било које врсте;
* '''солидарност''' — показивање разумевања и саосећања према особама које су жртве неког облика дискриминације, неправде, неравноправности или незгодног стицаја околности, те лична спремност заједничког деловања са другима на проналажењу начина за умањивање и спречавање таквих појава. Ово начело подразумева и развијање институционалних облика солидарности, те интернационалне солидарности.
 
[[Датотека:Clement_Attlee.png|десно|мини|130п|[[Клемент Атли]], умерени левичар и премијер [[Уједињено Краљевство|Велике Британије]] (1945-1951)]]
 
[[Датотека:Bundesarchiv_B_145_Bild-F057884-0009,_Willy_Brandt.jpg|десно|мини|130п|[[Вили Брант]], умерени левичар и канцелар [[Немачка|Немачке]] (1969-1974)]]
 
[[Датотека:Olof_Palme_1974_(cropped).jpg|десно|мини|130п|[[Улоф Палме]], умерени левичар и премијер [[Шведска|Шведске]] (1969-1976 и 1982-1986)]]
 
[[Датотека:Helen_Clark_2.jpg|десно|мини|130п|[[Хелен Кларк]], умерена левичарка и премијерка [[Нови Зеланд|Новог Зеланда]] (1999-2008)]]
 
Леви центар се противи сваком облику [[ауторитарност|ауторитаризма]] и једнопартизма.<ref>(2006). The Primacy of Politics: Social Democracy and the Making of Europe's Twentieth Century. Cambridge University Press. {{page|year=|isbn=978-0-521-81799-8|pages=}}</ref><ref>Evans, Bryan; Schmidt, Ingo, ур. (2012). Social Democracy After the Cold War. Edmonton, Alberta: Athabasca University Press. {{page|year=|isbn=978-1-926836-87-4|pages=}}</ref><ref>Kenworthy, Lane (2014). Social Democratic America. New York: Oxford University Press. {{page|year=|isbn=978-0-19-932251-0|pages=}}</ref><ref>Cronin, James E.; Ross, George W.; Shoch, James (2011). What's Left of the Left: Democrats and Social Democrats in Challenging Times. Durham, North Carolina: Duke University Press. {{page|year=|isbn=978-0-8223-5079-8|pages=}}</ref><ref>Rubinstein, David (2006). The Labour Party and British Society: 1880–2005. Brighton, England: Sussex University Press. {{page|year=|isbn=978-1-84519-055-2|pages=}}</ref><ref>Corfe, Robert (2010). The Future of Politics: With the Demise of the Left/Right Confrontational System. Bury St Edmunds, England: Arena Books. {{page|year=|isbn=978-1-906791-46-9|pages=}}</ref><ref>Orlow, Dietrich (2000). Common Destiny: A Comparative History of the Dutch, French, and German Social Democratic Parties, 1945–1969. New York: Berghahn Books. {{page|year=|isbn=978-1-57181-185-1|pages=}}</ref><ref>Edinger, Lewis Joachim (1956). German Exile Politics: The Social Democratic Executive Committee in the Nazi Era. Berkeley: University of California Press.</ref> Према томе, леви центар се противи концептима једнопартијске владавине такозваних комунистичких партија 20. века.<ref>Childs, David (2000). The Two Red Flags: European Social Democracy and Soviet Communism since 1945. London: Routledge. {{page|year=|isbn=978-0-415-22195-5|pages=}}</ref><ref>Bogdanor, Vernon (1985). „The Social Democratic Party and the Alliance”. Ур.: Burch, Martin; Jaenicke, Douglas; Gardner, John. Three Political Systems: A Reader in British, Soviet and American Politics. Manchester University Press. {{page|year=|isbn=978-0-7190-1085-9|pages=}}</ref><ref>Van Oudenaren, John (1991). Détente in Europe: The Soviet Union and the West since 1953. Durham, North Carolina: Duke University Press. {{page|year=|isbn=978-0-8223-1133-1|pages=}}</ref>
 
== Попис политичких странака левог центра или умерене левице ==
<div style="-moz-column-count:3; column-count:3;">
 
* [[Лабуристичка партија (Уједињено Краљевство)|Лабуристичка странка (Велика Британија)]]
* [[Лабуристичка партија (Норвешка)|Лабуристичка странка (Норвешка)]]
* [[Лабуристичка партија (Ирска)|Лабуристичка странка (Ирска)]]
* [[Аустралијска лабуристичка партија|Аустралијска лабуристичка странка]]
* [[Социјалдемократска партија Немачке|Социјалдемократска странка Немачке]]
* [[Социјалдемократска партија Аустрије|Социјалдемократска странка Аустрије]]
* [[Социјалдемократска партија Швајцарске|Социјалдемократска странка Швајцарске]]
* [[Социјалдемократска партија Финске|Социјалдемократска странка Финске]]
* [[Шведска социјалдемократска партија|Социјалдемократска странка Шведске]]
* [[Социјалдемократе (Данска)]]
* [[Смер — социјалдемократија|Смер — социјалдемократија (Словачка)]]
* [[Чешка социјалдемократска партија|Чешка социјалдемократска странка]]
* [[Социјалдемократски савез Македоније]]
* [[Социјалдемократска партија Хрватске]]
* [[Социјалдемократе (Словенија)]]
* [[Социјалдемократска партија Црне Горе]]
* [[Социјалдемократска партија Босне и Херцеговине]]
* [[Социјалистичка странка (Белгија)]]
* [[Панхеленски социјалистички покрет|Панхеленски социјалистички покрет (Грчка)]]
* [[Шпанска социјалистичка радничка партија|Шпанска социјалистичка радничка странка]]
* [[Социјалистичка партија (Француска)|Социјалистичка странка (Француска)]]
* [[Демократска партија (Италија)|Демократска странка (Италија)]]
* [[Социјалистичка партија (Португалија)|Социјалистичка странка (Португалија)]]
* [[Партија европских социјалиста|Странка европских социјалиста]]
* [[Радничка партија (Бразил)|Радничка странка (Бразил)]]
 
</div>
 
== Попис политичара левог центра или умерене левице ==
<div style="-moz-column-count:3; column-count:3;">
 
* [[Вили Брант]]<ref>[http://www.britannica.com/eb/article-9016223/Willy-Brandt Encyclopædia Britannica: Willy Brandt]</ref>
* [[Улоф Палме]]<ref>[http://www.britannica.com/eb/article-9058140/Olof-Palme Encyclopædia Britannica: Olaf Palme]</ref>
* [[Нелсон Мандела]]<ref>{{Cite web |url=http://www.999today.com/politics/news/story/5382.html |title=Mandela is 'greatest political hero' |access-date=09. 05. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20071015084025/http://999today.com/politics/news/story/5382.html |archive-date=15. 10. 2007 |url-status=dead |df= }}</ref>
* [[Џасинда Ардерн]]
* [[Хелен Кларк]]
* [[Клемент Атли]]
* [[Франсоа Митеран]]
* [[Лионел Жоспен]]
* [[Франсоа Оланд]]
* [[Харолд Вилсон]]
* [[Ед Милибанд]]
* [[Џереми Корбин]]
* [[Рудолф Шарпинг]]
* [[Франк-Валтер Штајнмајер]]
* [[Мартин Шулц]]
* [[Зигман Габријел]]
* [[Андреа Налес]]
* [[Елио ди Рупо]]
* [[Стефан Левен]]
* [[Горан Персон]]
* [[Гро Харлем Брунтланд]]
* [[Јута Урпилаинен]]
* [[Анти Рине]]
* [[Мете Фредериксен]]
* [[Хеле Торнинг-Шмит]]
* [[Фелипе Гонзалес]]
* [[Хосе Луис Родригез Запатеро]]
* [[Педро Санчез]]
* [[Кристијан Керн]]
* [[Памела Ренди-Вагнер]]
* [[Вернер Фајман]]
* [[Алфред Гузенбауер]]
* [[Франц Враницки]]
* [[Фред Синовац]]
* [[Бруно Крајски]]
* [[Бруно Питерман]]
* [[Марио Суареш]]
* [[Антонио Гутерес]]
* [[Жозе Сократес]]
* [[Антонио Кошта]]
* [[Ивица Рачан]]
* [[Иво Јосиповић]]
* [[Сергеј Станишев]]
* [[Индира Ганди]]
* [[Федерика Могерини]]
* [[Тарја Халонен]]
* [[Гунар Мирдал]]
* [[Алва Мирдал]]
* [[Сандро Пертини]]
* [[Јоухана Сигурдардоутир]]
* [[Хозе Мухика]]
 
</div>
 
== Види још ==
* [[Прогресивизам]]
* [[Социјалдемократија]]
* [[Социјализам]]
* [[Демократски социјализам]]
* [[Прогресивна алијанса]]
* [[Социјалистичка интернационала]]
 
== Референце ==
{{reflist|30em}}
 
== Додатак ==
{{refbegin|30em}}
 
* Barbieri, Pierpaolo (25 April 2017). "The Death and Life of Social Democracy". Foreign Affairs.
* Anderson, Gary L.; Herr, Kathryn G.. Encyclopedia of Activism and Social Justice. SAGE Publications. {{page|year=2007|isbn=978-1412918121|pages=448}}
* Eatwell, Roger; Wright, Anthony (1 March 1999). Contemporary Political Ideologies: Second Edition. Bloomsbury Academic. {{page|year=|isbn=978-0826451736|pages=80}}
* Curian, George Thomas; Alt, James E.; Chambers, Simone; Garrett, Geoffrey; Levi, Margaret; McClain, Paula D (12 October 2010). The Encyclopedia of Political Science Set. CQ Press. {{page|year=|isbn=978-1933116440|pages=401}}
* Sargent Tower, Lyman (2009). Contemporary Political Ideologies: A Comparative Analysis (14th ed.). Wadsworth Publishing.
* Draper, Hal (1966). "The Two Souls of Socialism". New Politics.
* Hain, Peter (1995). Ayes to the Left. Lawrence and Wishart.
* Bernstein, Eduard (1899). "Evolutionary Socialism". Marxists Internet Archive.
* Bevan, Aneurin (1952). In Place of Fear.
* Tarnoff, Ben (12 July 2017). "How social media saved socialism". The Guardian.
* Batson, Andrew (March 2017). "The State of the State Sector". Gavekal Dragonomics.
* Morley, James W. (1993). Driven by Growth: Political Change in the Asia-Pacific Region.
* Kerr, Roger (9 December 1999). "Optimism for the New Millennium".
* Jackson, Samuel (6 January 2012). "The failure of American political speech". The Economist.
* Zimmerman, Klaus (19 February 2010). "Social Democracy in America?". The Atlantic.
* Lerer, Lisa (16 July 2009). "Where's the outrage over AIG bonuses?". Politico.
* Powell, Michael (6 November 2006). "Exceedingly Social But Doesn't Like Parties". The Washington Post.
* Carlock, Greg; McElwee, Sean (18 September 2018). "Why the Best New Deal Is a Green New Deal". The Nation. ISSN 0027-8378.
* "Resolution: Recognizing the duty of the Federal Government to create a Green New Deal" (PDF). U.S. House of Representatives.
* Rizzo, Salvador (11 February 2019). "Fact Checker: What's actually in the 'Green New Deal' from Democrats?". The Washington Post.
* "An Open Call to All Progressive Forces". Progressive International. 30 November 2018.
* Engels, Friedrich (1885). England in 1845 and in 1885. Cited in Hollander 2011
* Luxemburg, Rosa. Reform or Revolution.
* Engels, Friedrich (2004). Collected Works, Volume 50. New York: International Publishers.
* Springer, Simon; Birch, Kean; MacLeavy, Julie, eds. (2016). The Handbook of Neoliberalism. Routledge. {{ISBN|978-1138844001}}.
* "Declaration of principles". Socialist International. 22 June 1989.
* Arora, N.D. (2010). Political Science for Civil Services Main Examination. Tata McGraw-Hill Education.
* Gregory, Paul; Stuart, Robert. Comparing Economic Systems in the Twenty-First. South-Western College Pub. {{page|year=2003|isbn=978-0-618-26181-9|pages=152}}
* Tom Angier (8 February 2017). "What French philosophy can tell us about the EU, nationhood, and the decline of social democracy".
* Jörg Michael Dostal (19 December 2016). "The Crisis of German Social Democracy Revisited". The Political Quarterly.
* Espen Goffeng (12 September 2017). "En venstreside på villspor".
* G. R. Searle (2004). A New England?: Peace and War, 1886–1918. {{ISBN|9780198207146}}.
* Lewis, Jane; Surender, Rebecca (2004). Welfare State Change: Towards a Third Way?. Oxford University Press.
* Gregoire, Carolyn (10 September 2013). "The Happiest Countries In The World". The Huffington Post.
* Conley, Julia (20 March 2019). "Social Democratic Nations Rank Happiest on Global Index (Again).". Common Dreams.
* Radcliff, Benjamin (25 September 2013). "Western nations with social safety net happier". CNN.
* "Hjalmar Branting: The Nobel Peace Prize 1921".
* "Encyclopædia Britannica: Wilhelm Liebknecht".
 
{{refend}}
 
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Social democratic parties}}
* [http://www.socialdemocrat.org/ Socialdemocrat.org]
* [https://web.archive.org/web/20060412171332/http://www.misc-iecm.mcgill.ca/socdem/epaper.htm Radovi na temu budućnosti kanadske socijaldemokratije]
* [http://www.socialdemocracia.org/ Socialdemocracia.org] (na španskom)
* [http://www.thecanadianencyclopedia.com/index.cfm?PgNm=TCE&Params=A1ARTA0007520 Canadian Encylopedia: Social democracy]
* [http://www.sussex.ac.uk/Users/hafa3/socdem.htm Socijaldemokratija u nedovršenoj globalnoj revoluciji] (engleski)
* [http://www.marxists.org/archive/luxemburg/1915/junius/index.htm Kriza Socijaldemokratije] od [[Roza Luksemburg|Roze Luksemburg]] (engleski)
* [https://web.archive.org/web/20110803193549/http://www.noviplamen.org/ Novi Plamen - levi list koji iznosi i socijaldemokratske stavove]
 
{{Политички спектар}}
{{светоназор|примери}}
{{нормативна контрола}}
 
[[Категорија:Политичке идеје]]
[[Категорија:Социјалдемократија]]
[[Категорија:Социјалдемократске странке]]
[[Категорија:Демократија]]
[[Категорија:Социјализам]]
[[Категорија:Политика]]
[[Категорија:Политичке теорије]]
[[Категорија:Политичке науке]]
[[Категорија:Секуларизам]]
[[Категорија:Хуманизам]]
[[Категорија:Филозофија]]
[[Категорија:Филозофске теорије]]
[[Категорија:Социјална теорија]]
[[Категорија:Социјална филозофија]]
[[Категорија:Антифашизам]]
[[Категорија:Идеологије]]