Патриотизам — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Поништена измена - прво нека иде што стоји у наслову ознака: поништење |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
'''Патриотизам''' или '''родољубље''' (лат. ''patria''; отаџбина, домовина, завичај, постојбина) је [[љубав]] према завичају и његовим [[карактеристика]]ма (као што су [[народ]], [[језик]], [[култура]], [[политика]], [[историја]], [[спорт]] итд.), која подразумева отворен, [[толеранција|толерантан]] и равноправан однос према другим завичајима и њиховим карактеристикама, без било какве [[искључивост]]и. Патриотизам је стално и упорно настојање да се ради на афирмацији оних карактеристика завичаја које су [[друштво]] и [[живот]]е учинили, и чине, бољим, [[слобода|слободнијим]] и надахнутијим.<ref>{{cite web|url= http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.04.0057%3Aentry%3Dpatriw%2Fths |title= Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek–English Lexicon, πατρι–ώτης |publisher= Perseus.tufts.edu |date= |accessdate= 2013-11-03}}</ref><ref name="books.google.com">{{cite book|url= https://books.google.com/books?id=5N-wqTXwiU0C&pg=PA313 |title= Historical Dictionary of the Enlightenment |author= Harvey Chisick |date= 2005-02-10|accessdate= 2013-11-03|isbn= 9780810865488 }}</ref>
Може се тумачити и као емотивна повезаност са завичајем. Осећање повезаности изражава се као осећање припадности које се може схватити као израз поноса према завичају, као и читавом низу карактеристика везаних за завичај, као што су народ, језик, култура, политика, историја, спорт итд. Поседују га све [[земља|земље]] или [[територија|територије]]. Неко га схвата и изразом као што је „[[пријатељ]] завичаја“.<ref name="Griffin p. 21">{{Citation|last=Griffin|first=Dustin|title=Patriotism and Poetry in Eighteenth-Century Britain|publisher=Cambridge University Press|location=Cambridge|year=2005|isbn=978-0-521-00959-1}}</ref>
Под завичајем, отаџбином или домовином се подразумева одређена друштвена и територијална [[заједница]], која може бити [[општина]], [[град]], [[регија]], [[кантон]], федерална или конфедерална [[јединица]], [[ентитет]], [[држава]] или [[унија]] држава. Завичај се може одредити и као [[географија|географско]] подручје према коме [[појединац]] или [[група]] осећа културну припадност.
Патриотизам се одражава кроз осећање поноса према достигнућима и култури завичаја, настојању да се негује и развија његов [[карактер]] и [[идентитет]], односно идентификација са осталим припадницима заједнице која чини завичај.<ref>{{cite web|url= http://plato.stanford.edu/entries/patriotism/ |title= Patriotism (Stanford Encyclopedia of Philosophy) |publisher= Plato.stanford.edu |date= |accessdate= 2013-11-03}}</ref>
Патриотизам се може схватити и као израз припадности и привржености завичају у одбрани вредности [[демократија|демократског друштва]], [[темељна људска права|основних људских права и слобода]], а назива се „[[устав]]ни патриотизам“. Њиме посебно земље са дугом демократском традицијом изражавају своју културу, којом своје вредности и начела приказују универзалним у борби за људска права и слободе.
== Патриотизам насупрот национализма и шовинизма ==
Патриотизам се разликује од [[национализам|национализма]] и [[шовинизам|шовинизма]], утолико што се патриота идентификује са завичајем и народом завичаја, без стављања и издизања свог завичаја и народа завичаја изнад других завичаја и народа тих завичаја, чиме не угрожава, не умањује, не ниподаштава и не потцењује слободе и [[право|права]] других завичаја и народа тих завичаја.
У негативном смислу, патриотизам може прерасти у ароганцију, као што су национализам и шовинизам.
Патриотизам је љубав према завичају и народу завичаја, која равноправно третира друге завичаје и народе тих завичаја, те подразумева негацију исључивости. Национализам је издизање и глорификација једног народа или [[нација|нације]] до нивоа [[супериорност]]и у односу на друге народе или нације, те стално конфронтирање, сумњичење и истицање [[разлика]] или [[предрасуда]] према другим народима или нацијама. А шовинизам је национализам повезан са отвореном мржњом према другим народима или нацијама.
На жалост, позитиван однос појединца или групе према свом завичају и народу завичаја, може у одређеним условима, постати своја супротност. Патриотизам се често погрешно повезује са национализмом, па се та два појма често потпуно погрешно наводе као синоними.<ref>{{cite web|url= http://plato.stanford.edu/entries/nationalism/ |title= Nationalism (Stanford Encyclopedia of Philosophy) |publisher= Plato.stanford.edu |date= |accessdate= 2013-11-03}}</ref>
'''Национализам''' је такав облик [[етничка група|етничке]] или [[националност|националне]] свести који стално истиче разлике између своје и других етнија или нација, представљајући своју етнију или нацију као супериорну у односу на друге. Национализам почиње са испољавањем предрасуда према другим етничким или националним групама и сумњичењем у њихове намере у комуникацији и [[контакт]]има са „мојом“ етничком или националном групом. Национализам је стално ниподаштавање и обезвређивање културних творевина и карактеристика других етнија или нација у окружењу.<ref name="Sulzbach1943">{{cite book|last=Sulzbach|first=Walter|title=National Consciousness|url=https://books.google.com/books?id=WP-EAAAAMAAJ|year=1943|publisher=American Council on Publ. Affairs|page=84}}</ref>
„ … национализам нуди уску, сукобом бремениту легитимацију за политичку заједницу, легитимацију која неминовно супротставља једну културну заједницу другој.“ — Антони Д. Смит
Национализам је настојање да се испољи себичан, агресиван и нетолерантан однос према [[економија|економским]], социјалним, културним и политичким достигнућима других етнија или нација, да се властити интереси реализују кроз спречавање и потискивање других. То је тежња да се оствари привилегован положај за своју етнију или нацију у одређеном [[простор]]у, на основу њених „посебних“ [[врлина]], заслуга и „мисије“, која јој је намењена у [[регион]]у, на [[континент]]у, у [[свет]]у. То је покушај да се „исправе“ неправде које су нанете „нашој“ етнији или нацији деловањем различитих [[фактор]]а и у различитим историјским околностима.<ref name="Smith1">[[Anthony D. Smith|Smith, Anthony]]. ''Nationalism: Theory, Ideology, History''. [[Polity (publisher)|Polity]], 2010. pp. 9, 25–30; {{Cite book | last= James | first= Paul |authorlink= Paul James (academic) | title= Nation Formation: Towards a Theory of Abstract Community | url= https://www.academia.edu/40353321 |publisher= Sage Publications | location= London |year= 1996}}</ref>
Национализам је увек политички пројекат једне уске групе, националне „[[елита|елите]]“, која своје посебне интересе (најчешће камуфлиране личне фрустрације и неуспехе) намеће као „опште интересе“ народа или нације, ставља народ или нацију у први [[план]], говори о необјективним опасностима по [[суверенитет]] и државу. Национализам прераста у [[идеологија|идеологију]], која настоји да прикрије све објективне и субјективне недостатке, противречности и сукобе унутар своје етничке или националне групе, да за све окриви „историјску [[судбина|судбину]]“ и „лоше“ намере других, да оправда поступке националне „елите“ и националних „вођа“, да стално држи националну „[[хипертензија|хипертензију]]“ и да мобилише „националне снаге“ против имагинарног [[непријатељ]]а (унутрашњег и спољашњег), да шири „теорију завере и неправедне жртве“. Национализам у суштини нема позитиван однос према свом народу или својој нацији, нити нацији и етничкој групи уопште. Не постоји „благи“, „умерени“ национализам. Сви национализми су штетне и негативне појаве, које разарају биће једне групе и целог друштва.<ref name="Finlayson">{{cite book|last=Finlayson|first=Alan|chapter=5. Nationalism|chapterurl=https://books.google.com/books?id=4PsjAwAAQBAJ&pg=PA99|editor1-last=Geoghegan|editor1-first=Vincent|editor2-last=Wilford|editor2-first=Rick|title=Political Ideologies: An Introduction|url=https://books.google.com/?id=4PsjAwAAQBAJ|year=2014|publisher=Routledge|isbn=978-1-317-80433-8|pages=[https://books.google.com/books?id=4PsjAwAAQBAJ&pg=PA100 100-102]}}</ref>
'''Шовинизам''' је највећи степен негативне етничке, националне, [[раса|расне]] и културне свести и поимања етничких, националних и групних интереса. Он се испољава кроз отворену [[мржња|мржњу]] према другим етничким, културним и националним групама. То је национална [[искључивост]] и непомирљивост са положајем „своје“ нације у окружењу. Шовинизам испољава потпуно отворено [[непријатељство]] и потпуно отворену мржњу према другим народима или нацијама. Он настоји да се на сваки начин властита етнија или нација изолује и „огради“ од других етнија или нација или да се друге нације, етничке, културне и расне групе потисну и „уклоне“ са простора који заузима „моја“ група, јер се доживљавају као стална „претња“ за њен складан и [[мир]]ан [[развој]].<ref name=":0">{{Cite book|title=Global politics|last=Macmillan.|first=Palgrave|date=2015|publisher=Palgrave Macmillan|isbn=9781137349262|oclc=979008143}}</ref>
Реч шовинизам води порекло од имена [[Француска|француског]] [[војник]]а Шовена (Цхаувин), кога у једној комедији Скрибо описује као „ћелавка“ и тупавка, који настоји да свим силама пропагира и поврати [[моћ]] освајачке политике и ратних успеха [[Наполеон I|Наполеона I]], ширећи притом мржњу против свих у окружењу.<ref name="Chauvinism">{{cite web|title=Chauvinism|url=http://www.britannica.com/topic/chauvinism|website=Encyclopædia Britannica}}</ref>
== Патриотизам и поседовање етничког или националног идентитета ==
'''Поседовање етничког или националног идентитета''' означава свесност о припадности одређеном народу или нацији, те изражавање љубави према народу или нацији, која подразумева отворен, толерантан и равноправан однос према људима другог етничког или националног идентитета.<ref>{{cite journal |url=http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/23534503 |title=Culture, ethnicity and chronic conditions: Reframing concepts and methods for research, interventions and policy in low- and middle-income countries |last=De-Graft Aikins |first=Ama |last2=Pitchforth |first2=Emma |last3=Allotey |first3=Pascale |last4=Ogedegbe |first4=Gbenga |last5=Agyemang |first5=Charles |journal=Ethnicity & Health |issn=1465-3419 |pmid=23534503 |doi=10.1080/13557858.2012.782209 |volume=17 |issue=6 |pages=551—561 |date=1. 1. 2012 |accessdate=27. 2. 2016}}</ref>
Поседовање етничког или националног идентитета подразумева [[степен]] осећања и разумевања заједничке културе и заједничког [[порекло|порекла]] и блискости. Означава разумевање и познавање особина етничког или националног идентитета и његових културних одлика ([[ношња|ношње]], [[музика|музике]], [[обичај]]а, [[светковина]], [[храна|хране]]). Подразумева отворен и толерантан однос према другим етничким, националним, расним и културним групама, односно признавање и прихватање да и други људи доживљавају исти однос према својим етничким и националним групама. Не истиче никакав [[ексклузивитет]] своје групе, не пореди је са другима, не осећа никакву [[тескоба|зебњу]] (духовну и просторну) од присуства и сталног контакта са другим етничким групама, не сања за [[граница]]ма које ће јасно одвојити етничке групе међусобно. У делатном и акционом смислу, поседовање етничког или националног идентитета подразумева заштиту [[мањина|мањинских]] култура и чување историјских и културних вредности, њихово укључивање у светску културну [[баштина|баштину]], изношење на „[[светлост]] [[дан]]а“ (посебно данас када то омогућава овакав [[техника|техничко]]-[[технологија|технолошки]] степен развоја), како би својом лепотом, посебношћу и вредностима привукли што ширу пажњу и интересовање. Тиме се и код припадника других етничких и националних група јавља потреба да се заштите и учине светски доступним творевине „ваше“ културе. Такво поседовање етничког или националног идентитета може бити инспиративан и мобилишући [[фактор]] који ће подстаћи још више културно [[стваралаштво]] једне групе, и утицати на економски, социјални и политички развој и [[напредак]].<ref>{{cite web |url=http://www.oxforddictionaries.com/definition/english/ethnicity?q=ethnicity |title=Ethnicity: definition of ethnicity |work=Oxford Dictionaries |publisher=Oxford University Press |accessdate=28. 12. 2013}}</ref><ref>{{cite book |title=Humanity: An Introduction to Cultural Anthropology |last=People |first=James |last2=Bailey |first2=Garrick |publisher=Wadsworth Cengage learning |edition=9 |page=389 |year=2010 |quote=In essence, an ethnic group is a named social category of people based on perceptions of shared social experience or ancestry. Members of the ethnic group see themselves as sharing cultural traditions and history that distinguish them from other groups. Ethnic group identity has a strong psychological or emotional component that divides the people of the world into opposing categories of 'us' and 'them'. In contrast to social stratification, which divides and unifies people along a series of horizontal axes on the basis of socioeconomic factors, ethnic identities divide and unify people along a series of vertical axes. Thus, ethnic groups, at least theoretically, cut across socioeconomic class differences, drawing members from all strata of the population.}}</ref>
Патриотизам и поседовање етничког или националног идентитета представљају позитивне облике свести, док национализам и шовинизам представљају негативне облике свести.
== Види још ==
{{
* [[Политика]]
* [[Културни идентитет]]
* [[Мултикултуризам|Мултикултурализам]]
* [[Национална застава]]
* [[Застава]]
* [[Симбол]]
* [[Плурализам|Политички плурализам]]
* [[Романтизам]]
* [[Колективни нарцизам]]
* [[Идентитет]]
* [[Појам]]
==
{{reflist}}
== Литература ==
* Charles Blatberg, ''From Pluralist to Patriotic Politics: Putting Practice First'', Oxford University Press, 2000. {{ISBN|0-19-829688-6}}.
* Craig Calhoun, ''Is it Time to Be Postnational?'', in ''Ethnicity, Nationalism, and Minority Rights'', (eds.) Stephen May, Tariq Modood and Judith Squires. Cambridge: Cambridge UP, 2004. pp. 231–56.<ref>{{cite book|url=http://ebooks.cambridge.org/chapter.jsf?bid=CBO9780511489235&cid=CBO9780511489235A022 |title=11 – Is it time to be postnational? – University Publishing Online |publisher=Ebooks.cambridge.org |accessdate=2013-11-03|doi=10.1017/CBO9780511489235 |year=2004 |isbn=9780511489235 |editor1-last=May |editor1-first=Stephen |editor2-last=Modood |editor2-first=Tariq |editor3-last=Squires |editor3-first=Judith }}</ref>
* Paul Gomberg, “Patriotism is Like Racism,” in Igor Primoratz, ed., ''Patriotism'', Humanity Books, 2002, pp. 105–12. {{ISBN|1-57392-955-7}}.
* [[Jürgen Habermas]], “Appendix II: Citizenship and National Identity,” in ''Between Facts and Norms: Contributions to a Discourse Theory of Law and Democracy'', trans. William Rehg, MIT Press, 1996.
* Johan Huizinga, “Patriotism and Nationalism in European History”. In ''Men and Ideas. History, the Middle Ages, the Renaissance''. Transl. by James S. Holmes and Hans van Marle. New York: Meridian Books, 1959.
* [[Alasdair MacIntyre]], 'Is Patriotism a Virtue?', in: R. Beiner (ed.), ''Theorizing Citizenship'', 1995, State University of New York Press, pp. 209–28.
* Joshua Cohen and [[Martha C. Nussbaum]], ''For Love of Country: Debating the Limits of Patriotism'', Beacon Press, 1996. {{ISBN|0-8070-4313-3}}.
* [[George Orwell]], "Notes on Nationalism"<ref>{{cite web|author= |url=http://www.orwell.ru/library/essays/nationalism/english/e_nat |title=George Orwell: Notes on Nationalism |language=ru |publisher=Orwell.ru |date= |accessdate=2013-11-03}}</ref> in ''England Your England and Other Essays'', Secker and Warburg, 1953.
* Igor Primoratz, ed., ''Patriotism'', Humanity Books, 2002. {{ISBN|1-57392-955-7}}.
* Daniel Bar-Tal and Ervin Staub, ''Patriotism'', Wadsworth Publishing, 1999. {{ISBN|0-8304-1410-X}}.
* Maurizio Viroli, ''For Love of Country: An Essay on Patriotism and Nationalism'', Oxford University Press, 1997. {{ISBN|0-19-829358-5}}.
* [[G. K. Chesterton|Gilbert K. Chesterton]] 1922 that America is "the only nation in the world that is founded on a creed. That creed is set forth with dogmatic and even theological lucidity in the Declaration of Independence."
* [[John Witherspoon]] The Dominion of Providence Over The Passions of Man, Princeton May 17, 1776.
{{конформност}}
Линија 16 ⟶ 73:
{{нормативна контрола}}
[[Категорија:
[[Категорија:Национализам]]▼
[[Категорија:Политички изрази]]
[[Категорија:Политичке теорије]]
[[Категорија:Политичке науке]]
[[Категорија:Филозофија]]
[[Категорија:Филозофске теорије]]
[[Категорија:Социјална теорија]]
[[Категорија:Идеологије]]
[[Категорија:Социјална филозофија]]
| |||