Епископ шумадијски Сава — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 32:
На Богословском факултету у Београду предавао је литургику са историјом уметности од [[1961]]. до [[1967]]. године када је изабран за епископа источноамеричког и канадског где је остао до [[1977]]. године када је постао епископ шумадијски. Представљао је Српску православну цркву у комисији за припрему Светог и Великог сабора православне цркве у Женеви (1979—1991) и у Дијалогу са Римокатоличком црквом (1980—1991).
 
Администрирао је следећим [[епархија]]ма: Источноамеричком и канадском, Жичком, Банатском, Темишварском, СредњезападноамеричкомСредњозападноамеричком, Западноамеричком и Бачком. Започео је градњу више од стотину нових храмова у [[Шумадија|Шумадији]] а преко педест је освештао. Подигао је [[Црква Светог Георгија у Вишевцу|Цркву Светог Георгија у Вишевцу]], родном месту вожда [[Карађорђе Петровић|Карађорђа]] као личну задужбину и обновио мноштво манастира широм Шумадијске епархије. Основао је више епархијских фондова за финансирање грађевинске делатности, стипендирање свештеничких кандидата, за бригу о пензионисаним свештеницима, Дом за децу „Свети Јован Крститељ“ ([[Топола (Србија)|Топола]], Дивостин), амбуланте у селима Клока и [[Цветојевац]], Добротворни фонд „Човекољубље“, Богословију „Светог Јована Златоустог“ у [[Грошница|Грошници]]. За време службе у Америци основао је четрнаест нових парохија и један манастир.
 
Током администрирања Темишварском епархијом (16 година), основао је више православних црквених општина и старао се о очувању и обнови чувених српских манастира Базјаш, Бездин, Златица, Кусић, Св. Ђурђе на Брзави и обезбедио је богословско школовање и стипендирање за више од педесет српских младића из румунског дела Баната.