Манастир Марча — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 45:
Године 1754. издат је нови закон о [[Војна крајина|Крајини]] који је уништио сваки траг о привилегијама што је иницирало Северинску буну [[1755]]. године. Након што је буна угушена на народном збору у Северину [[1755]]. Срби донесе одлуку да се одричу Марче. Пошто се са тим сагласио и костајничко-северински епископ Јосиф Стојановић поднета је царици молба да се из Марче протерају унијати и да се манастир уступи пијаристима-римокатоличким калуђерима. Царица је одмах издала одлуку И усвојила молбу Срба. [[1755]]. 1. септембра пијаристи су дошли у Марчу и основали немачку и латинску школу.
Пијаристи се нису дуго задржали у Марчи, школа није имала успеха јер су се [[Срби]] после горког искуства и према овим римокатоличким калуђерима односили са неповерењем. Зато је школа после пар година укинута а пијаристи су прешли у [[Бјеловар]] [[1756]]. године. Марчу су задржали само као своје имање. После њиховог одласка, Марча је опустела. Држава је продавала манастирску земљу и од тог новца градила манастир пијаристима у Бјеловару (данас
Читав век и по место где је био манастир Марча ничим није било обележено. Тек [[1925]]. године подигнута је на самом црквишту, на месту олтара, православна [[Параклис|капела]] и надстрешница код које се сваке године [[Православље|православни]] народ овог краја окупља на дан [[Гаврило|Сабора Светог Арханђела Гаврила]] ([[13. јул]]а по црквеном календару).
| |||