Жигмунд Луксембуршки — разлика између измена

После [[Битка код Ангоре|битке код Ангоре]] 1402. године, [[Списак српских владара|српски деспот]] Стефан Лазаревић одлучио је да прекине своје дотадашње обавезе према Турцима и окреће се Угарској, чију врховну власт признаје следеће године. Том приликом од Жигмунда је добио као лични посед [[Београдска тврђава|Београд]] са целом Мачвом, чије су границе допирале до иза [[Ваљево|Ваљева]] и [[Соко Град (дрински)|Сокола]].{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=271}} Учинио је то, да би му тако ојачана Србија служила као главни штит за саму Угарску, чије границе не би више виле излагане непосредним турским нападима.{{sfn|Ћоровић|1989|p=271}} Стефан је врло брзо стекао поверење угарског краља, који га је, као ''свом верном'' обдарио богатим поседима и у самој Угарској, нпр. градом [[Сату Маре|Сату Маром]].{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=271-272}} Деспот је имао ''тако много поседа у [[Торонталска жупанија|торонталској жупанији]], да је за њих поставио нарочитог поджупана''. Престоница Србије премештена је у Београд, који је деспот почео да утврђује и развија, правећи од њега и војничко утврђење и трговачко средиште.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=272}}
 
[[Датотека:Stefan Lazarevic-freska.JPG|мини|десно|'''Стефан Лазаревић''', [[Српска деспотовина|српски деспот]], угарски великаш и један од најоданијих Жигмундових савезника и вазала. Ово је фреска из његове задужбине, [[Манастир Манасија|манастира Манасије]], из 1418. године.]]
== Анархија у Хрватској и Далмацији ==
=== Стефан Остоја у савезу са Угарском ===
Анониман корисник