Жигмунд Луксембуршки — разлика између измена

Да подстакне своје присталице на даљу борбу, Ладислав Напуљски им је обећавао и даривао велика подручја, која би била њихова само на папиру. Доследност и истрајност херцега Хрвоја, који се понекад назива и ''највишим војводом краљевина Рашке и Босне'' ({{јез-лат|regnorum Racie et Bosne supremus vayvoda}}), напуљски краљ је 1406. године наградио [[Врлика|врличком]] облашћу, [[Прозор (Оточац)|Прозором]] и [[Зрин (Двор)|Зрином]], који је припадао Жигмундовом присталици Павлу Шубићу. [[Хум (област)|Хумском]] господару [[Сандаљ Хранић Косача|Сандаљу Хранићу]] су исто тако ''даровани'' градови [[Дрежник (тврђава)|Дрежник]], [[Слуњ]] и [[Цетинград|Цетин]], који су припадали Франкопанима. Међутим, како се њихова права на те области нису могла остварити без већег војног пораза Жигмундове стране, оваква даривања су југозападу Угарске изазвала нове сукобе. Самој краљевини Босни Ладислав је, по жељи једне депутације у име краља и племства, 26. августа 1406. године одобрио, ближе неодређене, али у традицији велике границе, из времена полумитског [[Кулин]]а бана, које су се само могле постићи на угарску штету.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=274}}
 
[[Датотека:Dragon order insignia.jpg|мини|лево|Симбол витешког реда Змаја.]]
Да појача утицај краља Остоје, Жигмунд је, иако се 1406. године налазио у сукобу са [[Аустрија|Аустријом]], послао у Босну један одред војске предвођен темишварским војводом [[Филип Мађарин|Филипом Сколаријем]]{{напомена|У српским народним песмама појављује се под именом Филип Мађарин.}}. Ова војска је пустошећи продрла све до Бобовца, где се остала да чува Остојину власт.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=260}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=275}}
 
У међувремену, на папску столицу у [[Рим]]у сео је [[папа Гргур XII]], противник Ладислава Напуљског, који 9. новембра 1407. године даје Жигмунду благослов за нови [[Босански крсташки рат|''крсташки'' рат против босанских богумила]].{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=260}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=275}} Већ у априлу 1408. године угарски краљ је дошао у Ђаково да лично надгледа припреме за велику офанзиву, а у мају је прешао Саву.{{sfn|Хорват|1924|p=260}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=275}} Међутим, главне борбе су вођене тек у августу, када је скупио војску од 60.000 људи, у којој се поред Угара, налазило и доста Пољака. У [[Битка код Добора (1408)|бици код Добора]] у септембру, босанска војска је до ногу потучена, а угарском краљу је издајом пао у руке и сам краљ Твртко са 126 великаша. Жигмунд према заробљеницима није имао милости. Свим великашима биле су одрубљене главе, а лешеви побацани у реку Босну, док је краљ Твртко као заробљеник одведен у Будим.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=260}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=275}} Многи градови и тврђаве били су порушени.{{sfn|Ћоровић|1989|p=275}} Овом победом Босна је покорена угарској круни и Остоја је враћен на власт, на којој га је одржавао угарски гарнизон.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=260}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=275}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=276}} Дубровник је честитао краљу на успеху већ 24. октобра, што значи да је поход био завршен за свега месец дана.{{sfn|Ћоровић|1989|p=275}} Међутим, главне босанске војводе, за Угаре најопасније, Хрвоје, Сандаљ и кнез [[Павле Раденовић]], остале су неповређене.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=275}}
 
[[Датотека:Dragon order insignia.jpg|мини|лево|Симбол витешког реда Змаја.]]
Жигмундова победа снажно је поколебала присталице Ладислава Напуљског у Далмацији.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=261}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=276}} Уплашен за свој положај, Иваниш Нелипчић, цетински и клиски кнез, први је отишао у Будим и поклонио се Жигмунду као свом краљу, за шта је био награђен 13. новембра 1408. године потврдом поседа.{{sfn|Хорват|1924|p=261}} Крајем године и сам Хрвоје се покорио угарском двору, а за њим и остала босанска властела.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=261}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=276}} Жигмунд их је срдачно примио и потврдио им све старе поседе и титуле осим оних, које су биле дате на штету његових присталица Шубића и Франкопана. Хрвоје је 6. јануара 1409. године био уврштен у [[Витешки ред Змаја|ред Змаја]], који је Жигмунд основао 12. децембра 1408. године за успомену на победу у Босни, а чији члан је већ био деспот Стефан. Угарски краљ је Хрвоја чак узео за крштеног кума своје тек рођене кћери [[Елизабета Луксембуршка|Елизабете]].{{sfn|Хорват|1924|p=261}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=276}} Међутим, убрзо је у Босни дошло до правог грађанског рата, у који су се умешали и Турци, уништивши тековине угарске победе.{{sfn|Ћоровић|1989|p=276}}
 
Анониман корисник