Законик опшчи црногорски и брдски — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 5:
== Доношење законика ==
 
Све до појаве првог законика, црногорско законодавство је било неразвијено. Правни живот се заснивао на [[обичајно право|обичајном праву]].
 
Године 1796. владика и главари доносе ,,Одлуку“„Одлуку” и ,,Стегу“„Стегу” у страху од покоравања [[Османлије|Османлија]]. ,,Одлука“„Одлука” је била позив на пружање отпора непријатељу, за слободу и отаџбину. ,,Стега“„Стега” је говорила о заједничкој борби Црногораца и [[Брђани|Брђана]] против Турака и о гоњењу издајника.
 
Законик општи црногорски и брдски је први законик донет у Црној Гори. Овај законик познат је и као Законик Петра I. Законик је донет у октобру 1798. године на скупу у манастиру Стањевићи. <ref>Мирковић, С Зоран (2019). Српска правна историја (Треће изд.),Београд, Универзитет у Београду-Правни факултет, стр.207.</ref>
 
Законик је донет на скупштини састављеној од народних главара. Владика Петар I је сматрао да би у Црној Гори требало завести ред и организовати државну власт и дошао је на мисао о доношењу законика. Народ је векувек имао поштовање према владики. <ref>Петровић, Радмила (1929) , Законик Петра I владике црногорског, историјско-правна расправа, Цетиње, Штампа државне штампарије,стр.16.</ref>
 
== Садржина законика ==
 
Када је законик донет, имао је 16 чланова, а још 17 чланова донето је у августу 1803. године. Законик Петра I, који има тридесет и три члана, може се назвати кривичним закоником. Осим неколико чланова, који садрже одредбе друге врсте, сви остали говоре о кривичним делима. Законик је углавном састављен и написан на основу црногорских правних обичаја. {{sfn|Петровић|1929|p=18}}
 
Главни циљ законика је био да се спречи племенска самовоља. Закоником се кажњавало: издаја земље; прављење нереда на јавним местима (пред црквом и на пазарима); изазивање нереда на [[мегдан|мегданима]]; отмица жене ,,иза„иза жива мужа“мужа” или девојке; срамоћење и бешчашћење судија; кажњава се поп који неког венча са отетом женом или девојком; судија ако кога бесправно брани, издаје тајне суда и прима мито; кулукџија који не врши уредно своју дужност; онај који подмићује судије; крађа; наношење телесних повреда и убиство. {{sfn|Петровић|1929|p=23}}
 
На почетку су осим кривичних дела, дате и казне за извршиоце: казна прогонства из земље за издајника, смртна казна за умишљајно убиство, казне за убиство и рањавање, казна за отмичара жене или девојке и свештеника који би учествовао у томе, казне за крађу.
 
Неколико чланова се односи на приватно право и судски поступак и један члан говори о увођењу пореза. Грађанскоправним одредбама прописани су право прече куповине [[сродник|сродника]] и суседа, накнада нехатно причињене штете, сагласност родитеља или сродника за удају девојке.
Највећи број чланова посвећен кривичном праву и судијама и судском поступку говори о тежњи да се обезбеди друштвени ред, а посебно да се искорени крвна освета. {{sfn|Мирковић|2019|p=208}}
 
Највећи број чланова посвећен кривичном праву и судијама и судском поступку говори о тежњи да се обезбеди друштвени ред, а посебно да се искорени [[крвна освета]]. {{sfn|Мирковић|2019|p=208}}
 
== Кривично право ==
 
Закоником се кажњава издаја земље. У члану 1. законика предвиђено је да се онај ко изда земљу, он и читав његов дом искорене, али постоји још један део казне који каже: ,,свакога„свакога издајника проклетству и [[анатема|анатеми]] предасмо и от сваке чести и поштења братскога испустисмо“испустисмо”.
Код убиства, законик разликује: ,,хотимично, нехотично и убиство у нужној одбрани“. {{sfn|Петровић|1929|p=23}}
 
Код убиства, законик разликује: ,,хотимично„хотимично, нехотично и убиство у нужној одбрани“одбрани”. {{sfn|Петровић|1929|p=23}}
Хотимично убиство, ,,од силе и опачине“ објашњено је у члану 2. законика. Ако Црногорац убије брата Црногорца или Брђанина и обрнуто, без икакве нужде и кривице, такав убица се не може ослободити и за њега се предвиђа смртна казна. За таквог убицу се каже да се никаквим благом не може откупити већ да буде обешен, каменован или ,,огњем из пушаках разнесен“.{{sfn|Петровић|1929|p=25}}
 
Хотимично убиство, ,,од„од силе и опачине“опачине” објашњено је у члану 2. законика. Ако Црногорац убије брата Црногорца или Брђанина и обрнуто, без икакве нужде и кривице, такав убица се не може ослободити и за њега се предвиђа смртна казна. За таквог убицу се каже да се никаквим благом не може откупити већ да буде обешен, каменован или ,,огњем„огњем из пушаках разнесен“разнесен”.{{sfn|Петровић|1929|p=25}}
Ако се деси да убица побегне ван земље, у члану 3. предвиђа се да му се узме сво имање и да се половина да ономе коме је зло нането, а другу половину ,,за глобу земаљску узети“.
 
Ако се деси да убица побегне ван земље, у члану 3. предвиђа се да му се узме сво имање и да се половина да ономе коме је зло нането, а другу половину ,,за„за глобу земаљску узети“узети”.
 
Законик не предвиђа могућност застарелости кривичног дела. Чланом 4. законика забрањује се повратак у земљу таквом убици, али такође прописује се да и онај који штити и брани убицу, треба да буде кажњен јер се сматра саучесником. У члану 5. прописано је да се убица, уколико се ухвати у неком другом месту, може убити.{{sfn|Петровић|1929|p=19}}
 
Нехотично убиство се забрањује чланом 9. Законика Петра I. ,,Могло„Могло би се догодити, да се коме пушка омакне или којим другим начином да нектећи чојка рани или убије“убије”. За такво убиство се одговара пред судом као и за убиство у нужној одбрани које је прописано чланом 10. законика, ,,Ако„ако који убије чојка напастника врху себе бранећи се и заклињајући га Богом, да се от њега прође, а он не уступи, него преко тога погине“погине”. {{sfn|Петровић|1929|p=24}}
 
За убиство лопова у крађи, прописано чланом 13. каже се да се лопов у крађи може слободно убити.
 
Наношење телесних повреда је такође закоником забрањено и кажњиво. Законик кажњава кривца који у свађи рани кога пушком или ножем (чл. 6.); затим, ако од ,,силе„силе и опачине“опачине” рани кога ,,оружјем„оружјем или дрвом или каменом“каменом”(чл. 7.); или ако га удари ,,ногом„ногом или камишем“камишем”(чл.8.) и ако се деси да нехотице рани кога (чл. 9.). {{sfn|Петровић|1929|p=23}}
 
Казне за ова кривична дела су различите. Чланом 6. законика предвиђено је да се пред судом одговара када неко у свађи рани кога пушком или ножем. ,,У„У вријеме, када може суд расудити такове ствари и више и када је забрањено да се не чини бој и самовољна освета, тако даклен познавши све како је било и колико се који у кривици находио, кметовати рану према чеса буде праведно, разбирајући и остале од једнога или обојице учињене сагрјехе поставити кастиг, ђе се пристајало буде“буде”. Ономе ко намерно кога рани оружјем, дрветом или каменом, томе да се ,,рана„рана и глоба двоструко суди“суди”,прописано је у члану 7. Онај ко ,,ногом„ногом или камишем“камишем” удари кога, тај треба да плати педесет цекинах, ,,ако„ако ли га они убије, пошто буде ударен, за њега да поговора није, колико ни за лупежа, који у крађу погине“, наводи се у члану 8. законика.
 
Чланом 11. Законика Петра I прописано је да онај ко узме туђу жену ,,иза„иза жива мужа“мужа” или отме девојку коју му родитељи девојке или рођаци девојке, уколико девојка нема живих родитеља, нису дали, ,,такови„такови да се има ћерати како беззаконик и грабитељ туђе ђеце, и да му стања у нашу земљу није, а његово имуће да се процијени и раздијели, како и онога, који самосилно чојка убије“убије”.
 
Члан 12. законика односи се на попа који венча човека са женом ,,иза„иза жива мужа“мужа”, са отетом девојком или с другом неком против закона. Казна за таквог попа је да буде лишен свештенства и да буде прогнан.
 
Већ је речено да је законик кажњавао крађу. Закон кажњава крађу говеда, кошница и брава, ,,сваку„сваку покрађу из куће или из обора и остале различите лупештине“лупештине”, предвиђене чланом 14; затим, крађу коња или вола, прписану чланом 17. као и то ако би неко ,,силом„силом и задорицом навлаштито похарао“похарао” туђе имање, предвиђа члан 30. законика. {{sfn|Петровић|1929|p=23}}
 
Законик нема повратну снагу, али изузетак је учињен у члану 14. где се каже да ће се крађе учињене пре ,,вере„вере и заруке“заруке” (Стеге) судити по старим обичајима. Међутим, после тог времена, од 6. августа 1796.године, судиће се по сентенцији од 1797.године, коју законик својим чл.чланом 14. озакоњује.
 
Казна смрћу прописана је у члану 17. Разлог што је тако строга казна прописана за крађу је у томе што када неко ,,украде„украде туђега вола или коња, он сву чељад од онога дома уцвијели, више него једно чељаде да закоље, а особито сиромаш, која другог коња ни вола нема, нити су вриједни стећи да такове купе“купе”. Смрћу се кажњава и крађа у повратку, ако би лопов украо ,,брава„брава или коју другу ствар која ваља као један брав“брав”. Први пут се кажњава новчаном казном. Када други пут учини крађу, кажњава се смрћу ,,зашто„зашто се већ лупежи трпети и подносити не могу“могу”. {{sfn|Петровић|1929|p=26}}
 
У члану 17. родитељима се саветује да уче своју децу: ,,да„да зло не чине и туђе не краду, јер и онако бит ће им жалост када који за злочинство буде од суда кастигат“кастигат”. {{sfn|Петровић|1929|p=19}}
 
Новчаном казном кажњавале су се крађе. За украдено говедо или кошницу, прописано је чланом 14. законика да се плаћала осудбина дванаест цекина, а земаљска глоба десет. За брава је осудбина износила пет талира, а глоба десет. Осудбина је давана као накнада штете, а глоба као награда судијама. За остале крађе је требало проценити ствар ,,па„па напрама цијене поставити приличну глобу и осудбину, на пример рећи, која ствар један грош ваља, на то нека буде осудбине грошах пет, а глобе грошах десет“десет”, наводи се у члану 17. {{sfn|Петровић|1929|p=24}}
 
У члану 19. законика прописано је да се кажњава прављење нереда на јавним местима (пред црквом и на пазарима). ,,Познато„Познато је свакоме да пазари служе за корист народа и да се без пазара живјети не може; али и то нека сваки знаде да они имају бити мирни и слободни без икакве мутње и кавге, на исти начин како и црква“црква”. Онај ко учини ово кривично дело, одговараће пред судом.
 
Изазивање нереда на мегданима прописано је чланом 21. Такав мегданџија ,,биће„биће кастигом от суда земаљског и от свијех нас ћеран како злочинац и возмутитељ народа“народа”. {{sfn|Петровић|1929|p=24}}
 
Законик је кажњавао срамоћење и бешчашћење судија. Чланом 26. прописано је: ,,Аколи„Аколи се који нађе да речене судце обезчасти и осрамоти, то ће свијех нас, који смо их поставили, осрамотити и ми ћемо таквог искат да свијема за безчест и срамоту одговори“одговори”. {{sfn|Петровић|1929|p=24}}
 
Подмићивање судија наведено је као кривично дело у члану 25. Ово је једино кривично дело за које је прописана казна лишавања слободе. Овим чланом прописује се за онога ко би судији дао мито ,,да„да стоји за сваки цекин недељу дана под затвор у тамницу“тамницу”. ,,Тавница„Тавница у којој су затварали кривце, била је само једна и то на Цетиње. У сву Црну Гору није више нигђе било тавнице. И ова је једна јадна и невољна: мрачна, влажна, без одрине и без сваке потребе која се оће за људе“људе”. Мито припада као награда ,,соку“„соку”, ако насочи чoвека, који га је дао, или судију који га прими. {{sfn|Петровић|1929|p=25}}
 
Члановима 23. и 24. законика кажњавају се судије које некога бесправно бране, издају тајне суда и примају мито. За ове судије прописана је казна лишавања звања. У члану 23. још се наводи да ће ове судије бити ,,и„и сувише подложне жестоком кастигу“кастигу”. (Радмила {{sfn|Петровић, Законик Петра I владике црногорског, историјско-правна расправа, Штампа државне штампарије, Цетиње, |1929, стр.|p=24,25)}}
 
Чланом 28. законика кажњава се кулукџија који не врши уредно своју дужност. ,,Ако„Ако би који кулукџија заметнуо немир и смутњу међу дружином, таквога не трпјет, него одма послати дома, а искат от онога племена којег другог на мјесто његово добродјетељна и у дружину погодна чоека, такођер отправит и непослушна или љенива и безбрижна кулукџију“кулукџију”.
 
== Приватно право ==
 
Члан 15. Законика Петра I прописује на који начин се врши продаја непокретног имања. Прво се мора понудити ,,близики“„близики”, затим „мергинашу”,,мергинашу“ па тек онда, ако они не желе да купе, може се продати било коме у селу или у племену. Онај који продаје, треба најмање пред три ,,поштена„поштена човека или сведока“сведока”, да ,,учини„учини књигу“књигу” о томе да је понудио родбину и суседе и да они нису могли или нису хтели да купе. Сведоци и онај који ,,књигу“„књигу” пише треба да се потпишу (ако су неписмени да ,,крст„крст учине“учине”), да наведу из ког су племена и да ставе датум и место на коме је ,,књига“„књига” писана. {{sfn|Петровић|1929|p=20}}
 
О приватном праву говори и члан 30. законика. Њиме се прописује накнада штете ако је нехотице ,,која„која мала или голема штета учињена“учињена”. {{sfn|Петровић|1929|p=21}}
 
== Судски поступци ==
 
Судским поступком бави се члан 22. законика. На почетку овог члана стоји да судије треба пре сваког рада да се опомену ,,што„што они гласом народа по вољи Божјој за судце и управитеље постављени јесу“јесу”, затим треба Богу да се помоле да ,,по„по правици (суде) малому како и великому, јербо суд Божји јест“јест”. Даље стоји, да се прво мора саслушати прво једна па друга парнична страна и пошто обе стране, ,,на„на пуну вољу изговоре свеколике своје разлоге“разлоге”, да се донесе пресуда-сентенција. Крај овог члана одређује да се једна сентенција има ,,давати„давати ономе, којему се пристоји; а друга једнака при канцеларији правитељства у записну књигу остављати“остављати”. Члан 27. прописује да уколико би при суђењу била два мишљења, побеђује оно за које је већина судија, ,,али„али да по души реку да они то без свакога мити и хајтера својим разумом познају даје праведно како говоре“говоре”. Чланом 29. прописује се за судије и кулукџије да у доба када врше судске послове, не могу вршити и своје личне, с обзиром да су на ,,обшченародни„обшченародни трошак постављени“постављени”.{{sfn|Петровић|1929|p=21}}
 
 
Чланом 16. законика прописано је да свако ко је оштећен, ко потражује дуг, плен или коме је начињена штета или крађа, то решава пред судом и да не предузима ништа сам, а ко не послуша, биће кажњен.
Линија 79 ⟶ 85:
== Увођење пореза ==
 
Члан 20. Законика Петра I уводи плаћање пореза. То је било први пут да се у Црној Гори уводи пореска обавеза. У законику се каже да се порез уводи да би се одржали ,,правитељство„правитељство и судници и војска“војска”, који ће народ чувати и обезбеђивати од свих злих дела. Он износи годишње за сваку кућу ,,парах„парах илити динарах шесдесет“шесдесет”. Порез скупљају у својим кнежевинама кнезови са главарима и доносе га у одређени дан у цетињски манастир где га предају правитељству, а од њега као потврду узимају ,,писмо“„писмо”. (Радмила {{sfn|Петровић, Законик Петра I владике црногорског, историјско-правна расправа, Штампа државне штампарије, Цетиње, |1929, стр.|p=22)}}
 
Увођење пореза је противречило схватањима анархичног племенског друштва. Прикупљање пореза је доживљавано као ропски намет. Годинама није могло да се обезбеди уредно прикупљање пореза. {{sfn|Мирковић|2019|p=208}}
 
== Закључак ==
 
У члану 32. законика прописује се да су свештеници у црквама, кнежеви и старешине племена дужни да свима говоре да мирно и са свима у љубави живе, да се боје Бога и да не говоре и не чине зло. У истом члану напомиње се да се незнање закона не оправдава ,,будући„будући сетенције учињене за свакога приђе него ли је који зло учинио и свакому напријед казано, да ни један послије не може рећи да није знао што закон за које зло изговара“изговара”.
 
Законик такође прописује у члану 33. да свако ко ступа на дужност мора да положи заклетву. ,,По„По чему и потребно јест да како судци и управитељи, тако и сваки који на општенародну својега отечества службу опредјељен и постављен будет, имаде најприђе учинити заклетву от вјерности по нижеписаном начину, како се то чини међу свијем народом и у све велике и мале државе“државе”. {{sfn|Петровић|1929|p=19}}
 
Законик такође прописује у члану 33. да свако ко ступа на дужност мора да положи заклетву. ,,По чему и потребно јест да како судци и управитељи, тако и сваки који на општенародну својега отечества службу опредјељен и постављен будет, имаде најприђе учинити заклетву от вјерности по нижеписаном начину, како се то чини међу свијем народом и у све велике и мале државе“. {{sfn|Петровић|1929|p=19}}
Закоником Петра I постављени су први темељи државног и правног поретка у Црној Гори. Уведена је јавна власт и писано право. Одредбе законика су биле примењиване и поред отпора који је постојао, а највише захваљујући угледу владике Петра I који је он уживао у народу. {{sfn|Мирковић|2019|p=208}}