Светозар Прибићевић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 62:
Сматрајући да је његова подршка радикалима учврстила српску доминацију, он је после скупштинских избора [[1927]]. повезао своју странку с Радићевом [[Хрватска сељачка странка|Хрватском сељачком странком]] (која је прешла у опозицију) и с Радићем створио Сељачко-демократску коалицију (СДК).
Тада је почела његова постепена трансформација: од поборника централизма постао је његов противник. У време [[Шестојануарска диктатура|Шестојануарске диктатуре]] интерниран је у [[Брус]] (Србија), а затим је због лошег здравља пребачен у болницу у Београд, у одељењу које је служило као затвор. У болници је провео више од осамнаест месеци. Да би избегао поновно интернирање у Брус, Прибићевић је започео штрајк глађу и затражио да из здравствених разлога отпутује у [[Чехословачка|Чехословачку]]. Под притиском Чехословачке и [[Француска|Француске]], влада је допустила да оде у иностранство. Прибићевић је 23. јула отишао у [[Праг]]. У Чехословачкој
У емиграцији је написао ''Диктатура краља Александра'' ({{јез-фра|La dictature du roi Alexander}} 1933), свој политички обрачун са краљем Александром, у којој се изјаснио за федерално и републиканско устројство Југославије. Краља Александра је назвао тиранином који би радије да ампутирао Хрватску од Југославије него да уведе федерално уређење.{{sfn|Banac|1988|p=171}} Своје ново стајалиште је изразио у '''''Писму Србима''''' ([[1933]]), у којем се залагао за споразум Срба и Хрвата на основу равноправности обају народа: „Сваки други пут и рјешење значило би вјечите трзавице, међусобне сукобе и ратове, који би се на крају катастрофално завршили за обоје...“
| |||