Шестојануарска диктатура — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене VladimirMi (разговор) на последњу измену корисника Autobot ознака: враћање |
допуна чланка |
||
Ред 5:
== Позадина ==
У Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца парламентаризам није у потпуности постојао, јер није било демократског поретка, националне равноправности и стабилног вишестраначког система. Због тога је и настала криза парламентарног система, која је била последица класних, националних и политичких разлика у једној вишенационалној држави каква је била Краљевина СХС.<ref>* {{Cite book|ref=harv| last=Кркљуш| first = Љубомирка| title = Правна историја српског народа|year=2015| location = Београд| publisher = Правни факултет Универзитета у Београду| url = https://https://books.google.rs/books?id=4L76jwEACAAJ&dq=%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BA%D0%B0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwiAzK-3-JfpAhVvxaYKHd9wACEQ6wEIKTAA}} стр. 317</ref>
Недовољно добро решено аграрно, национално и радничко питање изазвало је кризу и нестабилност Краљевине СХС. Користећи овакво стање, [[Сељачко-демократска коалиција]] коју су чиниле [[Хрватска сељачка странка]] [[Стјепан Радић|Стјепана Радића]] и [[Самостална демократска странка]] [[Светозар Прибићевић|Светозара Прибићевића]], тражила је ревизију [[Видовдански устав|Видовданског устава]] из [[1921]]. године. Стварање Сељачко-демократске коалиције је заоштрило сукоб ове две странке са [[Народна радикална странка|Народном радикалном странком]]. Дана [[20. јун]]а [[1928]]. радикалски посланик [[Пуниша Рачић]] је [[Атентат у Народној скупштини|убио]] посланике Хрватске сељачке странке [[Павле Радић|Павла Радића]] и [[Ђуро Басаричек|Ђуру Басаричека]] и тешко ранио Стјепана Радића, који је умро од последица рањавања [[8. август]]а 1928. године.<ref name="парламентаризам" /> Народна скупштина се састала поново [[1. август]]а, али посланици Сељачко-демократске странке су одбили да учествују.
== Увођење диктатуре ==
Атентат у Народној скупштини означио је крај парламентарног система у Краљевини СХС, па је краљ одлучио да изврши државни удар и да укине грађанску демократију.<ref>* {{Cite book|ref=harv| last=Кркљуш| first = Љубомирка| title = Правна историја српског народа|year=2015| location = Београд| publisher = Правни факултет Универзитета у Београду| url = https://https://books.google.rs/books?id=4L76jwEACAAJ&dq=%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BA%D0%B0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwiAzK-3-JfpAhVvxaYKHd9wACEQ6wEIKTAA}} стр. 317</ref> Искористивши смрт Стјепана Радића и блокаду рада Народне скупштине, краљ Александар је сматрао да не може решити насталу кризу парламентарним путем, па је у краљевској прокламацији објављеној [[6. јануар]]а [[1929]]. објавио да су ''„ти жалосни раздори и догађаји (...) поколебали код Народа веру у корисност те установе“'' те да зато између краља и народа ''„не може и не сме бити више посредника“''. Краљ је укинуо [[Видовдански устав]] и лично преузео законодавну и извршну власт
Међутим, диктатура је само продубила кризу уместо да је превазиђе. Диктатуру је обележила милитаризација власти, политика "чврсте руке", забрана рада странака, укидање парламентаризма, као и интернирање политичких неистомишљеника. Диктатура је искоришћена и за обрачун са комунистима. Грађанске странке нису пружиле отпор диктатури, а није га пружио ни народ незадовољан стањем у држави насталом услед непрекидних страначких сукоба, злоупотреба и корупције.<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Кркљуш| first = Љубомирка| title = Правна историја српског народа|year=2015| location = Београд| publisher = Правни факултет Универзитета у Београду| url = https://https://books.google.rs/books?id=4L76jwEACAAJ&dq=%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BA%D0%B0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwiAzK-3-JfpAhVvxaYKHd9wACEQ6wEIKTAA}} стр. 318</ref>
Диктатуром је прокламована идеологија ''„интегралног југословенства“'', а име државе је промијењено [[3. октобар|3. октобра]] 1929. године у [[Краљевина Југославија]]. Земља је административно подељена у девет [[бановине Краљевине Југославије|бановина]] које нису пратиле историјске границе, са изричитим циљем да се историјске покрајине разбију.{{sfn|Petranović|1988|p=190}}▼
# [[Вардарска бановина]] ([[Скопље]]);▼
# [[Моравска бановина]] ([[Ниш]]);▼
# [[Дунавска бановина]] ([[Нови Сад]]);▼
# [[Дринска бановина]] ([[Сарајево]]);▼
# [[Зетска бановина]] ([[Цетиње]]);▼
# [[Приморска бановина]] ([[Сплит]]);▼
# [[Врбаска бановина]] ([[Бања Лука]]);▼
# [[Савска бановина]] ([[Загреб]]);▼
# [[Дравска бановина]] ([[Љубљана]]).▼
* [[Југославенска акција]],
* [[Соко Краљевине Југославије]],
* [[Народна одбрана]],
* [[Удружење четника за слободу и част Отаџбине]], итд.
=== Политички обрачуни са радикалним групама ===
Линија 44 ⟶ 37:
У владу генерала Живковића ушла су и петорица Хрвата, представници крупног капитала, политички противници ХСС-а, од којих тројица држала кључне привредне ресоре: [[Славко Шврљуга]], председник Загребачке берзе и потпредседник Удружења хрватских индустријалаца, постаје министар финансија; др [[Желимир Мажуранић]], правни заступник великих предузећа, постао је министар трговине и индустрије; проф. др [[Ото Франгеш]], пре [[Први светски рат|Првог светског рата]] члан босанске владе, постао је министар пољопривреде. [[Влатко Мачек]] се надао да ће увођењем диктатуре моћи да почну директни преговори између краља и ХСС око статуса Хрватске, јер би се могла заобићи српска политичка елита. Ипак, краљева политика интегралног југословенства је осујетила ове планове.
Савезничке земље нису осуђивале увођење диктатуре. Краљ се
Подршку увођењу диктатуре пружило је и посланство Велике Британије, оцењујући је као неопходну меру за поновно стварање реда у краљевини.<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Кркљуш| first = Љубомирка| title = Правна историја српског народа|year=2015| location = Београд| publisher = Правни факултет Универзитета у Београду| url = https://https://books.google.rs/books?id=4L76jwEACAAJ&dq=%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BA%D0%B0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwiAzK-3-JfpAhVvxaYKHd9wACEQ6wEIKTAA}} стр. 318</ref>
Краљ је могао рачунати и на одређену подршку нижих слојева, незадовољних јаловим препуцавањима политичара. Живковићева влада је обећала бригу режима за спровођење мера за санирање привреде и отклањање привредних и социјалних невоља народа.
=== Октроисани устав и крај диктатуре ===▼
== Закони диктатуре ==
У току Шестојануарске диктатуре донето је неколико закона који су прописивали начин организације власти и њене основне циљеве, а то су били очување државног и народног јединства, као и реда и дисциплине у држави.<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Мирковић| first = Зоран|authorlink = Зоран Мирковић (правник)| title = Српска правна историја|year=2019| location = Београд| publisher = Правни факултет Универзитета у Београду| url = https://https://books.google.rs/books?id=vlOxswEACAAJ&dq=%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwi6jNzJ-5fpAhVuzqYKHcJJBwkQ6AEILDAB}} стр. 229</ref>
Закони који су донети за време диктатуре краља Александра I Карађорђевића били су:
1. '''Закон о краљевској власти и врховној државној управи''' био је најважнији међу њима. Донет је истог дана када и прокламација о увођењу диктатуре [[6. јануар 1929]]. године. Овај закон је допринео да се целокупна власт нађе у краљевим рукама. Краљ проглашава и издаје законе указом, који садржи текст закона. Поред краља, законе премапотписују председник Министарског савета, ресорни министар и министар правде. По краљевом овлашћењу управну власт вршили су министри одређених ресора. Краљ одређује број министарстава, именује председника Владе, тј. Министарског савета и његове члаове - министре, који стоје непосредно под краљем и раде по његовом овлашћењу. Министри су одговорни краљу, а он их може оптужити. Краљ именује чланове Државног суда који суди министрима. Сва судска власт у земљи се врши у краљево име.
Краљ поставља државне чиновнике, додељује војне чинове, има право амнестирања, одлучује о рату и миру, представља државу у међународним односима. Он је и врховни војни заповедник.
Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је овим законом од једне уставне парламентарне монархије, постала наследна монархија са апсолутистичким владарем, чија је личност неприкосновена. Краљ не подлеже никаквој одговорности, нико га не може тужити, надређен је свима, јер се у његовим рукама налазе све функције државне власти.
2. '''Закон о заштити јавне безбедности и поретка у држави''', познатији као '''Закон о заштити државе''', такође је донет 6. јануара 1929. године. Представљао је новелу истоименог закона од августа 1921. године који је донет против Комунистичке партије. У њему се казне пооштравају, а кажњава се и сваки покушај који има за циљ промену политичког или социјалног поретка, који је краљ утемељио прокламацијом.
3. '''Закон о државном суду за заштиту државе''' донет је 8. јануара 1929. године. Њиме је основан Државни суд за заштиту државе при Касационом суду у Београду, који има задатак да суди свима који се противе државном поретку.
▲
То су биле:
▲# [[Вардарска бановина]] ([[Скопље]]);
▲# [[Моравска бановина]] ([[Ниш]]);
▲# [[Дунавска бановина]] ([[Нови Сад]]);
▲# [[Дринска бановина]] ([[Сарајево]]);
▲# [[Зетска бановина]] ([[Цетиње]]);
▲# [[Приморска бановина]] ([[Сплит]]);
▲# [[Врбаска бановина]] ([[Бања Лука]]);
▲# [[Савска бановина]] ([[Загреб]]);
▲# [[Дравска бановина]] ([[Љубљана]]).
Краљ је [[3. септембар|3. септембра]] [[1931]]. године одустао од отворене диктатуре и донео је [[Септембарски устав|Октроисани устав]]. Спроведени су [[Избори за народне посланике Краљевине Југославије 1931.|формални парламентарни избори]] на којима се појавила само једна странка, режимска Југословенско радничко-сељачка демократија, касније преименована у [[Југословенска национална странка|Југословенску националну странку]].{{sfn|Petranović|1988|p=207}} Тиме је окончана Шестојануарска диктатура.
Линија 177 ⟶ 203:
* {{Cite book| ref=harv|last=Dimić|first=Ljubodrag|authorlink=Љубодраг Димић|chapter=Integralno jugoslovenstvo i kultura 1929-1931. godine|title=Dijalog povjesničara-istoričara|year=2001|volume=3|pages=333-349|location=Zagreb|publisher=Zaklada Friedrich Naumann}}
* {{Cite book| ref = harv | last = Димић| first = Љубодраг| authorlink = Љубодраг Димић| title = Историја српске државности| volume = 3| year = 2001| url = https://books.google.com/books?id=1wE1AAAAMAAJ| location = Нови Сад| publisher = Огранак САНУ}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Кркљуш| first = Љубомирка| title = Правна историја српског народа|year=2015| location = Београд| publisher = Правни факултет Универзитета у Београду| url = https://https://books.google.rs/books?id=4L76jwEACAAJ&dq=%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BA%D0%B0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwiAzK-3-JfpAhVvxaYKHd9wACEQ6wEIKTAA}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Мирковић| first = Зоран|authorlink = Зоран Мирковић (правник)| title = Српска правна историја|year=2019| location = Београд| publisher = Правни факултет Универзитета у Београду| url = https://https://books.google.rs/books?id=vlOxswEACAAJ&dq=%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwi6jNzJ-5fpAhVuzqYKHcJJBwkQ6AEILDAB}}
* {{Cite book| ref = harv | last = Petranović| first = Branko| authorlink = Бранко Петрановић| title = Istorija Jugoslavije 1918-1978| year = 1980| location = Beograd| publisher = Nolit| url = https://books.google.com/books?id=nW5pAAAAMAAJ}}
* {{Cite book| ref = harv | last = Petranović| first = Branko| authorlink = Бранко Петрановић| title = Istorija Jugoslavije 1918-1988| volume = 1| year = 1988| location = Beograd| publisher = Nolit| url = https://books.google.com/books?id=vCYMAAAAIAAJ}}
| |||