Шестојануарска диктатура — разлика између измена

допуна
(допуна)
(допуна)
'''Шестојануарска диктатура''' је назив за период апсолутистичке владавине краља [[Александар I Карађорђевић|Александра I Карађорђевића]] у [[Краљевина Југославија|Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца]] који је трајао од [[6. јануар]]а [[1929]]. до [[3. септембар|3. септембра]] [[1931]]. године.<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Мирковић| first = Зоран|authorlink = Зоран Мирковић (правник)| title = Српска правна историја|year=2019| location = Београд| publisher = Правни факултет Универзитета у Београду| url = https://https://books.google.rs/books?id=vlOxswEACAAJ&dq=%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwi6jNzJ-5fpAhVuzqYKHcJJBwkQ6AEILDAB}} стр. 228</ref>
 
Дана 6. јануара 1929,. године краљ [[Александар I Карађорђевић]] је распустио [[Народна скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца|Народну скупштину]],<ref name="парламентаризам">[http://www.mtsmondo.com/izbori2008/parlamentarizam.php Парламентаризам у Србији], Приступљено 25. 4. 2013.</ref> забранио рад свих политичких странака и синдиката, политичке скупове и увео цензуру. Шестојануарска диктатура је званично окончана доношењем [[Септембарски устав|Октроисаног устава]] 1931. године.
 
== Позадина ==
== Увођење диктатуре ==
 
Атентат у Народној скупштини означио је крај парламентарног система у Краљевини СХС, па је краљ одлучио да изврши државни удар и да укине грађанску демократију.<ref>* {{Cite book|ref=harv| last=Кркљуш| first = Љубомирка| title = Правна историја српског народа|year=2015| location = Београд| publisher = Правни факултет Универзитета у Београду| url = https://https://books.google.rs/books?id=4L76jwEACAAJ&dq=%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BA%D0%B0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwiAzK-3-JfpAhVvxaYKHd9wACEQ6wEIKTAA}} стр. 317</ref> Искористивши смрт Стјепана Радића и блокаду рада Народне скупштине, краљ Александар је сматрао да не може решити насталу кризу парламентарним путем, па је у краљевској прокламацији објављеној [[6. јануар]]а [[1929]]. објавио да су ''„ти жалосни раздори и догађаји (...) поколебали код Народа веру у корисност те установе“'' те да зато између краља и народа ''„не може и не сме бити више посредника“''. Краљ је укинуо [[Видовдански устав]] и лично преузео законодавну и извршну власт.<ref>* {{Cite book|ref=harv| last=Мирковић| first = Зоран|authorlink = Зоран Мирковић (правник)| title = Српска правна историја|year=2019| location = Београд| publisher = Правни факултет Универзитета у Београду| url = https://https://books.google.rs/books?id=vlOxswEACAAJ&dq=%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwi6jNzJ-5fpAhVuzqYKHcJJBwkQ6AEILDAB}} стр. 228-229</ref> За председника Министарског савета је именовао генерала [[Петар Живковић|Петра Живковића]]. Министарски савет чинили су дворски људи и дисиденти из грађанских странака.<ref>* {{Cite book|ref=harv| last=Мирковић| first = Зоран|authorlink = Зоран Мирковић (правник)| title = Српска правна историја|year=2019| location = Београд| publisher = Правни факултет Универзитета у Београду| url = https://https://books.google.rs/books?id=vlOxswEACAAJ&dq=%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwi6jNzJ-5fpAhVuzqYKHcJJBwkQ6AEILDAB}} стр. 229</ref> Такође су на неке друге цивилне дужности доведене војне особе, посебно у Хрватској и [[Стара Србија|Старој Србији]]. Народна скупштина је распуштена, забрањен је рад свих политичких странака, уведена је строга [[цензура]] новина и књига. Забрањени су сви политички зборови, националне, синдикалне и верске организације. Забрањена је и употреба националних имена и амблема. Краљ Александар је сматрао да су људи "заслепљени политичким страстима" злоупотребили парламентаризам, што је довело до народног разједињавања, уместо да јача народни дух и јединство. Зато је оправдавао државни удар највишим државним и народним интересима, иако га је сматрао последњим, али неопходним кораком.<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Кркљуш| first = Љубомирка| title = Правна историја српског народа|year=2015| location = Београд| publisher = Правни факултет Универзитета у Београду| url = https://https://books.google.rs/books?id=4L76jwEACAAJ&dq=%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BA%D0%B0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwiAzK-3-JfpAhVvxaYKHd9wACEQ6wEIKTAA}} стр. 317</ref>
 
Међутим, диктатура је само продубила кризу уместо да је превазиђе. Диктатуру је обележила милитаризација власти, политика "чврсте руке"<ref>{{Cite book| ref = harv | last = Petranović| first = Branko| authorlink = Бранко Петрановић| title = Istorija Jugoslavije 1918-1988| volume = 1| year = 1988| location = Beograd| publisher = Nolit| url = https://books.google.com/books?id=vCYMAAAAIAAJ}} стр. 179</ref>, забрана рада странака, укидање парламентаризма, као и интернирање политичких неистомишљеника. ДиктатураОна је искоришћена и за обрачун са комунистима<ref>{{Cite book| ref = harv | last = Petranović| first = Branko| authorlink = Бранко Петрановић| title = Istorija Jugoslavije 1918-1988| volume = 1| year = 1988| location = Beograd| publisher = Nolit| url = https://books.google.com/books?id=vCYMAAAAIAAJ}} стр. 179</ref>. Грађанске странке нису пружиле отпор диктатури, а није га пружио ни народ незадовољан стањем у држави насталом услед непрекидних страначких сукоба, злоупотреба и корупције.<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Кркљуш| first = Љубомирка| title = Правна историја српског народа|year=2015| location = Београд| publisher = Правни факултет Универзитета у Београду| url = https://https://books.google.rs/books?id=4L76jwEACAAJ&dq=%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BA%D0%B0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwiAzK-3-JfpAhVvxaYKHd9wACEQ6wEIKTAA}} стр. 318</ref>
 
Увођењем диктатуре укинути су сви видови представничких тела грађана, а краљ се у својим пословима ослањао на државни апарат.<ref>{{Cite book| ref = harv | last = Petranović| first = Branko| authorlink = Бранко Петрановић| title = Istorija Jugoslavije 1918-1988| volume = 1| year = 1988| location = Beograd| publisher = Nolit| url = https://books.google.com/books?id=vCYMAAAAIAAJ}} стр. 177</ref>
Диктатуром је прокламована идеологија ''„интегралног југословенства“'', а дозвољено је деловање новим и постојећим организацијама које су промовисале југословенство:
Диктатуром је прокламована идеологија „интегралног југословенства“<ref>{{Cite book| ref = harv | last = Petranović| first = Branko| authorlink = Бранко Петрановић| title = Istorija Jugoslavije 1918-1988| volume = 1| year = 1988| location = Beograd| publisher = Nolit| url = https://books.google.com/books?id=vCYMAAAAIAAJ}} стр. 181</ref>, а шестојануарска влада је радила на оснивању удружења, организација, новина и часописа који су ширили пропаганду о југословенској нацији. Тим новим и постојећим друштвима и организацијама које су промовисале југословенство било је дозвољено деловање, а неке од њих су биле:
* [[Југославенска акција]],
* [[Соко Краљевине Југославије]],
* [[Народна одбрана]],
* [[Удружење четника за слободу и част Отаџбине]], итд.<ref>{{Cite book| ref = harv | last = Petranović| first = Branko| authorlink = Бранко Петрановић| title = Istorija Jugoslavije 1918-1988| volume = 1| year = 1988| location = Beograd| publisher = Nolit| url = https://books.google.com/books?id=vCYMAAAAIAAJ}} стр. 181-182</ref>
Увођењем диктатуре краљ Александар је покушао да националне разлике реши проглашавањем једне јединствене југословенске нације.<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Мирковић| first = Зоран|authorlink = Зоран Мирковић (правник)| title = Српска правна историја|year=2019| location = Београд| publisher = Правни факултет Универзитета у Београду| url = https://https://books.google.rs/books?id=vlOxswEACAAJ&dq=%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwi6jNzJ-5fpAhVuzqYKHcJJBwkQ6AEILDAB} стр. 230</ref>
Током диктатуре су биле ограничене политичке слободе, полиција је прогонила илегалне радикалне групе као што су хрватски и македонски националисти, албански и црногорски сепаратисти и комунисти, против којих је још [[1920]]. била донесена [[Обзнана]]. Водство КПЈ се припремало за оружани устанак, па је око 400 чланова [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] и [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-а убијено је у периоду од [[1929]]. до [[1932]]. године. Овако великим жртвама допринела је директива водства КПЈ за припрему оружаног устанка, подстакнута проценом Шестог конгреса [[Коминтерна|Коминтерне]] о приближавању опште кризе капитализма. Поред комуниста, диктатури су се противили и лево крило [[Земљорадничка странка|Земљорадничке странке]] [[Драгољуб Јовановић (политичар)|Драгољуба Јовановића]] и лево крило [[Демократска странка (Југославија)|Демократске странке]] [[Љуба Давидовић|Љубе Давидовића]], [[Хрватска сељачка странка]], [[Самостална демократска странка]] и крило [[НРС|Народне радикалне странке]] на челу са [[Аца Станојевић|Ацом Станојевићем]].{{sfn|Fogelquist|2011|p=345}} [[Влатко Мачек]] је у децембру 1929. ухапшен и дуго држан у затвору, али је пуштен без оптужбе. Потпредседник ХСС-а Јосип Предавац ухапшен је због слома Сељачке задружне банке и осуђен на 2 и по године затвора. Мачек у својим Мемоарима тврди да је пропаст банке у ствари изазвала држава, која је преко Југословенске народне банке контролисала банкарски систем. Касније, у јулу 1933, Предавец је убијен.
 
Светозар Прибићевић је прво интерниран у [[Брус]] ([[Србија]]), а затим му је због лошег здравља допуштено да напусти земљу.<ref name="парламентаризам" /> Умро је у Чехословачкој [[1936]]. године. У емиграцију одлазе ХСС-ови прваци Јурај Крњевић и Аугуст Кошутић, као и радикални националисти [[Анте Павелић]] (посланик Народне скупштине из редова Хрватског блока), Густав Перчец, Бранимир Јелић и др.<ref>{{Cite book| ref = harv | last = Petranović| first = Branko| authorlink = Бранко Петрановић| title = Istorija Jugoslavije 1918-1988| volume = 1| year = 1988| location = Beograd| publisher = Nolit| url = https://books.google.com/books?id=vCYMAAAAIAAJ}} стр. 185</ref>
 
Већина опозиционих српских политичара је примила увођење диктатуре без активног отпора. Српска опозиција се углавном нечујно повукла са политичке позорнице, ''„уплашена и деморалисана, повинујући се законским прописима о забрани и распуштању странака и удружења“''. На удар власти је дошао [[Драгољуб Јовановић (политичар)|Драгољуб Јовановић]], вођа левог крила Савеза земљорадника, који је осуђен на годину дана затвора.
 
[[Усташе]] су покушале да подигну неуспешан [[Велебитски устанак]] 1932, који је међутим постигао снажан пропагандни учинак, посебно у [[Краљевина Италија|фашистичкој Италији]].
 
 
=== Подршка диктатури ===
 
Краљ се у увођењу диктатуре ослањао на војне врхове и жандармерију, групу српских политичара везаних уз двор и на представнике крупног капитала којима је у интересу ред у земљи. Подршку је добио и у Словенији од словеначких либерала, као и од [[Антон Корошец|Антона Корошца]], председника [[Словеначка народна странка (историјска)|Словенске људске странке]] (СЛС), која је ушла у владу генерала Живковића. Међутим, Корошец и група вођа СЛС су [[1933]]. интернирани, Корошец на [[Hvar (ostrvo)|Хвар]], а остали у Босну.<ref>{{Cite book| ref = harv | last = Petranović| first = Branko| authorlink = Бранко Петрановић| title = Istorija Jugoslavije 1918-1988| volume = 1| year = 1988| location = Beograd| publisher = Nolit| url = https://books.google.com/books?id=vCYMAAAAIAAJ}} стр. 177-178</ref>
 
У владу генерала Живковића ушла су и петорица Хрвата, представници крупног капитала, политички противници ХСС-а, од којих тројица држала кључне привредне ресоре: [[Славко Шврљуга]], председник Загребачке берзе и потпредседник Удружења хрватских индустријалаца, постаје министар финансија; др [[Желимир Мажуранић]], правни заступник великих предузећа, постао је министар трговине и индустрије; проф. др [[Ото Франгеш]], пре [[Први светски рат|Првог светског рата]] члан босанске владе, постао је министар пољопривреде. [[Влатко Мачек]] се надао да ће увођењем диктатуре моћи да почну директни преговори између краља и ХСС око статуса Хрватске, јер би се могла заобићи српска политичка елита.<ref>{{Cite book| ref = harv | last = Petranović| first = Branko| authorlink = Бранко Петрановић| title = Istorija Jugoslavije 1918-1988| volume = 1| year = 1988| location = Beograd| publisher = Nolit| url = https://books.google.com/books?id=vCYMAAAAIAAJ}} стр. 178</ref> Ипак, краљева политика интегралног југословенства је осујетила ове планове.
Хрватски опозициони политичари на челу са Мачеком нису пружали отпор диктатури, јер су сматрали да су се тек са њеним увођењем створили услови за остваривање споразума између њих и краља.<ref>{{Cite book| ref = harv | last = Petranović| first = Branko| authorlink = Бранко Петрановић| title = Istorija Jugoslavije 1918-1988| volume = 1| year = 1988| location = Beograd| publisher = Nolit| url = https://books.google.com/books?id=vCYMAAAAIAAJ}} стр. 181</ref>
 
Савезничке земље нису осуђивале увођење диктатуре. Краљ се могао ослонити на подршку земаља које су у држави имале уложен знатан капитал, а посебно [[Француска|Француске]] и [[Чехословачка|Чехословачке]]. Француској је такође била у интересу стабилност Краљевине Југославије у сукобу са [[Бенито Мусолини|Мусолинијевом]] [[Италија|Италијом]] (која је пружала помоћ усташама). Међутим, [[велика депресија|светска економска криза]] која је тада владала је задала катастрофалан ударац заосталој привреди Југославије, погоршала је положај становништва и изазвала је још веће незадовољство, што је довело до свакодневних протеста и сукоба са органима реда. Крупна буржоазија је тражила обнову [[парламентарни систем|парламентарног система]]. Инострани капиталисти су, из страха да им инвестиције и концесије не пропадну због оваквог стања у земљи, захтевали од краља да одустане од диктатуре, тако да су Француска и Чехословачка 1931. године вршиле притисак на краља да изврши ограничене реформе.
 
 
4. '''Законом о називу и подели Краљевине на управна подручја''' од [[3. октобар|3. октобра]] 1929. године промењено је име Краљевине СХС у [[Краљевина Југославија]]<ref>{{Cite book| ref = harv | last = Petranović| first = Branko| authorlink = Бранко Петрановић| title = Istorija Jugoslavije 1918-1988| volume = 1| year = 1988| location = Beograd| publisher = Nolit| url = https://books.google.com/books?id=vCYMAAAAIAAJ}} стр. 190</ref>, а њиме су је држава административно подељена на девет [[бановине Краљевине Југославије|бановина]], уместо на 33 области (које никада и нису формиране због противљења Хрватске сељачке странке). Ново име државе изражавало је интегрални југословенски унитаризам, народно и државно јединство.<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Мирковић| first = Зоран|authorlink = Зоран Мирковић (правник)| title = Српска правна историја|year=2019| location = Београд| publisher = Правни факултет Универзитета у Београду| url = https://https://books.google.rs/books?id=vlOxswEACAAJ&dq=%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwi6jNzJ-5fpAhVuzqYKHcJJBwkQ6AEILDAB}} стр. 229-230</ref>
Управна подела на девет бановина није пратила историјске, већ географске границе са изричитим циљем да се историјске покрајине разбију.{{sfn|Petranović|1988|p=190}}
То су биле:
# [[Врбаска бановина]] ([[Бања Лука]]) - обухватала је Босанску крајину;
# [[Савска бановина]] ([[Загреб]]) - која је обухватала највећи део Хрватске и Приморја;
# [[Дравска бановина]] ([[Љубљана]]) - која је обухватала Словенију.<ref>{{Cite book| ref = harv | last = Petranović| first = Branko| authorlink = Бранко Петрановић| title = Istorija Jugoslavije 1918-1988| volume = 1| year = 1988| location = Beograd| publisher = Nolit| url = https://books.google.com/books?id=vCYMAAAAIAAJ}} стр. 190-191</ref>
 
Посебно, десето подручје чинио је град Београд са Земуном и Панчевом.<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Мирковић| first = Зоран|authorlink = Зоран Мирковић (правник)| title = Српска правна историја|year=2019| location = Београд| publisher = Правни факултет Универзитета у Београду| url = https://https://books.google.rs/books?id=vlOxswEACAAJ&dq=%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwi6jNzJ-5fpAhVuzqYKHcJJBwkQ6AEILDAB}}</ref>
 
Србија је овим законом подељена на пет бановина, а Босна на четири. Неке историјске целине се нису могле поделити као што су биле нпр. Црна Гора, Македонија и Словенија.
 
 
 
Диктатура је имала врло уску социјалну и политичку базу, а економски је била неуспешна.{{sfn|Petranović|1988|pp=192–193}}
Југословенска привреда погођена светском економском кризом је била озбиљно уздрмана. Диктатура је економски погодовала само крупним капиталистима, а идеологија уништења националних разлика изазвала је код свих народа супротан учинак.{{sfn|Petranović|1988|pp=192–193}} Велика незапосленост радника, национални сукоби, пад цена сељачких производа и надница, презадуженост сељака, били су само неки од разлога због кога није било могуће остварење циљева прокламованих увођењем диктатуре.<ref><ref>{{Cite book|ref=harv| last=Мирковић| first = Зоран|authorlink = Зоран Мирковић (правник)| title = Српска правна историја|year=2019| location = Београд| publisher = Правни факултет Универзитета у Београду| url = https://https://books.google.rs/books?id=vlOxswEACAAJ&dq=%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwi6jNzJ-5fpAhVuzqYKHcJJBwkQ6AEILDAB}} стр. 230</ref></ref> Убрзо почиње да се испољава масовно незадовољство приликама у Краљевини Југославији, па је краљ Александар [[3. септембар|3. септембра]] [[1931]]. године одустао од отворене диктатуре и донео [[Септембарски устав|Октроисани устав]]. Спроведени су [[Избори за народне посланике Краљевине Југославије 1931.|формални парламентарни избори]] на којима се појавила само једна странка, режимска Југословенско радничко-сељачка демократија, касније преименована у [[Југословенска национална странка|Југословенску националну странку]].{{sfn|Petranović|1988|p=207}} Тиме је окончана Шестојануарска диктатура.
 
Међутим, диктатура није у потпуности нестала. Овим уставом створена је само заблуда о престанку апсолутистичког режима, тако да се диктатура и после доношења устава наставила.<ref>{{Cite book| ref = harv | last = Petranović| first = Branko| authorlink = Бранко Петрановић| title = Istorija Jugoslavije 1918-1988| volume = 1| year = 1988| location = Beograd| publisher = Nolit| url = https://books.google.com/books?id=vCYMAAAAIAAJ}} стр. 199</ref> Септембарски устав је предвиђао централистичко уређење државе, а Краљевина Југославија је постала уставна и наследна монархија. За разлику од Видовданског устава који је предвиђао парламентаризам, о њему у овом уставу није било ни говора.<ref>{{Cite book| ref = harv | last = Petranović| first = Branko| authorlink = Бранко Петрановић| title = Istorija Jugoslavije 1918-1988| volume = 1| year = 1988| location = Beograd| publisher = Nolit| url = https://books.google.com/books?id=vCYMAAAAIAAJ}} стр. 199-200</ref> Краљ и даље остаје неприкосновена личност, а за његове акте одговарају Министарски савет и министри. Он пртврђује и проглашава законе, сазива Народну скупштину, а има право и да је распусти. Народно представништво овим уставом постаје дводомно и чине га: Народна скупштина и Сенат. Један број чланова Сената сам поставља, тако да има могућност утицаја на усвајање закона и мера које му не одговарају.
Краљ је [[3. септембар|3. септембра]] [[1931]]. године одустао од отворене диктатуре и донео је [[Септембарски устав|Октроисани устав]]. Спроведени су [[Избори за народне посланике Краљевине Југославије 1931.|формални парламентарни избори]] на којима се појавила само једна странка, режимска Југословенско радничко-сељачка демократија, касније преименована у [[Југословенска национална странка|Југословенску националну странку]].{{sfn|Petranović|1988|p=207}} Тиме је окончана Шестојануарска диктатура.
 
Члан 116 Септембарског устава предвиђа да краљ у изванредним ситуацијама може да поступа мимо устава, а да сагласност Народног представништва може тражити накнадно. Овај члан правници називају "малим уставом"<ref>{{Cite book| ref = harv | last = Petranović| first = Branko| authorlink = Бранко Петрановић| title = Istorija Jugoslavije 1918-1988| volume = 1| year = 1988| location = Beograd| publisher = Nolit| url = https://books.google.com/books?id=vCYMAAAAIAAJ}} стр. 200</ref>. Одредбама овог Устава се отворена диктатура претворила у уставну.
 
У приближно исто време када је уведена Шестојануарска диктатура у Србији, многе државе [[Балкан|Балкана]] су прошле кроз слични сценарио услед слабости грађанског друштва, изборних манипулација, политичког насиља, неизграђеног политичког система, итд. Тако је 1935. године у Румунији диктатуру завео краљ Карол II, а пре њега су то урадили краљ Ахмед Зогу у Албанији и краљ Борис III у Бугарској. За разлику од њих, у Грчкој диктатуру није увео краљ, већ генерал Јоанис Метаксас. Слична ситуација је била и у Европи (у Италији, Шпанији, Немачкој, итд.).<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Мирковић| first = Зоран|authorlink = Зоран Мирковић (правник)| title = Српска правна историја|year=2019| location = Београд| publisher = Правни факултет Универзитета у Београду| url = https://https://books.google.rs/books?id=vlOxswEACAAJ&dq=%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwi6jNzJ-5fpAhVuzqYKHcJJBwkQ6AEILDAB}} стр. 230</ref>
 
Шестојануарска диктатура и идеологија о интегралном југословенству коју је прокламовала нису спречиле распад државе и јачање националних покрета, већ су ојачале сепаратистичке тенденције<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Кркљуш| first = Љубомирка| title = Правна историја српског народа|year=2015| location = Београд| publisher = Правни факултет Универзитета у Београду| url = https://https://books.google.rs/books?id=4L76jwEACAAJ&dq=%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BA%D0%B0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwiAzK-3-JfpAhVvxaYKHd9wACEQ6wEIKTAA}} стр. 321</ref>.
 
У Краљевини Југославији није постојала политичка основа на којој би се заснивао фашизам како су неки тврдили. За разлику од фашизма и националсоцијализма, балканске диктатуре нису биле тоталитарне, упркос чињеници да су биле ауторитарне и национално конзервативна. Оне су за циљ имале јачање државе и националну интеграцију.<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Мирковић| first = Зоран|authorlink = Зоран Мирковић (правник)| title = Српска правна историја|year=2019| location = Београд| publisher = Правни факултет Универзитета у Београду| url = https://https://books.google.rs/books?id=vlOxswEACAAJ&dq=%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwi6jNzJ-5fpAhVuzqYKHcJJBwkQ6AEILDAB}} стр. 230-231</ref>
 
 
== Страдали током Шестојануарске диктатуре ==
 
Неке од најистакнутијих личности, страдалих током Шестојануарске дикатуре, су:
* [[Јосип Адамић]] (1907—1931), члан МК КПЈ за Загреб и секретар ПК СКОЈ-а за Хрватску, убијен [[15. октобар|15. октобра]] 1931. године у [[Загреб]]у;
31

измена