Шестојануарска диктатура — разлика између измена

сређивање текста
(Измена текста.)
(сређивање текста)
 
 
1. '''Закон о краљевској власти и врховној државној управи''' био је најважнији међу њима. Донет је истог дана када и прокламација о увођењу диктатуре [[6. јануар]] [[1929]]. године. Овај закон је допринео да се целокупна власт нађе у краљевим рукама.<ref>{{Cite book| ref = harv | last = Petranović| first = Branko| authorlink = Бранко Петрановић| title = Istorija Jugoslavije 1918-1988| volume = 1| year = 1988| location = Beograd| publisher = Nolit| url = https://books.google.com/books?id=vCYMAAAAIAAJ}} стр. 176</ref> Краљ проглашава и издаје законе указом, који садржи текст закона. Поред краља, законе премапотписују председник Министарског савета, ресорни министар и министар правде. По краљевом овлашћењу управну власт вршили су министри одређених ресора. Краљ одређује број министарстава, именује председника Владе, тј. Министарског савета и његове чланове - министре, који стоје непосредно под краљем и раде по његовом овлашћењу. Министри су одговорни краљу, а он их може оптужити. Краљ именује чланове Државног суда који суди министрима. Сва судска власт у земљи се врши у краљево име.
Краљ поставља државне чиновнике, додељује војне чинове, има право амнестирања, одлучује о рату и миру, представља државу у међународним односима. Он је и врховни војни заповедник.<ref>{{Cite book| ref = harv | last = Petranović| first = Branko| authorlink = Бранко Петрановић| title = Istorija Jugoslavije 1918-1988| volume = 1| year = 1988| location = Beograd| publisher = Nolit| url = https://books.google.com/books?id=vCYMAAAAIAAJ}} стр. 176-177</ref>
Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је овим законом од једне уставне парламентарне монархије, постала наследна монархија са апсолутистичким владарем, чија је личност неприкосновена. Краљ не подлеже никаквој одговорности, нико га не може тужити, надређен је свима, јер се у његовим рукама налазе све функције државне власти.<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Мирковић| first = Зоран|authorlink = Зоран Мирковић (правник)| title = Српска правна историја|year=2019| location = Београд| publisher = Правни факултет Универзитета у Београду| url = https://https://books.google.rs/books?id=vlOxswEACAAJ&dq=%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwi6jNzJ-5fpAhVuzqYKHcJJBwkQ6AEILDAB}} стр. 229</ref>
Југословенска привреда погођена светском економском кризом је била озбиљно уздрмана. Диктатура је економски погодовала само крупним капиталистима, а идеологија уништења националних разлика изазвала је код свих народа супротан учинак.{{sfn|Petranović|1988|pp=192–193}} Велика незапосленост радника, национални сукоби, пад цена сељачких производа и надница, презадуженост сељака, били су само неки од разлога због кога није било могуће остварење циљева прокламованих увођењем диктатуре.<ref><ref>{{Cite book|ref=harv| last=Мирковић| first = Зоран|authorlink = Зоран Мирковић (правник)| title = Српска правна историја|year=2019| location = Београд| publisher = Правни факултет Универзитета у Београду| url = https://https://books.google.rs/books?id=vlOxswEACAAJ&dq=%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwi6jNzJ-5fpAhVuzqYKHcJJBwkQ6AEILDAB}} стр. 230</ref></ref> Убрзо почиње да се испољава масовно незадовољство приликама у Краљевини Југославији, па је краљ Александар [[3. септембар|3. септембра]] [[1931]]. године одустао од отворене диктатуре и донео [[Септембарски устав|Октроисани устав]]. Спроведени су [[Избори за народне посланике Краљевине Југославије 1931.|формални парламентарни избори]] на којима се појавила само једна странка, режимска Југословенско радничко-сељачка демократија, касније преименована у [[Југословенска национална странка|Југословенску националну странку]].{{sfn|Petranović|1988|p=207}} Тиме је окончана Шестојануарска диктатура.
 
Међутим, диктатура није у потпуности нестала. Овим уставом створена је само заблуда о престанку апсолутистичког режима, тако да се диктатура и после доношења устава наставила.<ref>{{Cite book| ref = harv | last = Petranović| first = Branko| authorlink = Бранко Петрановић| title = Istorija Jugoslavije 1918-1988| volume = 1| year = 1988| location = Beograd| publisher = Nolit| url = https://books.google.com/books?id=vCYMAAAAIAAJ}} стр. 199</ref> Септембарски устав је предвиђао централистичко уређење државе, а Краљевина Југославија је постала уставна и наследна монархија. За разлику од Видовданског устава који је предвиђао парламентаризам, о њему у овом уставу није било ни говора.<ref>{{Cite book| ref = harv | last = Petranović| first = Branko| authorlink = Бранко Петрановић| title = Istorija Jugoslavije 1918-1988| volume = 1| year = 1988| location = Beograd| publisher = Nolit| url = https://books.google.com/books?id=vCYMAAAAIAAJ}} стр. 199-200</ref> Краљ и даље остаје неприкосновена личност, а за његове акте одговарају Министарски савет и министри. Он пртврђујепотврђује и проглашава законе, сазива Народну скупштину, а има право и да је распусти. Народно представништво овим уставом постаје дводомно и чине га: Народна скупштина и Сенат. Један број чланова Сената сам поставља, тако да има могућност утицаја на усвајање закона и мера које му не одговарају.
 
Члан 116 Септембарског устава предвиђа да краљ у изванредним ситуацијама може да поступа мимо устава, а да сагласност Народног представништва може тражити накнадно. Овај члан правници називају "малим уставом"<ref>{{Cite book| ref = harv | last = Petranović| first = Branko| authorlink = Бранко Петрановић| title = Istorija Jugoslavije 1918-1988| volume = 1| year = 1988| location = Beograd| publisher = Nolit| url = https://books.google.com/books?id=vCYMAAAAIAAJ}} стр. 200</ref>. Одредбама овог Устава се отворена диктатура претворила у уставну.
 
У приближно исто време када је уведена Шестојануарска диктатура у Србији, многе државе [[Балкан|Балкана]] су прошле кроз слични сценарио услед слабости грађанског друштва, изборних манипулација, политичког насиља, неизграђеног политичког система, итд. Тако је 1935. године у Румунији диктатуру завео [[Карол II Румунски|краљ Карол II]], а пре њега су то урадили [[Зог I од Албаније|краљ Ахмед Зогу]] у Албанији и [[Борис ІІІ од Бугарске|краљ Борис III]] у Бугарској. За разлику од њих, у Грчкој диктатуру није увео краљ, већ [[Јоанис Метаксас|генерал Јоанис Метаксас]]. Слична ситуација је била и у Европи (у Италији, Шпанији, Немачкој, итд.).<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Мирковић| first = Зоран|authorlink = Зоран Мирковић (правник)| title = Српска правна историја|year=2019| location = Београд| publisher = Правни факултет Универзитета у Београду| url = https://https://books.google.rs/books?id=vlOxswEACAAJ&dq=%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwi6jNzJ-5fpAhVuzqYKHcJJBwkQ6AEILDAB}} стр. 230</ref>
 
Шестојануарска диктатура и идеологија о интегралном југословенству коју је прокламовала нису спречиле распад државе и јачање националних покрета, већ су ојачале сепаратистичке тенденције<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Кркљуш| first = Љубомирка| title = Правна историја српског народа|year=2015| location = Београд| publisher = Правни факултет Универзитета у Београду| url = https://https://books.google.rs/books?id=4L76jwEACAAJ&dq=%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BA%D0%B0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwiAzK-3-JfpAhVvxaYKHd9wACEQ6wEIKTAA}} стр. 321</ref>.
 
У [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]] није постојала политичка основа на којој би се заснивао [[фашизам]] како су неки тврдили. За разлику од фашизма и националсоцијализма, балканске диктатуре нису биле тоталитарне, упркос чињеници да су биле ауторитарне и национално конзервативна. Оне су за циљ имале јачање државе и националну интеграцију.<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Мирковић| first = Зоран|authorlink = Зоран Мирковић (правник)| title = Српска правна историја|year=2019| location = Београд| publisher = Правни факултет Универзитета у Београду| url = https://https://books.google.rs/books?id=vlOxswEACAAJ&dq=%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwi6jNzJ-5fpAhVuzqYKHcJJBwkQ6AEILDAB}} стр. 230-231</ref>
 
 
31

измена