Шестојануарска диктатура — разлика између измена

исправка референце
(сређивање текста)
(исправка референце)
 
Диктатура је имала врло уску социјалну и политичку базу, а економски је била неуспешна.{{sfn|Petranović|1988|pp=192–193}}
Југословенска привреда погођена светском економском кризом је била озбиљно уздрмана. Диктатура је економски погодовала само крупним капиталистима, а идеологија уништења националних разлика изазвала је код свих народа супротан учинак.{{sfn|Petranović|1988|pp=192–193}} Велика незапосленост радника, национални сукоби, пад цена сељачких производа и надница, презадуженост сељака, били су само неки од разлога због кога није било могуће остварење циљева прокламованих увођењем диктатуре.<ref><ref>{{Cite book|ref=harv| last=Мирковић| first = Зоран|authorlink = Зоран Мирковић (правник)| title = Српска правна историја|year=2019| location = Београд| publisher = Правни факултет Универзитета у Београду| url = https://https://books.google.rs/books?id=vlOxswEACAAJ&dq=%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwi6jNzJ-5fpAhVuzqYKHcJJBwkQ6AEILDAB}} стр. 230</ref></ref> Убрзо почиње да се испољава масовно незадовољство приликама у Краљевини Југославији, па је краљ Александар [[3. септембар|3. септембра]] [[1931]]. године одустао од отворене диктатуре и донео [[Септембарски устав|Октроисани устав]]. Спроведени су [[Избори за народне посланике Краљевине Југославије 1931.|формални парламентарни избори]] на којима се појавила само једна странка, режимска Југословенско радничко-сељачка демократија, касније преименована у [[Југословенска национална странка|Југословенску националну странку]].{{sfn|Petranović|1988|p=207}} Тиме је окончана Шестојануарска диктатура.
 
Међутим, диктатура није у потпуности нестала. Овим уставом створена је само заблуда о престанку апсолутистичког режима, тако да се диктатура и после доношења устава наставила.<ref>{{Cite book| ref = harv | last = Petranović| first = Branko| authorlink = Бранко Петрановић| title = Istorija Jugoslavije 1918-1988| volume = 1| year = 1988| location = Beograd| publisher = Nolit| url = https://books.google.com/books?id=vCYMAAAAIAAJ}} стр. 199</ref> Септембарски устав је предвиђао централистичко уређење државе, а Краљевина Југославија је постала уставна и наследна монархија. За разлику од Видовданског устава који је предвиђао парламентаризам, о њему у овом уставу није било ни говора.<ref>{{Cite book| ref = harv | last = Petranović| first = Branko| authorlink = Бранко Петрановић| title = Istorija Jugoslavije 1918-1988| volume = 1| year = 1988| location = Beograd| publisher = Nolit| url = https://books.google.com/books?id=vCYMAAAAIAAJ}} стр. 199-200</ref> Краљ и даље остаје неприкосновена личност, а за његове акте одговарају Министарски савет и министри. Он потврђује и проглашава законе, сазива Народну скупштину, а има право и да је распусти. Народно представништво овим уставом постаје дводомно и чине га: Народна скупштина и Сенат. Један број чланова Сената сам поставља, тако да има могућност утицаја на усвајање закона и мера које му не одговарају.
31

измена