Тектоника плоча — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 16:
Теорија тектонике плоча вуче корене из хипотезе [[померање континената|померања континената]]. Концепт [[ширење морског дна|ширења морског дна]] први је пут предложио у раним 1960-им [[Роберт Дајц|Роберт С. Дајц]], иако се обично приписује [[Хари Хес|Харију Хесу]].
Први чврсти докази о тачности теорије били су [[магнетска аномалија|магнетске аномалије]], које су дефинисане као симетричне, паралелне пруге сличне [[магнет]]изације на морском дну, са обе стране
Проучавање дубоког [[океан]]ског дна било је пресудно за развој теорије - дисциплина дубокоморске маринске геологије је буквално процветала 1960-их. Сходно томе, теорија тектонике плоча развила се током касних 1960-их, од када је универзално прихваћена од свих геонаучника. Теорија је револуционизовала геонауке због своје моћи уједињавања и објашњавања различитих геолошких појава.
Ред 36:
Постоје три типа граница плоча, који су окарактерисани начином на који се плоче померају релативно једна према другој, а повезане су с различитим површинским феноменима. То су:
# '''[[Тектоника плоча#Трансформне (конзервативне) границе|Трансформне границе]]''', које се јављају на месту где плоче клизе једна поред друге дуж трансформног раседа. Релативно померање две плоче је или ''синистрално'' (налево у односу на посматрача) или ''декстрално'' (надесно у односу на посматрача).
# '''[[Тектоника плоча#Дивергентна граница|Дивергентне границе]]''' се јављају на месту где се две плоче одмичу једна од друге (то су
# '''[[Тектоника плоча#Конвергентна граница|Конвергентне границе]]''' (или активне ивице) се јављају на месту где се две плоче померају једна према другој обично стварајући зону [[субдукција|субдукције]] (ако једна плоча тоне под другу) или [[орогенеза|континенталне колизије]] (ако обе плоче садрже континенталну кору). Дубокоморски јаркови су типични за зоне субдукције. Због [[трење|трења]] и загревања субдуковане плоче, готово су увек везане са вулканизмом. Најбољи примери за ове процесе су [[Анди]] у [[Јужна Америка|Јужној Америци]] и [[јапан]]ски острвски лук.
Ред 43:
Због [[Трење|трења]] плоче не могу једноставно клизити једна поред друге. Тачније, притисак се повећава у обе плоче све док се не достигне степен прекорачења прага деформације стена, када се акумулирана [[потенцијална енергија]] ослобађа у виду деформације на обе стране раседа. Деформација је акумулативна и тренутна, и зависи од [[реологија|реологије]] стене - растегљива доња кора и омотач акумулирају деформацију поступено путем смицања, при чему крхка горња кора реагује ломљењем или тренутним отпуштањем притисака, које изазива кретање дуж раседа. Растегљива површина раседа може такође отпустити притисак када је степен деформације превелик. Енергија отпуштена тренутним притиском је узрок потреса, учесталог феномена дуж трансформних граница.
Добар пример овог типа границе плоча јесте [[расед Сан Андреас]], који се налази на западној обали [[Северна Америка|Северне Америке]] и део је изузетно сложеног система раседа на том подручју. На овој се локацији Пацифичка и Северноамеричка плоча померају једна према другој на такав начин да се Пацифичка плоча помера према северозападу у односу на Северноамеричку. Други примери трансформних раседа укључују [[Алпски расед]] на [[Нови Зеланд|Новом Зеланду]], и [[Северноанадолијски расед|Северноанатолијски расед]] у [[Турска|Турској]]. Трансформни раседи се налазе и као изданци на крестама
=== Дивергентне (конструктивне) границе ===
Ред 50:
На дивергентним се границама две плоче размичу и на тај начин стварају простор који се пуни новим материјалом коре, који потиче од [[магма|магме]] накупљене испод. Порекло је нове дивергентне границе на [[троструки чвор|троструком чвору]], за који се сматра да је повезан с феноменом познатим као [[вруће тачке]]. То су места на којима неизмерно велике конвекцијске ћелије доносе јако велике количине врућег астеносферског материјала близу површине, па се стога сматра да је [[кинетичка енергија]] на тим местима довољна за разламање литосфере. Врућа тачка која је подстакнула стварање система Средњоатлантског гребена тренутно се налази испод [[Исланд]]а који се проширује брзином од неколико центиметара у једном веку.
Дивергентне границе су представљене у океанској литосфери системом океанских гребена, као што су Средњоатлантски гребен и Источнопацифичко узвишење, а у континенталној литосфери долинама браздања као што је позната Источноафричка бразда. Дивергентне границе могу створити масивне зоне раседања у систему
[[Датотека:Oceanic.Stripe.Magnetic.Anomalies.Scheme.svg|мини|десно|200п|Промена магнетног поларитета]]
Управо је на [[средњоокеански гребен|
=== Конвергентне (деструктивне) границе ===
Ред 76:
== Силе које узрокују покретање плоча ==
Плоче се могу кретати због односа густине океанске литосфере и слабости астеносфере. Губитак топлоте из омотача прави је извор енергије која покреће тектонику плоча, иако се више не сматра да плоче пасивно плове по астеносферским [[конвекција|конвекцијским]] струјама. Уместо тога, прихваћено је да велика густина океанске литосфере, која тоне у субдукцијским зонама, покреће плоче. У почетку, када се формира на
Дводимензионална и тродимензионална визуелна дијагностика Земљине унутрашњости (сеизмичка томографија) указује на постојање попречне хетерогене расподеле густине кроз омотач. Такве варијације у густини могу бити узроковане различитим хемизмом стена, различитим [[кристал]]ним структурама или термалном експанзијом и контракцијом због топлотне енергије. Манифестација ове попречне хетерогености густина је конвекција омотача због сила узгона. Како је тачно конвекција плашта посредно и непосредно повезана са померањем плоча, питање је садашњих истраживања и расправа у геодинамици. Ова енергија мора се некако преносити у литосферу да би се плоче померале. У основи постоје два типа сила које би могле утицати на кретање плоча: [[трење]] и [[гравитација]].
Ред 85:
=== Гравитација ===
;Гравитацијско клизање: На померање плоча утиче то што се плоче на
Врло се често у геофизичкој заједници и још чешће у геолошкој литератури за ниже школство овај процес реферише као ''потискивање од гребена''. Ово је у ствари погрешан назив с обзиром да се ништа не ''потискује'' и да су тензијске особине доминантне дуж гребена. Много би прецизније било именовати овај механизам као гравитацијско тоњење, с обзиром да укупна варијабилност топографије дуж плоче може значајно варирати, а топографија ширећих гребена само је најистакнутија особина. На пример:
Ред 91:
:2. Перјанице омотача ({{јез-енг|mantle plumes}}) врше ударе на доњој страни тектонских плоча па могу драстично променити топографију океанског дна.
;Повлачење плоче: Померање плоча изазвано је тежином хладних, густих плоча које тону у омотач на месту јаруга. Издизање материјала на
=== Спољне силе ===
|