Федерална јединица — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
. |
|||
Ред 1:
{{Short description|A territorial and constitutional community forming part of a federal union}}
[[Датотека:Map_of_unitary_and_federal_states.svg|мини|{{Легенда|#0000b0;|Унитарне државе}}{{Легенда|#00e000;|Савезне државе}}|426x426пискел]]
'''Савезна''' '''држава''' је територијална и [[Устав|уставна]] заједница која представља део [[Федерација|федерације]] као што су [[Аустралија]], [[Бразил]], [[Индија]], [[Мексико]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и др.<ref name="Australian" >''The Australian National Dictionary: Fourth Edition'', pg 1395. (2004) Canberra. {{ISBN|978-0-19-551771-2}}.</ref> Такве се државе разликују од потпуно [[Суверена држава|суверених држава]] по томе што немају потпуно суверена овлашћења, јер је суверена власт подељена између савезних држава и централне или федералне владе. Оно што је важно, савезне државе немају статус у међународном праву. Уместо тога, федерална унија као јединствени ентитет је суверена држава у сврху међународног права.<ref>Crawford, J. (2006). The Creation of States in International Law. Oxford, Clarendon Press.</ref> У зависности од уставне структуре одређене федерације, федерална држава може имати различите нивое законодавне, судске и управне надлежности над одређеном географском територијом и облик је регионалне власти.
У неким случајевима, федерација се ствара из уније политичких ентитета, који су или независне, или [[Зависна територија|зависне територије]] другог сувереног ентитета (најчешће [[Колонијализам|колонијалне власти]]).{{efn-ua|Examples are [[Australia]] and the [[United States]].}} У другим случајевима, федеративне државе су створене од региона који су претходно били [[Унитарна држава|унитарне државе]].{{efn-ua|This occurred in Belgium in 1993. The Belgian regions had previously devolved powers.}} Након што се формира федерални устав, правила која регулишу однос између савезних и регионалних сила постају део уставног закона земље, а не [[Међународно право|међународног права]].
У земљама са савезним уставима постоји подела власти између централне владе и држава чланица. Ови ентитети - државе, провинције, окрузи, кантони, покрајине итд. - делимично су [[self-government|самоуправни]] и имају степен уставно загарантоване [[Аутономија|аутономије]] која битно варира од једне до друге федерације.{{efn-ua|For instance, Canadian provinces and Swiss cantons possess substantially more powers and enjoy more protection against interference and infringements from the central government than most non-Western federations.}} У зависности од облика [[Децентрализација|децентрализације]] овлашћења, савезне владе могу или не могу да буду надјачане, путем стављања [[Вето|вета]] на одлуке савезне државе. [[Закон (право)|Закон]]и који регулишу однос између савезних и регионалних власти могу се мењати националним или савезним уставом, а ако постоје и [[Constitution#Distribution of sovereignty|државним уставима]].
== Види још ==
|