Петар Врангел — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 46:
Након напуштања украјинске владе, августа [[1918]]. прикључио се антибољшевичкој Добровољачкој армији, са штабом у Јекатеринодару (данас [[Краснодар]]), где добија команду над Првом коњичком дивизијом и чин генерал-мајора. После Друге кубанске офанзиве крајем 1918, бива унапређен у генерал-потпуковника, а његова дивизија прераста у корпус. Као агресивни командант, постигао је велики број победа на северном Кавказу. Од јануара 1919. његова војска мења име у „Кавкаска добровољачка армија“. Веома брзо је стекао репутацију вештог вође и праведног администратора. Није толерисао безакоње или пљачку међу својим јединицама и уживао је велики углед међу народом.
Врангел се ускоро сукобио са командантом сектора Јужне Русије, генералом [[Антон Дењикин|Антоном
Када је 20. марта [[1920]], Дењикин био принуђен да напусти место главнокомандујућег, војни комитет који је предводио генерал Абрам Драгомиров у [[Севастопољ]]у, замолио је Врангела да се врати у земљу и преузме дужност врховног команданта снага Белих на Криму. Врангел је прихватио позив и преузео дужност 4. априла 1920. Сместа је формирао коалицииону владу која је покушала да спроведе радикалне реформе, укључујући и аграрну реформу. Признао је новостворене антибољшевичке републике, међу којима су, између осталих, биле [[Украјина]] и [[Грузија]] и успоставио је односе са њима. Ипак, у овој фази [[Руски грађански рат|Руског грађанског рата]], било је прекасно за овакве мере, јер је покрет Белих убрзано губио подршку како у земљи, тако и у иностранству.
|