Вук Врчевић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 33:
Врчевић је од [[1855]]. до [[1861]]. радио у [[Задар|Задру]] код гувернера [[Лазар Мамула|Лазара Мамуле]]. Од [[1861]]. године постављен је за [[Аустријско царство|аустријског]] вицеконзула у [[Требиње|Требињу]]. Сарађивао је са [[Лука Вукаловић|Луком Вукаловићем]] за вријеме буна у [[Херцеговина|Херцеговини]]. Био је сарадник новина [[Црногорац (новине)|Црногорац]] и [[Глас Црногорца]]. Послије аустроугарске окупације [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], конзул у Требињу није био потребан Аустроугарској, па се Врчевић пензионисао и прешао да живи у [[Дубровник]] до краја живота. Умро је 13/[[25. август]]а [[1882]]. године у [[Дубровник]]у.
Врчевић је био почасни члан [[Српско учено друштво|Српског ученог друштва]] од 16. фебруара 1868. године, витез црногорског [[Орден књаза Данила I|ордена књаза Данила I]] и ордена аустријскога Фрање Јосифа. [[Глас Црногорца]] је објавио 1907. године оглас Вуковог сина Стеве, поводом 25 година смрти његовог оца. Син га назива српским књижевником и народ обавјештава о помену у [[Влашка црква (Цетиње)|Влашкој цркви]] на Цетињу. Исте 1907. године му умире и син Стево. <ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |title=Глас Црногорца, бр. 36,
== Дјела ==
| |||