Николајевска црква у Новом Саду — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
[[File:Nikolajevska crkva.JPG|thumb|Николајевска црква|250px]]
{{sređivanje}}
'''Николајевска црква''' је најмања [[православље|православна]] богомоља у [[Нови Сад|Новом Саду]], скривена од погледа и мало позната. Црква потиче из тридесетих година [[18. век]]а и дуго је у народу била знана као Недељкова црква по Недељку Богдановићу који ју је подигао.
 
О историјату цркве се мало зна јер су све црквене књиге изгореле током Бунереволуције 1849. године када је и сам храм готово уништен. Након рушења, упућен је позив за обнову храма и међу првима се на позив јављају чувени новосадски добротвори [[Јован Трандафил|Јован]] и [[Марија Трандафил]], а потом и Јован Полит и Ананије Дера (пореклом [[Грци]]; иначе ова црква је једно време служила као молитвени храм Грцима и Цинцарима[[Цинцари]]ма). Новца међутим није било довољно за уређење њене унутрашњости, те је црква све до 1854. године кориштена као војни магацин. Храм је претрпео и велике штете током бомбардовања града 6. априла 1941. године.
 
У самом храму леже покопани са својим породицама ктитори Недељко Богдановић и Јован Трандафил. Без украса на зидовима, белина простора испуњава храм. Иконостас је веома скроман и једноставан, а лепотом се истиче престона икона Св[[Свети Никола|светог Николе]] којем је црква и посвећена (Храм је посвећен Преносу моштију Св. оца Николаја, 22. мај). Иза царских двери, у олтарском простору, чува се вредна икона црне малтешке Богородице, вероватно поклон неког грчког верника. Иконостас је рад сликара Павла Симића и на њему се запажа утицај назаренског сликарства. На једној надгробној плочи на спољњем зиду цркве, први пут се у локалној епиграфији помиње име Новог Сада.
 
Интересантан је податак да су се у овом храму крстила деца чувеног светског научника [[Алберт Ајнштајн|Алберта АјнштајнаАјнштајн]]а чија је прва жена била Новосађанка [[Милева Марић]]. Мали Швајцарци, Едуард и Алберт, крштени су по православном обреду по жељи њиховог деде Милоша Марића 20. септембра 1913. године.
 
Данас Николајевска црква плени својом лепотом која се наричитонарочито огледа у њене две позлаћене куполе на крову. Куполе у руском царском стилу неодољиво подсећају на кијевске и петровградске храмове.
 
[[Категорија:Цркве у Новом Саду]]