Андрија Крстуловић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
слике |
||
Ред 1:
{{Уметник
| име = Андрија
| слика = Andrija Krstulović.jpg
| ширина_слике = 250
| опис_слике = Крстуловић током израде Његошевог споменика
| пуно_име = Андрија Крстуловић
| датум_рођења = {{датум рођења|1912|11|5}}
| место_рођења = [[Сплит]]
| држава_рођења = [[
| датум_смрти = {{Датум смрти|1997|6|4|1912|11|5}}
| место_смрти = [[Сплит]]
Линија 16 ⟶ 15:
| утицаји_од = [[Иван Мештровић]]
| утицао_на =
| значајна_дела = споменик Палом поморцу Каталинића бригу у Сплиту<br>
| боја = #CCCC99
}}
[[Датотека:20130602 Split 125.jpg|250px|мини|десно|Споменик Палом поморцу у Сплиту (1958)]]
[[Датотека:Njegoš.JPG|250px|мини|десно|Скулптура Његоша у Маузолеју на Ловћену]]
[[Датотека:Serbki na vhode.jpg|250px|мини|десно|Скулптуре Црногорки у виду каријатида, испред Маузолеја на Ловћену]]
[[Датотека:Avala, památník, sochy.jpg|250px|мини|десно|Детаљ каријатида испред Споменика незнаном јунаку на Авали]]
'''Андрија Крстуловић''' ([[Сплит]], 5. новембар 1912 – [[Сплит]], 4. јун 1997) био је [[Хрватска|хрватски]] [[вајар]]. На почетку каријере био је сарадник Ивана Мештровића, што је имало великог утицаја на његове ране радове. У каснијим годинама формирао је сопствени ликовни израз.
Његово најзначајније дело је монументалан споменик Палом поморцу у Сплиту (1958).<ref name="Hrvatska enciklopedija">{{cite web|title=Krstulović, Andrija|url=https://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=34213|website=Hrvatska enciklopedija|publisher=Leksikografski zavod Miroslav Krleža|accessdate=21. 5. 2020}}</ref> Као ученик, дугогодишњи пријатељ и блиски сарадник Мештровићев, клесао је неке од његових најпознатијих дела, међу којима су [[Његош]]ев споменик и [[каријатиде]] у [[Његошев маузолеј|Његошевом маузолеју]] на [[Ловћен|Ловћену]], као и каријатиде испред [[Споменик Незнаном јунаку|Споменика незнаном јунаку]] на [[Авала|Авали]]. Крстуловићева ''Дјевојка с јаретом'' (1963) у власништву је британске краљице [[Елизабета II|Елизабете II]].<ref name="Boka News">{{cite news |title=Omaž skulptoru Andriji Krstuloviću |url=https://www.bokanews.me/featured/omaz-skulptoru-andriji-krstulovicu/ |accessdate=20. 5. 2020 |work=Boka News |date=31.10.2015}}</ref>
== Младост и коловање ==▼
Андрија Крстуловић рођен је 1912. године у Сплиту. Дипломирао на [[Академија ликовних уметности у Загребу|Академији ликовних уметности]] у Загребу 1934 (Ф. Кршинић, Р. Франгеш-Михановић); био је сурадник И. Мештровића у Сплиту (1936–41).<ref name="Hrvatska enciklopedija" />▼
▲Андрија Крстуловић рођен је 1912. године у Сплиту.
== Професионални рад ==
У почетку свог уметничког рада Крстуловић је био под јаким Мештровићевим утицајем, [[Клесар|клешући]] у [[камен]]у и [[гранит]]у, да би касније пронашао свој сопствени ликовни израз. Седамдесетих година 20. века почео је да моделира ситну пластику у [[Теракота|теракоти]], а циклусом на тему [[Едип]]а приближио се симболичној геометријској стилизацији. У касном раздобљу радио је претежно скулптуре заобљених волумена.<ref name="Hrvatska enciklopedija" />
Од 1948. до 1954. године предавао је на Уметничкој академији у Загребу, а од 1959. до 1983. на Вишој педагошкој школи у Сплиту.<ref name="Boka News" />
Због своје велике скромности Андрија Крстуловић је умало пао у заборав, иако је његова [[биографија]] више него значајна у [[Историја уметности|историји хрватске уметности]].<ref name="Slobodna Dalmacija" />
=== Скулптуре у Сплиту ===
У родном Сплиту су [[Скулптура|скулптуре]] Андрије Крстуловића својеврсни оријентири. Најпознатије његово дело је монументални споменик ''Палом поморцу'' из 1958. године на [[Каталинића бриг|Каталинића бригу]], улазу у градску [[Сплитска лука|луку]]. Израђена је из једног комада, од каменог монолита димензија 655×325×52 цм, што је била највећа плоча белог камена икад извађене из [[Брач|брачког]] каменолома.<ref name="Slobodna Dalmacija">{{cite journal |title=Andrija Krstulović: kipar arhajske Dalmacije |journal=Slobodna Dalmacija |date=5. 5. 2015 |url=https://slobodnadalmacija.hr/kultura/andrija-krstulovic-kipar-arhajske-dalmacije-272407 |accessdate=20. 5. 2020}}</ref> У раду на овом споменику Крстуловић се одваја од Мештровића и у геометријској стилизацији проналази свој оригинални израз. Рељеф ове скулптуре потпуно пробија масу. Аутор ствара прекрасну камену чипку, непоновљиву игру пуног и празног, текстуру белог камена и плаветнила мора и неба. Неки ликовни критичари сматрају ову скулптуру најуспешнијим и најоригиналнијим сплиским спомеником. Ова скулптура великих димензија део је велике композиције, коју употпуњује елегантна вертикала [[Светионик|светионика]], рад аутора [[Иван Царић|Ивана Царића]] из 1958. Светионик од 1991. није у функцији.<ref name="Šegvić 319">{{harvnb|Šegvić|2007|p=319}}</ref> Његова скулптура ''Дјевојка с јаретом'' из 1963. године, израђена у египатском црвеном [[Гранит|граниту]], у власништву је британске краљице Елизабете II.<ref name="Slobodna Dalmacija" />
Друго значајно дело је дубоки [[рељеф]] ''Палим веслачима'' из 1945. године. Ова спомен плоча сплиским борцима, веслачима сплитског Веслачког клуба „Гусар”, погинулим за слободу 1941-1945 у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачкој борби]], била је поставјена на фасаду Гусаревог дома на Матејушку, а касније је премештена на нови Дом „Гусара” у Шпинуту.<ref name="Šegvić 319" />
Међу осталима су [[Бронза|бронзана]] скулптура богиње ''Правде'' испред зграде Суда, из 1974 године, симетрична скулптура жене, исклесана од црног [[Гранит|гранита]], под називом ''Осмијех сунцу'' из 1964. у парку пред Жупанијом и рељеф ''Римска вучица'' из 1946. у прочељу Гимназије у Теслиној улици, споменик омладинцима жртвама фашистичког терора.<ref name="Slobodna Dalmacija" /> Ту су још и споменик [[Анте Трумбић|Анти Трумбићу]], рељеф Исуса Христа у [[Црква светог Марка у Сплиту|Цркви Светог Марка]],<ref name="Boka News" /> [[Фрањевци|фрањевачки]] грб у камену на цркву Госпе од здравља на [[Добра (Сплит)|Добри]]<ref name="Šegvić 320">{{harvnb|Šegvić|2007|p=320}}</ref> и друге.
=== Рад са Мештровићем ===
Као ученик, дугогодишњи пријатељ и блиски сарадник Ивана Мештровића, Крстуловић је годинама Мештровићеве гипсане замисили притварао у гранитне скулптуре великих димензија.<ref name="Šegvić 319" /> Клесао је неке од његових најпознатијих монументалних скулптура, какве су Његошев споменик и каријатиде у [[Његошев маузолеј|Маузолеју]] на [[Ловћен]]у, као и каријатиде испред [[Споменик Незнаном јунаку|Споменика незнаном јунаку]] на [[Авала|Авали]]. Прави спектакл у Сплиту био је 1954. године кад су из [[Јабланица (Херцеговачко-неретвански кантон)|јабланичког]] каменолома стигли огромни гранитни монолити из којих је, према замисли Ивана Мештровића, Крстуловић пуне четири године клесао скулптуру [[Петар II Петровић Његош|Петра II Петровића Његоша]] тешку 28 тона и две каријатиде високе преко четири метра и тешке свака по 7,5 тона,<ref>{{cite news |title=Njegošev mauzolej: Impresivna građevina na VRHU PLANINE, do koje vodi 461 STEPENICA! |url=https://kolektiv.me/95695/foto-njegosev-mauzolej-impresivna-gradjevina-na-vrhu-planine-do-koje-vodi-461-stepenica |accessdate=20. 5. 2020 |work=Kolektiv.me |date=16.7.2017}}</ref> за маузолеј на Ловћену.<ref name="Boka News" /> Иван Мештровић, који је тада живео у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]], ставио је Крстуловићу и његовим сарадницима за ове потребе на располагање свој атеље у [[Сплит|Сплиту]], подигнут између два светска рата. Клесарски радови окончани су 1958. године.<ref>{{cite web |title=NJEGOŠEV MAUZOLEJ NA LOVĆENU |url=http://www.mnmuseum.org/NJMZmn.htm |website=Zvanični veb-sajt |publisher=Narodni muzej Crne Gore |accessdate=19. 5. 2020}}</ref>
== Нека од најзначајнијих дела ==
* скулптура ''Сањарење'' (1941)
* рељеф ''Палим веслачима'', Сплит (1945)
* рељеф ''Римска вучица'', Сплит (1946)
* споменик ''Палом поморцу'', Сплит (1958)
* скулптура ''Дјевојка с јаретом'', у власништву краљице Елизабете II (1963)
* скулптура ''Осмијех сунцу'' (''Буђење'')<ref name="Šegvić 320" />, Сплит (1964)
* скулптура ''Правда'', Сплит (1974)
== Награде ==
Године 1982. град Сплит доделио је андрији Крстуловићу награду за животно дело.<ref name="Boka News" />
== Референце ==
| |||