Жигмунд Луксембуршки — разлика између измена

 
=== Црквене реформе: Питање сабора ===
[[Датотека:Benoît XIII Déposition par le concile de Constance, Rosengartenmuseum.jpg|мини|десно|Гласник доноси [[Антипапа Бенедикт XIII|Бенедикту XIII]] вест о свргавању. Музеј[[Минијатура]], данас у музеју у Росенгартену.]]
Један од основних циљева сабора у Констанци била је реформа цркве, у чијем правцу је предузето неколико не баш успешних корака.{{sfn|Пејнтер|1997|p=473}}{{sfn|Пејнтер|1997|p=474}} У току рада сабора формиране су две велике комисије са задатком да израде препоруке у том смислу.{{sfn|Пејнтер|1997|p=473}} Међутим, иако је било ватрених поборника реформе који су желели свобухватне у устројству и законима цркве, већина делегата, углавном вишег свештенства, није благонаклоно гледала на реформе.{{sfn|Пејнтер|1997|p=473}}{{sfn|Удаљцов|Космински|Вајнштајн|1950|p=300}} Препоруке које су доставиле комисије и које су увршћене у саборске одлуке углавном су само потврдиле давно установљене одлуке канонског права.{{sfn|Пејнтер|1997|p=473}} Једине радикалне измене односиле су се на функцију сабора, који је недвосмислено проглашен надређеним папи. Прописано је да се наредни сабор одржи за пет година, други седам година након њега, а трећи десет година касније, а сви остали у размаку од десет година.{{sfn|Пејнтер|1997|p=473}}{{sfn|Пејнтер|1997|p=474}}{{sfn|Удаљцов|Космински|Вајнштајн|1950|p=300}} У случају да дође до раскола, сабор, ради његовог превазилажења, морао је да буде сазван у року од годину дана.{{sfn|Пејнтер|1997|p=473}}{{sfn|Пејнтер|1997|p=474}}
 
Анониман корисник