Милан Недић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Оваква тврдња не треба да стоји у чланку, док се не нађе поуздан извор.
Ред 88:
Како су после гушења устанка Немцима биле потребне јединице за друге фронтове, оно су повукли своје снаге из Србије и, да би их одменила крајем 1941. бугарска војска је у три фазе ушла на простор Недићеве Србије, под оперативним надзором Немаца,{{sfn|Tomasevich|1975|p=92}}{{sfn|Petranović|1992|p=226}} иако се Недић зарицао да ће извршити самоубиство ако до тога дође.{{sfn|Petranović|1992|p=226}}{{sfn|Tomasevich|2002|p=198}}
 
До [[Операција Барбароса|напада нацистичке Немачке]] на [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]] у окупираној Србији је владао ред и мир, што је омогућило примање великог броја избеглица, углавном српског порекла западних делова Југославије које је контролисала колаборационистичка [[Независна Држава Хрватска]] (у данашњој [[Хрватска|Хрватској]], [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] и [[Срем]]у), Срба из [[Бачка|Бачке]] и са [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]], али такође и протеривање Словенаца у Србију, укључујући и [[Милан Кучан|Милана Кучана]], који је био дете у то време. Често се прецењује улога коју је Недић имао у прихвату избеглица.{{sfn|Petranović|1992|pp=228}} Из немачких извора се види да су Немци захтевали да се прогони зауставе, а прогнани Срби прихвате.{{sfn|Petranović|1992|pp=228}} Избегло српско и словеначко становништво је мрзело немачке окупаторе и укључивало се у партизане или четнике у Србији.{{sfn|Tomasevich|2002|p=220}} Немци су прихватом избеглица спречавали развој [[устанак у НДХ 1941.|устанка у НДХ]], јер су Срби, уместо бекства у шуме и планине, долазили у Србију, под контролу власти.{{sfn|Petranović|1992|p=228}} Квислиншка влада је запошљавала избеглице на места упражњена отпуштањем Јевреја, жена и нелојалних Срба.{{sfn|Milosavljević|2006|pp=}}{{Бољи извор|date=May 2020}} Неке избеглице су регрутоване у квислиншку жандармерију, СДС и СДК.{{sfn|Tomasevich|2002|p=220}}
 
==== Активности до 1943. ====
Ред 105:
</gallery></div>
 
Недићева влада обезбеђивала је комуникације, омогућавала привредну експлоатацију Србије од стране Немачке и врбовала раднике за рад у Немачкој. Даље, бавила се пронемачком, [[Антисемитизам|антисемитском]], [[Антимасонска изложба|антимасонском]], [[Расизам|расистичком]], [[Антикомунизам|антикомунистичком]], античетничком и антисавезничком [[Пропаганда у окупираној Србији|пропагандом]].{{sfn|Milosavljević|2006|pp=20–30}} Недићева влада управљала је [[Бањички логор|Бањичким логором]]{{чињеница|date=07.Бољи 2018. }} и бројним другим мањим установа за терор и елиминацију противника окупације и [[Нацизам|нацизма]].{{чињеницаизвор|date=10. 2013.May 2020}}
 
Једна од сталних жеља Милана Недића је било проширење територије Србије под привидним надлежношћу његове владе. У првој фази, Недићева влада претендовала је на источни део Босне и део Херцеговине (негде око 17 срезова), затим на Срем и део Далмације који су припали НДХ. Са својим братом Милутином (који је пуштен из немачког заробљеништва почетком 1942) и осталим сарадницима, Недић је почетком фебруара 1942. упутио меморандум војноуправном команданту Србије, генералу [[Паул Бадер|Паулу Бадеру]] који се тицао припајања Србији источних делова НДХ.{{sfn|Borković|1979a|p=227}} Бадер се у почетку сложио са меморандумом и у Београд су позвани четнички командант источне Босне [[Јездимир Дангић]], усташки министар [[Вјекослав Вранчић]] и домобрански пуковник [[Федор Драгојлов]]. Хрватска страна и виши немачки званичници су се супротставили овом меморандуму, па је и Бадер променио мишљење и овај Недићев покушај је пропао.
Ред 111:
У лето 1942. године дошло је до кризе владе због одлуке Немаца да из Србије извезу у Немачку 2.000 вагона пшенице. Пошто је влада ову пшеницу наменила за помоћ српским избеглицама и сиромашнима, неки министри из владе поднели су оставку, а и сам Недић је најавио сопствену оставку уколико се не одустане од извоза пшенице. Немци су тада одустали од своје првобитне намере и из Србије су извезли само мању количину жита и то тек пошто су задовољене потребе становништва. После ове кризе, влада је 8. октобра 1942. реконструисана, када уместо старих, у њу улазе четири нова министра.
 
У спровођењу [[Холокауст у окупираној Србији|холокауста у Србији]] „посредно” је учествовала и квислиншка Недићева влада,{{чињеница|date=07. 2018. }} чија је полиција и жандармерија, није вршила убијања, али је помагала нацистима у потказивању и хапшењу Јевреја.{{чињеница|date=09. 2009. }} У духу националсоцијализма, Недићева влада је својим декретима прво спровела одлуке окупационих власти о губљењу права на рад Јевреја и Рома. Уредбама Недићеве владе је забрањено „Јеврејима и Циганима” да раде у државним службама, да буду студенти београдског Универзитета, да учествују у Националној служби рада за обнову Србије, а сва њихова имовина проглашена је власништвом Србије без накнаде.{{sfn|Milosavljević|2006|p=25}}{{Бољи извор|date=May 2020}} У [[мај]]у [[1942]]. Немци су објавили да је Србија [[Јуденфрај|очишћена од Јевреја]].<ref>[http://www.open.ac.uk/socialsciences/semlin/en/holocaust-in-serbia.php -{Holocaust in Serbia}-], Приступљено 12. 4. 2013.</ref>
 
{{...}}
 
[[Пропаганда у окупираној Србији|Режимска пропаганда]] је представљала Недића као „оца Србије”, који обнавља Србију и који је прихватио своју улогу да спасе српски народ.{{sfn|Milosavljević|2006|p=17}} Институције које је основала Недићева влада су биле сличне онима у нацистичкој Немачкој, док су документи које је потписивао Недић користили расистичку терминологију узету из националсоцијалистичке идеологије. Пропаганда је славила „српску расу”, прихватајући њено „[[аријевска раса|аријевство]]” и одређивала „српски животни простор”.{{sfn|Milosavljević|2006|p=18}}{{Бољи извор|date=May 2020}} Апеловало се на омладину да прати Недића у изградњи новог поретка у Србији и Европи.
 
Недић је желео да убеди јавност да је за Србију рат завршен априла 1941. Своје време је описивао као време после рата, тј. као „време мира, напретка и спокојства”.{{sfn|Milosavljević|2006|p=18}} Недић је тврдио да су све акције његове владе одобрене од окупатора, коме народ треба да буде захвалан за „обезбеђен живот и часно место сарадника у изградњи новог света”.{{sfn|Milosavljević|2006|p=19}}{{Бољи извор|date=May 2020}} Колаборационистички режим је имао непоколебљиву веру у немачку победу, међутим у Србији није успео да освоји наклоност великог дела српског народа, који се више окретао четницима и партизанима. Недић се искрено трудио да умањи српске жртве, али према комунистима није показивао никакву милост. У својим прогласима је позивао на уништење комунизма и затирање сународника који су узели учешћа у народноослободилачком покрету.{{sfn|Milosavljević|2006|p=18}}
 
Михаиловић је вршио притисак преко избегличке владе јавним осуђивањем Недића, Љотића и Пећанца, одузимањем чинова Недићевим генералима и другим официрима и стављањем колаборациониста под [[Црне тројке|слово „З”]].{{sfn|Pavlowitch|2008|p=96}} У августу и септембру 1942. Недић је још једном покушао да стави СДС под своју команду, али је ново немачко одбијање довело да размишља о оставци.{{sfn|Tomasevich|2002|p=211}} Недић је и раније претио оставкама из сличних разлога, али овај пут Немци су га озбиљније схватили и понудили му пријем код [[Адолф Хитлер|Адолфа Хитлера]]. До овог тренутка Недићев ауторитет је постао безначајан, али није хтео да напусти Немце.{{sfn|Tomasevich|2002|p=211}} Упркос његовим честим жалбама, Немци су и даље сматрали Недића најбољом особом за председника марионетске владе.{{sfn|Tomasevich|2002|p=212}} У октобру 1942. Недић је реконструисао своју владу и из ње отпустио неколико министара, међу којима и Олћана, вођу Љотићеве фракције, и Аћимовића, вођу Стојадиновићеве фракције и наклоњеног Михаиловићу.{{sfn|Tomasevich|2002|p=185}}