Стари Рас — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 1:
{{Other uses|Рас (тврђава)}}
{{УНЕСКО кутијица
| WHS = Стари Рас и [[Манастир Сопоћани|Сопоћани]]
Линија 10 ⟶ 11:
| locmapin = Serbia
}}
'''Стари Рас''' је српски [[средњи век|средњовековни]] [[град (средњи век)|град]] ([[тврђава]]) и средишња престоница српске средњовековне државе [[Рашка|Рашке]]. Остаци тврђаве налазе се на локалитету ''Градина'' изнад Старог Трговишта (Пазаришта), на удаљености од 11 -{km}- [[запад]]но од [[Нови Пазар|Новог Пазара]]. Као [[споменици културе од изузетног значаја|споменик културе од изузетног значаја]], тврђава Рас припада комплексу споменика у који се поред саме ''Градине'' са [[подграђе]]м (староСтаро Трговиште, односно Пазариште), убрајају и [[Градина (Постење)|Градина]] у [[Постење (Нови Пазар)|Постењу]], ''Рељина градина'', стара црква у ''Напрељу'' и "латинска" црква у [[Постење (Нови Пазар)|Постењу]]. Градина са старим Трговиштем (Пазариштем), заједно са оближњом епископском [[црква Светих апостола Петра и Павла у Расу|црквом Светих апостола Петра и Павла]] и манастирима [[манастир Сопоћани|Сопоћани]] и [[манастир Ђурђеви ступови|Ђурђеви ступови]] представљала је историјско језгро српске средњовековне државе [[Рашка|Рашке]], чије је име било изведено управо из назива тврђаве Рас. Споменички комплекс Старог Раса се заједно са манастиром Сопоћани почевши од [[1979]]. године налази на [[Унеско|УНЕСКО]]-вој листи [[Светска баштина|Светске баштине]] као обједињена заштићена целина под називом ''Стари Рас и Сопоћани''.
 
Место на коме је смештена тврђава Рас има богату [[Историја|историју]] која сеже до [[Бронзано доба|бронзаног доба]]. На том месту се налазило [[Римско царство|римско]] војно утврђење, а током [[Антика|касноантичног]] периода саграђени су објекти за становање и [[базилика]]. Име Рас највероватније води порекло од назива античког утврђења [[Арса]] коју помиње [[византијско царство|византијски]] историчар [[Прокопије из Цезареје|Прокопије]] у [[6. век]]у. Средњовековни Рас се први пут помиње у делима византијског цара [[Константин VII Порфирогенит|Константина VII Порфирогенита]], који је поменуо ову тврђаву у склопу казивања о борбама између [[Срби|Срба]] и [[Бугари|Бугара]] крајем [[9. век]]а. У периоду од [[9. век|IX]] до почетка [[12. век]]а утврђење запоседају најпре [[Историја Бугарске|Бугари]], а потом наизменично [[Срби]] и [[Византијско царство|Византијци]]. Од краја XII века и током [[13. век]]а Рас је био [[Политика|политички]] и [[Култура|културни]] центар српске државе и [[Главни град|престоница]] првих владара из династије [[немањићи|Немањића]]. Током [[14. век|XIV]] и у првој половини [[15. век]]а значај града у политичком смислу опада, али у исто време, услед развоја трговине, добија на економском значају што доводи до богаћења његових [[Становништво|становника]] и убрзаног развоја трговачког подграђа (старо Трговиште). Град су [[1455]]. године освојиле [[Османско царство|Османлије]], а оснивањем оближњег Новог Пазара почиње полако опадање његовог значаја.
Линија 22 ⟶ 23:
 
== Положај града ==
Према истраживањима Марка Поповића,{{sfn|Popović|1999|p=}} локација града је утврђење ''Градина'' изнад старог Трговишта (Пазаришта), која се налази на 11 -{km}- [[запад]]но од [[Нови Пазар|Новог Пазара]] у близини [[Манастир Сопоћани|манастира Сопоћани]]. Само утврђење се налази изнад [[ушће|ушћа]] [[Себечевска река|Себечевске реке]] у [[Рашка (река)|Рашку]]. Истраживања на овом локалитету су обилато научно документована и најшире прихваћена у научним круговима. Ово утврђење је [[1979]]. године обухваћено заштитом у оквиру листе [[Светска баштина|листе светскеСветске културне и природне баштине]] [[Унеско|УНЕСКО]]-а.
 
Новија истраживања покушавају да докажу хипотезу да је локација Старог Раса утврђење Градина у [[Постење (Нови Пазар)|Постењу]], изнад пута Нови Пазар-[[Рашка (град)|Рашка]], на 2 -{km}- од Новог Пазара. Ископавања на овом локалитету су у току, a још увек нема озбиљнијих научних доказа који би потврдили ову хипотезу. Постоје и претпоставке да се град Рас налазио на месту данашњег Новог Пазара{{sfn|Томовић|2005|p=165-184}} или да се име Рас није односило на једну локацију већ да је то било збирно име за више утврђења, цркава и манастира који су чинили центар државе у [[12. век]]у.
Линија 85 ⟶ 86:
 
[[Датотека:Stari Ras.JPG|130п|мини|лево|Локалитет Трговиште]]
Велики споменици [[Архитектура|архитектуре]] и [[Сликарство|сликарства]] који су данас очувани, а који су настали или обновљени крајем [[12. век|XII]] и почетком [[13. век]]а ([[Црква Светих апостола Петра и Павла у Расу|Црква светих Апостола Петра и Павла]], [[Манастир Ђурђеви ступови|Ђурђеви Ступови]], [[Манастир Сопоћани|Сопоћани]]) сведоче о величини и значају културне активности која је постојала у Расу и његовој околини. Услед тога на 3. заседању [[Унеско|УНЕСКО]]-а у [[Каиро|Каиру]] у [[Египат|Египту]] на листу светске[[Светска баштина|Светске културне баштине]] је уписан средњовековни комплекс Стари Рас и Сопоћани који сачињавају: утврђење Градина са доњим градом Трговиште, манастир Сопоћани, црква светих Апостола Петра и Павла и манастир Ђурђеви Ступови<ref>''Званични сајт (УНЕСКО)'', [http://whc.unesco.org/en/list/96/multiple=1&unique_number=104], Приступљено 25. 4. 2013.</ref> .
 
== Археолошка истраживања, конзервација и заштита ==
Опсежна [[Теренско истраживање у археологији|археолошка истраживања]] Раса су започета крајем [[1971]]. године, а потребно је још доста рада како би се утврдило шта тачно крије комплекс који чини неколико археолошких локалитета у околини Новог Пазара. С обзиром да се цео комплекс налази на [[Унеско|УНЕСКО]]-вој листи [[Светска баштина|листи светскеСветске баштине]], само истраживање се одвија у складу са програмом истраживања, заштите, уређења простора и коришћења. Међутим, последња озбиљнија систематска ископавања су обављена почетком [[1990]]. године, након чега су истраживања престала. У новије време су активирана истраживања на локалитету Градина у Постењу.
 
Многе локације везане за Стари Рас су у лошем стању и занемарене.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:444020-Stari-Ras-Kolevka-Srbije-zarasla-u-korov Стари Рас: Колевка Србије зарасла у коров („Вечерње новости“, 14. јул 2013)]</ref><ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:454173-Raska-Drevne-tapije-u-kamenu Рашка: Древне тапије у камену („Вечерње новости“, 15. септембар 2013)]</ref>