Народна скупштина Србије 1875—1876. — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 0 извора и означавам 1 мртвим. #IABot (v2.0beta15)
Нема описа измене
Ред 14:
29. августа одржана је тајна седница одбора за Адресу који је бројао 35 чланова. Присуствовали су јој и чланови владе. Одлучено је да се, пре сваког рада, утврди како народ y земљи гледа на устанак y Босни и Херцеговини. Затим су изабрана два пододбора, један за Адресу као јаван акт, a други за редакцију тајног додатка Адреси. При гласању које је y одбору вршено 1. септембра, на четвргој тајној седници постављена су члановима одбора следећа питања: 1 да ли Србија треба да се ограничи оамо на чување своје границе, дакле да не потпомаже устанак; и 2 хоће ли Србија помагати устанак са свим жртвама које то потпомагање буде изискивало, па макар се на тај начин изазвао и рат са Турском? Од присутна 34 члана одбора гласало је за помагање устанка 21 и за непомагаше њих 12, a један се посланик уздржао од гласања.
 
5. септембра 1875. одржана је тајна седница пленума Народне скупштине. На окупу је било свега 112 послаиика. Присуствовали су сви министри. Најпре је прочитан извештај адресног одбора y коме се каже да је одбор детаљно проучавао питања која је имао да реши и да је, уз Адресу као јаван акт, приложио и један тајни додатак, за случај ако скупштинска већина, као и већина адресног одбора, одлучи да се устанак има помагати свим сретствимасредствима, па ма се морало и ратовати с Турском. „ . . . Решење [[источно питање|источног питања]] је на прагу. .." каже се y одборском извештају. „ . . . Србија мора имати удела y решавању тога питања, ако хоће да има удела y користима, које отуда настану. Питање о Босни постављено је мимо нас . . . Ми смо силом околности натерани, да следујемо y решењу тога питања, иначе је Босна за нас за свагда изгубљена и ми, не имајући y овим уским границама силе за наш народни живот, постали би најпосле плен неког силнијег суседа..."
 
Тајни протокол давао је влади ова овлашћења: