Бранислав Нушић — разлика између измена

Током службовања у Битољу Нушић је упознао Даринку Ђорђевић, којом се оженио 1893. године. Прва изјава љубави упућена Даринки била је песма исписана на лепези. Као дипломата често је са породицом мењао место становања, што је служба захтевала од њега. Када је постао познат писац коначно се скрасио као драматург и управник Народног позоришта у Београду.<ref name="wannabe">{{cite journal |title=Ljubavi srpskih pisaca: Branislav Nušić |journal=wannabe magazine |url=https://wannabemagazine.com/ljubavi-srpskih-pisaca-branislav-nusic/ |accessdate=9. 1. 2020}}</ref>

 

 

Страхиња Бан (1896—1915), Нушићев једини син, погинуо као српски војник у Првом светском рату. Умро је 12. октобра 1915, од рана задобијених у бици,<ref name="породица" /> убрзо по повратку на фронт после присуства на Маргитиној свадби у Скопљу.<ref name="tragedija-blic">{{cite news| title = Nušićeva tragedija| url = http://www.blic.rs/kultura/vesti/nusiceva-tragedija/gs6tzy6| accessdate = 26. 7. 2017| work = Блиц| publisher = Блиц| date = 12. 1. 2015}}</ref> О сину је Нушић касније ретко причао.<ref>{{harvnb|Ђоковић|1964|p=66}}</ref> Романом ''Деветстопетнаеста'' подигао му је својеврстан споменик. После синовљеве смрти требало му је скоро десет година да поново почне да ствара. Тада су настали његови најбољи позоришни комади: ''Госпођа министарка'', ''Мистер долар'', ''Ожалошћена породица'', ''Др'', ''Покојник'' и други. У то време је био најпопуларнији југословенски писац.<ref name="wannabe" />