Југо флорида — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 36:
=== Развој ===
[[Датотека:Fiat120 TrojaPalace K09. FIAT Tipo, 1989.jpg|мини|лево|Фијат Типо]]
У јануару [[1983]].<ref>* https://web.archive.org/web/2019120416060020200522143512/https://forum.cdm.me/showthread.php?182653-Drumska-vozila-iz-Jugoslavije/%2Fpage6
</ref> почиње развој наследника [[Застава 101|Заставе 101]], под кодном ознаком Застава 103. Планирано је да развој траје 5 година и да ауто буде извозно оријентисан. Најважнији циљеви при конструисању новог аутомобила били су да буде састављен од домаћих делова и да буде модеран и конкурентан аутомобилима своје класе из Западне Европе. То је нижа средња класа тзв. ’Голф’ класа која је на западу чинила 30% укупне продаје. У [[Југославија|Југославији]] ова класа чинила је 25% укупне продаје аутомобила, захваљујући великој куповној моћи тих година. Као и приликом развоја [[Југо (аутомобил)|Југа]], [[Застава аутомобили|Застава]] је рачунала на подршку [[Фијат|Фијата]]. Они су стрепели да нови Заставин модел не представља конкуренцију, па нису пружили подршку у очекиваној мери. Понудили су Застави да производи њихов нов модел из ’Голф’ класе, [[Фијат Типо|типо]], али су у [[Крагујевац|Крагујевцу]] овај предлог одбили, јер су сматрали да имају довољно ресурса за самосталан развој новог модела. Оно што још нису почели да развијају били су мотори. Застава је желела да купи лиценцу за најновије [[Фијат|Фијатове]] агрегате. Фијат није пристајао да прода само лиценцу за моторе, већ у комплету са типом. Након тога, Застава се обраћа [[Нисан|Нисану]] у вези са лиценцом, где постижу договор. Италијанима није одговарало што Застава купује лиценцу за моторе од неког другог произвођача, па су ипак пристали да им продају лиценцу за моторе без Фијата типа. Пошто су у Застави желели модеран аутомобил, за дизајн се обраћају [[Италдизајн|Италдизајну]], који су пре тога дизајнирали многе познате моделе као што су: [[Фолксваген широко]], [[Алфасуд]], [[Фолксваген Голф|Фолксваген голф I]], [[Фијат уно]], [[Делоријен ДМЦ-12]] и многе друге. Прототипови су прешли више милиона километара ради усавршавања. Пројекат флориде је коштао 150 милиона долара. Од те цифре, трећина је потрошена на развој, а остатак за производњу аутомобила, као и резервних делова. У пројекат је значајну своту новца уложио и [[Телеоптик (фабрика)|Телеоптик]].