Скитови на Светој гори — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 1:
[[Датотека:NeaSkiti.jpg|мини|300п|Скит на Светој гори]]
'''Скитови на Светој гори''' су мале заједница [[монах]]а, односно мали [[манастир]], или само неколико ћелијакелија монаха, у којима монаси који желе да нешто постигну вежбом и муком живе [[аскеза|аскетски]]. Светогорски скитови којих има велики број претежно се налазе на теже приступачним местима планине Атос. Некада је на Светој гори било више десетина скитова да би до данас њихов број спао на свега десетак од којих неки једва егзистирају.
== Општа разматрања ==
Скит- ({{јез-гр| ασκητής - онај који нешто постиже вежбом и муком}}) је заједница монаха, или келија у којим се живи аскетски. На Светој гори многи од њих су се временом развили у заједнице равне, па чак и веће од манастира. Раније их је било веома много, а данас их је десетак и већина их је по величини изједначена са манастирима.
Ред 19:
== Опште карактеристике светогорских скитова ==
[[Датотека:Athos3.jpg|300px|мини|Изглед ћелијакелија у једном од светогорских скитова]]
Светогорски скитови по свом архитектонском изгледу представљају скуп келија које су се у неким случајевима проширили до размера манастира. Тако је нпр. Светоандрејски скит покрај Кареје већи је од многих манастира, али је и поред тога у рангу скита. Преобраћање скитова у манастире асполутно је забрањено.
 
Ред 28:
Највише светогорских скитова и келија лоциран је у пределу око Атоса који носи уоштени назив ''[[Светогорска пустиња]]''. До њих је тешко доћи јер им се келије налазе на неприступачним местима, без дивљих путева и стаза, а код неких келиота приступ је могућ само дрвеним мердевинама и уз помоћ ланца за спуштање.
 
У свакој од ћелијакелија скита, колибама и пећинама живе испосници, исихасти, анахорети или једноставно – пустињаци, како их најчешће називају. Посебан сој људи који је уз благослов манастира, отишао у осаму да се у веома строгом режиму живота подвизава по узору на знамените светогорске калуђере који су увршћени у ред светаца.
 
У скиту су они усредсређени на индивидуалну молитву и мистично виђење Бога, веома мало једу, још мање спавају, а бесконачно у себи понављају Христову молитву: {{цитат2|Исусе Христе, сине Божији, помилуј мене грешног|}} Окружени миром и тишином, окупани свелошћу сунца, доживљавају визије сусрета са Богом и свецима.