Национализација — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Поправљене везе: црква → Црква (грађевина) |
м везе експропријација |
||
Ред 13:
== Национализација имовине у Југославији ==
У [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративној Народној Републици Југославији]], а потом у социјалистичкој Југославији (СФРЈ), након 1944. године започела је безрезервна и систематска харанга на све оно што се не уклапа у њену идеолошко-политичку матрицу. Након преузимања имовине Краљевине Југославије, прва се на удару нашла приватна имовина домаћих и страних лица, која је мерама државне принуде као што су [[конфискација]], [[секвестрација]], [[аграрна реформа]], [[колонизација]], [[експропријација]] и национализација имовине, без обзира на вољу власника и без икаквог обештећења, одузимана и претварана у државну, односно друштвену својину.
Законом о аграрној реформи и колонизацији [[1945]]. године су од приватних власника (сељаци и други власници, банке, предузећа, акционарска друштва, цркве) у корист државе одузети бројни земљораднички и неземљораднички поседи пољопривредног и шумског земљишта, као и земљишни поседи [[Црква (грађевина)|цркава]], [[манастир]]а, верских установа и [[задужбина]].
| |||