Путопис — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Враћене измене Arubakaria (разговор) на последњу измену корисника Sadko ознака: враћање |
||
Ред 3:
Постоје међутим и тзв. научни путописи са мноштвом [[историја|историјских]], [[Етнографија|етнографских]], [[Географија|географских]] и других података. Њихови аутори су углавном научници, истраживачи, поморци и мисионари.
Путопис може бити написан књижевноуметничким, научнопопиларнин или новинарским (публицистикчим) стилом
== Путописци ==
Ред 22:
Један од најславнијих отоманских путописаца био је [[Евлија Челебија]]. Пропутовао је [[Османско царство]], а своја запажања објавио у свом најзначајнијем делу, ''Сејахатнаме'', збирци од 10 томова која обухвата сва његова путовања. У својим путописима покушавао је да опише историју, грађевине, обичаје и традицију, као и значајне личности из земаља које је посетио. Међу земљама и крајевима које је посетио су [[Анадолија]], [[Румелија]], [[Сирија]], [[Египат]], [[Крит]], [[Мађарска]], [[Пољска]], [[Аустрија]], [[Немачка]], [[Холандија]], [[Крим]], [[Кавказ]]. Његови путописи су од великог значаја за историографију балканских земаља.
У [[Срби|српској]] књижевности познати су путописи [[Љубомир Ненадовић|Љубомира Ненадовића]]. Написао је пет књига, писаних у облику писама. То су ''Писма из Швајцарске'', Прва писма из Немачке'', ''Писма из Италије'', ''Друга писма из Немачке'' и ''Писма о Црногорцима''.'' Такође, путописе су писали и Доситеј Обрадовић, Јован Дучић, Исидора Секулић (Писма из Норвешке), Милош Црњански
== Референце ==
| |||