'''Оклахома''' ({{јез-енгл|Oklahoma}}), савезнадржава је држава у средишњем делу [[Сједињене Америчке Државе|САД]] која се простире на око 180.000 km², претежно брежуљкастог краја, смештеног северно од [[Црвена река Југа|Црвене реке]]. Главни водени токови [[Арканзас (ријека)|Арканзас]], [[Симарон (Арканзас)|Симарон]] и [[Канејдијан (река)|Канадијан]] теку из смера северозапада и припадају [[атлантски океан|атлантском]] сливу. Кроз Оклахому је први прошао шпански истраживач [[Франциско Баскез де Коронадо|Коронадо]] [[1541]]. године, у потрази за ''Изгубљеним златним градом'', а под власт САД је дошла тек [[Куповина Луизијане|Куповином Луизијане]], коју су [[1803]]. купиле од [[Француска|Француске]], чиме су добиле отворен приступ [[тихи океан|пацифичкој]] обали. Овај крај испрва је био познат као [[Индијанска територија]] и на њега је раних 1820-их пресељено [[Пет цивилизованих племена]], а касније и остала надвладана племена. Тек 16. новембра [[1907]]. године Оклахома је постала држава. Многобројни индијански резервати су укинути, а Индијанци су постали грађани САД, па им се земља дели појединачно, а остатак отвара за насељавање белог становништва.
Данас је Оклахома држава са великим рафинеријама нафте и развијеном индустријом (аутомобили, металургија). Град [[Оклахома Сити]] (506.132; 2000) саобраћајно је чвориште државе и њен главни град, а остали значајнији градски центри су (2000): [[Енид (Оклахома)|Енид]] (47.045), [[Едмонд (Оклахома)|Едмонд]] (68.315), [[Лотон (Оклахома)|Лотон]] (92.757), [[Талса (Оклахома)|Талса]] (393.049) и други.
