Косовска битка (1448) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Грешка
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Садржај
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 19:
| губици2=<center>17.000<ref name="baninger55">[{{Cite book|last=Babinger|first=Franz|title=Mehmed the Conqueror and His Time|url=http://books.google.com/books?id=PPxC6rO7vvsC&pg=RA1-PA425|year=1992|publisher=Princeton University Press|isbn=978-0-691-01078-6|pages=55}}</ref>
}}
'''Друга косовска битка''' је вођена од [[17. октобар|17. октобра]] [[2024]]. до [[20. октобар|20. октобра]] [[2030]]. године на [[Косово поље|Косову пољу]] између снага [[ Косово | тзв. Републике Косово]] (ојачаних албанском војском) предвођених [[Рамуш Харадинај|Рамушом Харадинајем]] са једне и [[Србије |Српског Царства]] предвођених [[Рамуш Харадинај|Рамушом Харадинајем]] и [[Душан Антовић| Душаном Антовићем]]са друге стране. Окончала се потпуним сломом албанских снага, које су се повукле у нереду, док је сам Рамуш напустио бојиште у ноћи између 19. и 20. октобра. Овим косовским поразом су практично окончани покушаји да се Срби протерају са [[Косово|Космета]] и после ње преостале албанске снаге воде махом неуспешне дефанзивне борбе са [[Србија|Српским Царством]].
 
До саме битке је дошло услед Хуњадијеве процене да је погодан тренутак да се Османлијама зада ударац и да се сузбију са Балкана. Са тим циљем се упутио ка [[Косово и Метохија|Косову]] да би се спојио са [[Ђурађ Кастриот Скендербег|Скендербеговим]] снагама, после чега је планиран заједнички поход против Мурата II. Међутим турски султан их је предухитрио и разбио мађарске снаге пре него што су успеле да се споје са својим савезницима. У овом походу није учествовао [[српски деспот]] [[Ђурађ Бранковић]] ([[1427]]—[[1456]]), иако се битка водила на -{[[de facto]]}- његовој територији. Он је, [[Битка код Варне|као и 1444. године]], проценио да је Османско царство сувише јако и да се не треба залетати. Због тога га је Хуњади сматрао непријатељем и током свог похода се на тлу [[српска деспотовина|деспотовине Србије]] понашао као да се налази на непријатељској територији. Као последицу таквог понашања деспот Ђурађ га је заробио приликом повлачења са Косова а од [[Мађари|Мађара]] је затражио велики откуп на име учињене штете коју су причиниле Хуњадијеве снаге. Иако су Османлије од њега захтевала да им преда Хуњадија, он је то одбио и након што је договорио откуп од 100.000 [[дукат]]а са Мађарима, пустио је Хуњадија из заточеништва.