Уфа — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м . |
Нема описа измене |
||
Ред 34:
| веб-страна = [http://www.ufacity.info/ www.ufacity.info]
}}
'''Уфа''' ({{јез-рус|Уфа}}, {{јез-башк|Өфө}}) град је у [[Русија|Русији]] и главни град [[Башкортостан]]а. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 1.062.300 становника и сматра се индустријским, економским, научним и културним центром републике.<ref name="2010Census">{{ru-pop-ref|2010Census}}</ref> што га чини [[Списак градова у Русији по броју становника| једанаестим градом по популацији]] у Русији, а четвртим у [[Поволшки федерални округ |Поволшком федералном округу]]. Уфа лежи на ушћу река [[Белаја (притока Каме)|Белаје]] и [[Уфа (река)|Уфе]] у централно-северном Башкортостану, на брежуљцима који формирају висораван Уфе, западно од јужног Урала..
Сматра се да је град основан 1574. године, када је на месту града изграђена тврђава по налогу Ивана Грозног. Уфа је постала престоница Губерније у Уфи 1865. године када се одвојила од Оренбуршке губерније. Популација у граду се нагло повећала током раног 20. века. Данас се економија Уфе састоји превасходно од индустрије за прераду нафте, хемију и машинство. Нафтна компанија [[Башњефт]] и неколико њених подружница имају седиште у Уфи.
Уфа је била домаћин одвојених самита групе [[БРИКС]] као и [[Шангајска организација за сарадњу|Шангајске организације за сарадњу]] у 2015. години. Уфа је повезане са остатком Русије са железницом и две савезне магистрале: магистралним путевима М5 и М7. У граду се налази [[Уфа (аеродром)|аеродром Уфа]]. Као главни град Башкортостана, у њему живи значајан број етничких [[Татари|Татара]] и [[Башкири|Башкира]].
Бројне образовне институције смештене су у Уфи, укључујући [[Башкирски државни универзитет]], [[Државни ваздухопловни технички универзитет Уфа]], [[Државни нафтни технолошки универзитет Уфа]], и [[Уралски државни правни универзитет]]. У Уфи се налазе споменик Руско-башкирског пријатељства, џамија Лала Тулпан и Саборна катедрала Рођења Богородице.
== Етимологија==
Име ''Уфа'' долази од [[Уфа (река)|реке Уфе]] на којој лежи град. Порекло имена реке је, међутим, спорно. Постоје неколико верзија:
* У ''Меморијалној књизи провинције Оренбург за 1865. годину'' дата је следећа верзија: ''На десним узвишеним обалама реке Буле налази се град Уфа (реч башкирског порекла што значи ''тамна вода''), тако давно назван од стране Башкира''. <ref>Памятная книжка Оренбургской губернии на 1865 год / Изд. Оренб. ГСК. — Уфа: Оренб. губ. тип.</ref>.
*Кузејев Р. Г., позивајући се на А. Камалова, указује да назив потиче од речи "упе" - река која се среће у балтичким језицима. <ref>Кузеев Р. Г. Происхождение башкирского народа. Этнический состав, история расселения. — М.: Наука, 1974, С.219)</ref>.
*Руски лингвиста Александар Матвејев сматра да је име [[Ирански језици|иранског]] порекла, од "aп", што значи вода.<ref>{{Cite journal|last=Matveyev|first=Aleksandr|date=2008|title=Географические названия Урала: Топонимический словарь. — Екатеринбург|url=|journal=Socrates|volume=|pages=294—296|via=}}</ref>
*Према лингвисткињи-туркологињи Н. К. Дмитријевој и локалном историчару А. Н. Сергејеву, име града долази од речи "Уба", што на башкирском значи "брдо", "насип".<ref>Дмитриев Н. К. О тюркских элементах русского словаря // Лексикографический сборник. Вып. 3. М., 1958</ref><ref>Сергеев А. Н. Опыт объяснения названий русских городов//Древняя и новая Россия. Уфа 1876.Т2.№ 8.С.343-361</ref>.
* Постоји и верзија о пореклу имена из [[етноним]]а башкирског племена Упеј ({{јез-башк|өпәй}}).
== Географија ==
Линија 40 ⟶ 55:
Површина градског подручја је 753,7 -{km²}-. Град се протеже више од 50 километара правцем југозапад-североисток, око ушћа [[Уфа (река)|реке Уфа]] у реку [[Белаја (притока Каме)|Белаја]], југозападно од планине [[Урал (планина)|Урал]].
{{-}}
=== Геологија===
Под градом се налази систем од 20 природних пећина и тунела у азбесним и гипсаним стенама. Најдужи тунел - Дудкинскаја, има дужину већу од 2,5 километра. Дужина преосталих тунела не прелази 800 м <ref name="ReferenceA">* Синенко С. Г. , Уфа старая и новая, Уфа, Государственное республиканское издательство «Башкортостан», 2007 , стр. 272, тираж 3000</ref>.
=== Клима ===
Уфа се налази у северно-шумско-степској подзони умереног појаса. Клима је умерено континентална, прилично влажна, лета су топла уз благе промене температуре из месеца у месец, зиме су умерено хладне и дуге. Средња јануарска температура: -12.4 ° Ц, најнижа: -53 ° Ц (1. јануара 1979), просечна јулска температура: + 19,7 ° Ц, максимална: + 43 ° Ц (1972). Просечна годишња температура ваздуха: + 3,8 ° Ц. Просечна количина падавина: 589 мм.
{{Клима града
|Град_генитив= Уфе
Линија 86 ⟶ 106:
== Историја ==
[[File:Atlas Cosmographicae (Mercator) 035.jpg|thumb|left|[[Герхард Меркатор|Меркаторова]] мапа Европе са насељем Пасчерти (Башкорт) вероватно на положају модерне Уфе.<ref name="Henri Cordier"/> Мапа је састављена 1554. године, двадесет година пре службеног датума оснивања Уфе.]]
=== Праисторија ===
Рана историја околине Уфе датира још од [[палеолит]]ских времена.<ref>[http://www.gorodufa.ru/?p=41 Главархитектура г. Уфы — История г. Уфы]</ref> На територији Уфе откривени су остаци насеља примитивног човека.
=== XIV—XV век ===
Претпоставља се да је од 5. до 16. века на месту Уфе постојао средњовековни град.<ref>Псянчин А. В. Башкортостан на старых картах. Уфа, 2001. С 70, 71, Он же. Mons Et Urbis: Уральские горы и город Уфа в европейской средневековой картографической традиции//Архив Башкортостана, № 1. 2007. С. 17-23.</ref> На мапи браће Пицигано (1367)<ref>Рудаков В. Г. К вопросу о двух столицах в Золотой Орде и местоположении города Гюлистана // Научное наследие А. П. Смирнова и современные проблемы археологии Волго-Камья. Материалы научной конференции. Труды ГИМ. Вып. 122. — М., 2000. — Рис. 1.</ref> и у Каталонском атласу (1375)<ref>Там же; Псянчин А. В. Башкортостан на старых картах. — Уфа, 2001. — С. 71.</ref> град се отприлике налази на реци Белаји и означен је као Пасчерти (Башкорт),<ref>Мажитов Н.А,, Султанова А. Н. Сунгатов Ф. А. Башкирские города по арабским источникам IX—X вв. // Вестник АН РБ. 2008. Т. 13, № 2. С. 44-—48; Мажитов Н. А., Сунгатов Ф. А., Иванов В. А., Сатаров Т. Р., Султанова А. Н., Иванова Е. В. Городище Уфа II. Материалы раскопок 2006 года. Т. 1. Уфа, 2007. 160 с: ил.</ref> а такође је означен именом Пасчерти и на карти [[Герхард Меркатор|Герхарда Меркатора]] (1554). Француски оријенталиста Анри Кордие повезује положај Пасчертија са тренутном локацијом Уфе.<ref name="Henri Cordier">«Mercator and Hondius (loth Ed., 1630) and N. Sanson (1650) show Jorman on the south of the Kama R., '''Pascherti in the position of Ufa, the present head-quarter of the Bashkirs''', Sagatin ( = Fachatim of the text) at the head of the Ufa River, Marmorea on the Bielaya south of Ufa». — Cathay and the Way Thither: Being a Collection of Medieval Notices of China, Chʻeng-wen Publishing Company, 1967. Henri Cordier</ref>
[[Ибн Халдун]] је назвао град, као један од највећих градова у [[Златна хорда|Златној хорди]], Башкорт.<ref>Золотая Орда в источниках. T.I. Арабские и персидские сочинения. М., 2003. С 169.</ref>
Резултати савремених ископавања и радиокарбонских анализа показују да је насеље углавном постојало у периоду од IV до VIII века. Анализа материјала добијеног на територији споменика сугерише да би требало да говоримо о два насеља која нису међусобно повезана. Прво насеље је раносредњовековно насеље Уфа II, које је постојало у периоду од IV до VIII века а вероватно и у IX веку. Друго насеље је место неких активности у доба пре Монгола и Златне Хорде (XII—XIV век), када је главни део насеља већ одавно био напуштен, а насељени део је било мало насеље, вероватно сезонско (немогуће је убедљиво тумачити ову тврдњу због малог броја и разноликости налаза , чији удео није већи од десетине процента свих налаза)<ref>Русланов Е. В., Шамсутдинов М. Р., Романов А. А. Раннесредневековые древности Уфимского полуострова. Городище Уфа-II. Материалы археологических раскопок 2015 года. Уфа: ГБУ Республиканский историко-культурный музей-заповедник «Древняя Уфа», 2016. С. 56-57.</ref>.
Руски историчар 18. века Пјотр Ричков написао је да је на територији Уфе постојао велики град пре доласка Руса.<ref>Рычков П. И. История Оренбургская (1730—1750 гг.). Оренбург, 1896. С. 68,69.</ref>
=== XVI—XIX век===
Званичник владе Оренбуршке губерније Василиј Ребеленски написао је да су Уфу основали Башкири.<ref>«Краткое описание губернского города Уфы с начала его построения до сего 1806 года». // Что ж касается башкирцев, то видно из многих описаний, как сего народа, так и о жительстве их, кои от различных возмущений, как и междоусобных воин, так и соседних своих народов, строили маленькие укрепления и городки и наконец, соединясь во множестве, распространили свои жилища и укрепления, а для сей причины и город Уфа построен.</ref>
Након што је Башкортостан 1557. ушао у Московско краљевство, Башкири су се обратили Ивану IV са молбом за изградњу града на њиховој земљи. П. И. Ричков је написао о овом догађају: "Према поузданим налазима, Башкири о изградњи овог града имали су властиту молбу 7081. (1573) године, како би имали сигурније уточиште и заштиту од непријатеља, као и повољнији порез који би плаћали. "
Племић И. А. Артемјев је у 1560. години<ref>{{Cite web|url=https://posredi.ru/blog07_03_hronologiya_sobitiy_ufa.html|title=ИСТОРИЯ УФЫ 1557-2006 гг. Хронология событий|date=2012-07-02|publisher=Посреди России|language=ru|accessdate=2020-01-25}}</ref> по налогу Ивана IV дошао је у Башкирски крај да "зацрта" место за изградњу тврђаве на реци Белаји и да нацрта границу округа.
По налогу [[Иван IV Грозни|Ивана Грозног]] на месту модерне Уфе 1574. године саграђена је тврђава,<ref name="russia-ic">[http://www.russia-ic.com/regions/2895/2896/history/] History of Ufa</ref> и првобитно је носила име по брду на ком се налазила, ''Тура-Тау''.<ref>[http://www.themoscowtimes.com/beyond_moscow/ufa.html] Beyond Moscow -Ufa. Khristina Narizhnaya, The Moscow Times, Oct. 16 2011</ref> Година 1574. се сада сматра званичним датумом оснивања Уфе.<ref name="Est">Official website of Ufa. [http://ufacity.info/ufa/index.php Brief Information About Ufa] </ref> Око тврђаве се ускоро развио град који је званично признат [[1586]],<ref name="gr">{{cite book|title=Энциклопедия Города России|year=2003|publisher=Большая Российская Энциклопедия|location=Moscow|isbn=5-7107-7399-9|page=498}}</ref> и постаје административни центар округа Уфа. Појавом Уфијског округа у региону, успостављен је управљачки облик војводства. Према историчарима, први гувернер био је Михаил Нагој ког је послала Москва. Војвода је водио главну административну институцију града — Уфијску службену кућу. Подређена му је гарнизонска армија од 150-200 стрелаца. Изграђене су градске зидине и комерцијално и индустријско предграђе поред тврђаве, а затвор који се налазио у центру постао је познат као Кремљ. Кремљ је био окружен гомилом трупаца укупне дужине 440 метара, над његовим јужним и северним деловима уздизали су се торњеви од храстовине. Средином XVII века град добија свој грб. До тада је становништво града заједно са гарнизоном бројало око хиљаду и по хиљада људи.
Једна од најдраматичнијих страница у историји Уфе тог доба повезана је са догађајима Сељачког рата 1773-1775. Према А. С. [[Александар Пушкин|Пушкина]], првом историчару Пугачјовског устанка, у јесен 1773. године Пугачјов сарадник, козак Иван "Чика" Зарубин "зауставио се у селу Чешноковка, десет километара од Уфе, побунио је околна села, углавном Башкирска и одсекао град од било какве комуникације. " Број побуњеника достигао је петнаест хиљада људи, а број браниоцаа је једва премашивао хиљаду. Граду је недостајало хране, сточне хране, горива. Побуњеници су се два пута приближавали зидинама Уфе, али нису је могли освојити. У пролеће 1774. године редовне трупе под командом потпуковника И. И. Михељсона изашле су из Казања да помогну опкољенима. Околина Уфе постала је поприште жестоких борби, и 24. марта добро наоружане владине трупе разбиле су жесток отпор побуњеника.
Пре него што је 1781. године постало седиште посебне Губерније Уфе, град је, заједно са осталим башкирским земљама, био под надлежношћу гувернера [[Оренбург]]а. Иако је реформа из 1796. поново окупила Оренбург и Уфу, 1802. град Уфа је постао ново средиште читаве Оренбуршке губерније која је обухватала велике територије модерне Републике [[Башкортостан]], [[Оренбуршка област| Оренбуршке области]], и [[Чељабинска област| Чељабинске области]]. Током 1800-1810-их, руски архитекта шкотског порекла Вилијам Хесте развио је општи план града за Уфу као регионалну престоницу обликујући савремене обрисе овог историјског центра.
Пловни пут реке Белаје (1870) и железничка пруга Самара-Златоуст (1890) повезали су град са европским делом [[Руска Империја|Руске Империје]] и подстакли развој лаке индустрије у граду. Као резултат тога, до 1913. године број становника Уфе порастао је на 100.000.
=== XX—XXI век ===
[[File:ufa prokudin.jpg|thumb|left|Рана колор фотографија у Уфи коју је снимио 1910. године [[Сергеј Прокудин-Горски]].]]
Током [[Руски грађански рат|грађанског рата]] 5. јула 1918. године Уфу су окупирале јединице Чехословачког корпуса, које су се супротставиле [[Бољшевици|бољшевицима]] и ставиле под контролу структура Одбора чланова Уставотворне скупштине (Комуча). Од 8. до 23. септембра 1918. у граду је одржана државна конференција у Уфи, најрепрезентативнији форум антибољшевичких влада, политичких партија, козачких трупа и локалних влада источне Русије, а 23. септембра 1918. формирана је Привремена руска влада позната и као Уфијски директорат. У граду је влада била до 9. октобра 1918. године, након чега се преселила у [[Омск]]. Децембра 1918. Уфу су окупирале трупе [[Црвена армија|Црвене армије радника и сељака]]. Дана 13. марта 1919. године град су заузеле трупе [[Александар Колчак|Александра Колчака]], али 9. јуна исте године поново га је освојила Црвена армија.
Током [[Други светски рат|Другог светског рата]], након повлачења совјета на исток 1941. године, [[Абвер]] је деловао у Уфи, 1941. – 1943.<ref>[http://vechufa.ru/public/4869-smert-shpionam.html As counterintelligence Ufa outwitted Abwehr]</ref>, дошло је до неке немачке инфилтрације, настале у шпијунажи 1941–1943, а одређена индустријска предузећа западних делова Совјетског Савеза евакуисана су у Уфу. Град је такође постао седиште владе [[Украјинска Совјетска Социјалистичка Република|Совјетске Украјине]].
Током 9—10. Јула 2015. Уфа је била домаћин самита групе [[БРИКС]] и [[Шангајска организација за сарадњу|Шангајске организације за сарадњу]].<ref>[http://www.ufa2015.com/ Ufa – 2015 SCO BRICS. Official site]</ref>
Данас је Уфа индустријски центар у коме је најзначајнија производња електричне и рударске опреме, прерада нафте и петрохемијска индустрија.
Линија 106 ⟶ 151:
Најзначајније вероисповести становника града су хришћанство ([[Руска православна црква]]) и [[ислам]]. У Уфи се налази административни центар исламске заједнице европског дела Русије.
== Административни и општински статус ==
<div style="float: right;">
{| width="60%" cellspacing="1" cellpadding="1" border="0" bgcolor="#fff"
|- align="center" bgcolor="#e6eeff"
!colspan=1 | '''Градска област'''
! '''Административна карта'''
|- valign="top" align="left" bgcolor="#f2f6ff"
|
{| class="standard"
|-style="background:#ddd;"
! Број<br>на<br>карти
! Област
! Број становника
|-
| {{legend|Orange|01}} || Дјомска || align="right" | 74.701
|-
| {{legend|Gray|02}} || Калининска || align="right" | 203.873
|-
| {{legend|Red|03}} || Кировска|| align="right" | 163.609
|-
| {{legend|Blue|04}} || Лењинска || align="right" | 85.974
|-
| {{legend|Yellow|05}} || Октјабрска || align="right" | 243.205
|-
| {{legend|Aqua|06}} || Орџоникидзевска || align="right" | 166.479
|-
| {{legend|Fuchsia|07}} || Советска|| align="right" | 177.719
|-
|}
|style="background:#FFFFFF"|[[File:Ufa map division.svg|350px|center|Административна подела Республике Башкортостан]]
|}
</div>
Уфа је [[Главни град |престоница]] Републике<ref name="Capital">Law #166-z</ref> , а у оквиру [[Административна подјела Русије | административних подела]], служи и као административни центар Уфимског округа,<ref name="OKATO">OKATO reference|80 252</ref> иако не улази у његов саставни део.<ref name="Ref13">Resolution #391</ref> У административном дивизиону Уфа је, заједно са двадесет и четири рурална места, инкорпорирана одвојено као град од републичког значаја, и сматра се административном јединицом са статусом једнаким статусу округа.<ref name="Ref13"/> Град од републичког значаја Уфа је и административни центар општине ''Урбанског округа Уфе''.<ref name="Ref15">Law #162-z</ref>
===Административна подела града===
Као део административно-територијалне структуре, град Уфа се састоји од 7 градских области: <ref name="з178">[http://docs.cntd.ru/document/935107276 Закон Республики Башкортостан от 20.04.2005 № 178-з (ред. от 01.06.2015) «Об административно-территориальном устройстве Республики Башкортостан»]</ref><ref name="реестр">[http://docs.cntd.ru/document/935113677 Постановление Правительства Республики Башкортостан от 29.12.2006 № 391 (ред. от 09.02.2015) «Об утверждении реестра административно-территориальных единиц и населённых пунктов Республики Башкортостан»]</ref>
Два сеоска насеља су директно подређена округима (село Књазево је подређено Калининској области, а село Ветосниково Лењинској области), као и 5 сеоских савета (укључујући 22 насеља): Фјодоровски сеоски савет подчињен Калининској области, Искински сеоски савет — Кировској области, Нагаевски сеоски савет — Октјабрској облсти, Новочеркаски и Турбаслински сеоски савети — Орџоникидзевској области.<ref name="з178"/><ref name="реестр"/> Области и сеоска већа која чине град налазе се у градском округу Уфе, али они сами нису општине<ref>[http://docs.cntd.ru/document/935102905 Закон Республики Башкортостан от 17.12.2004 № 126-з (ред. от 19.11.2008) «О границах, статусе и административных центрах муниципальных образований в Республике Башкортостан»]</ref>. Као резултат спајања сеоских насеља са периферијом града, Кировска и Октјабрска област имају некомпактне територије које се састоје од два одвојена дела. У исто време, два дела Октјабрске области раздвојена су територијама других урбаних подручја, а два дела Кировске области подељена су територијама које нису обухваћене градским областима.
== Привреда ==
[[File:National Bank in Ufa.jpg|thumb|left| Национална банка Башкортостана]]
Према [[Форбс]]у, Уфа је у 2013. години била најбољи град у Русији за посао међу градовима са преко милион становника.<ref>[http://www.forbes.ru/rating/30-luchshih-gorodov-dlya-biznesa-2013/2013?full=1&table=1 30 лучших городов для бизнеса — 2013] // Forbes.ru</ref>
Многа градска предузећа која се баве рафинисањем нафте, хемијом и машинским инжењерингом послују у Уфи. Поред тога, економија Уфе састоји се од многих нафтних, енергетских и инжењерских комплекса.
Уфа је дом око 200 великих и средњих индустријских предузећа.<ref Name="Ufacity">[http://www.ufacity.info/ufa/ Ufa – capital of the Republic of Bashkortostan] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20100529163708/http://www.ufacity.info/ufa/ |date= 29.05.2010 }}</ref>
Нека важна предузећа у Уфи су:
*НПО Сатурн OAO Удружење за производњу мотора Уфа: продужница НПО Сатурн (гасни турбински мотори) <ref>http://www.interfax-russia.ru/Povoljie/news.asp?id=165284&sec=1679</ref>
*Башњефт-Уфањефтехим (петрохемија): продужница Башњефта
*Рафинерија Башњефт-Новоил: продужница Башњефта
*Рафинерија Уфа: продужница Башњефта
* Башкирска фабрика за производњу тролејбуса АД<ref>http://www.oaobtz.ru/</ref>
=== Саобраћај ===
Уфа је железницом повезана са остатком Русије, има железничку станицу на историјском огранку [[Транссибирска железница|Транссибирске железнице]]. Уфа је једини град који је са Москвом повезан са више од једним савезним аутопутем. Аутопут М7 повезује град са Казањом и Москвом, а аутопут М5 Уфу са Москвом и азијским делом Русије.
[[Уфа (аеродром)|Међународни аеродром Уфа]] има међународне летове за [[Турска|Турску]], [[Таџикистан]], [[Египат]], [[Азербејџан]], [[Узбекистан]] и [[Кипар]] као и домаће летове до многих руских градова, укључујући и [[Москва|Москву]].
Метро је планирани и често одлагани систем подземне железнице, о коме се расправља од краја 1980-их, а 30. маја 1996. године одржана је свечаност којом се обележавао почетак припремних грађевинских радова, којој је присуствовао и тадашњи председник Борис Јељцин.<ref>[http://visualrian.ru/en/site/gallery/#29332:Boris Yeltsin lays cornerstone of first subway station] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130811235857/http://visualrian.ru/en/site/gallery |date= 11.08.2013 }}, приступљено 06.06.2013</ref>
Јавни превоз у Уфи укључује трамваје (од 1937) и тролејбусе (од 1962), као и аутобуске и ''[[Маршрутка|маршрутске]]'' линије.
<center><gallery>
Ufa Airport Osokin-1.jpg|[[ Уфа (аеродром)|Међународни аеродром Уфа]]. Натпис "ӨФӨ" је "Уфа" на башкирском језику.
БТЗ-52763А 2039.jpg|БТЗ-52763 тролејбус
Автобус НефАЗ-VDL "Башавтотранс" на улицах г.Уфы..jpg|VDL- НефАЗ аутобус
71-623 (KTM-23) tram in Ufa (on test route).jpg|71-623 трамвај
</gallery></center>
== Образовање ==
| |||