Алкохолизам — разлика између измена

 

Код алкохоличара који увиђа да доста пије, јавља се осећај [[Осећање кривице|кривице]], који утиче да даља конзумација пролази „испод радара“, односно, алкохоличар тада почиње да крије своја пића, и наставља да пије у тајности. Алкохоличар почиње да умањује штетност алкохола и његове конзумације и негира сваку повезаност између алкохола и животних проблема на које наилази. Такође је кривац за саму конзумацију увек на „другој страни“, а негативна емоционална обојеност у виду осећања кривице, гриже савести, страх од последица алкохолизма, конфликтне ситуације у породици и на радном месту, [[агресивност|агресивно]] понашање и сл, све то сада постаје „повод“ за даљу употребу алкохола. Таква особа себе жали, а друге оптужује за своје неуспехе. Развија се цео дефазивни [[механизми одбрана|систем одбрана]], који брани себе и своје поступке.

 

Алкохоличарско понашање је најупадљивије у својој [[породица|породици]], која највише трпи. Алкохоличар занемарује своје обавезе и задужења, постаје незаинтересован за своју децу и сл. Такво компромитујуће понашање се проширује даље и на пословну и социјалну сверу. Односно целокупно деловање алкохоличара је усмерено и предодређено алкохолу. У фази потпуне зависности, запажа се крајна себичност и егоизам, неосетљивост за туђе потребе и [[егоцентричност]]. Лаж, у овом тренутку постаје редовна појава. Неретки су и случајеви појаве [[Асоцијално понашање|асоцијалног]] и [[антисоцијално понашање|антисоцијалног]] понашања, који у виду [[кривични прекршај|прекршаја]], сада отварају сусрете са судијама за прекршаје, па и са редовним [[суд]]ом. Све наведене карактеристике постају наглашеније у токсикоманској фази, када је цела личност подређена и усмерена на алкохол. Да би се овакве промене у понашању обуздале, и личност нормализовала, потребно је увести редовно лечење, уз наравно [[Апстиненција|апстиненцију]].<ref name="К. Ц. Ниш" />