Милан Недић — разлика између измена

222 бајта уклоњена ,  пре 6 месеци
нема резимеа измене
(Исто.)
'''Милан Недић''' ([[Гроцка]], [[2. септембар]] [[1877]] — [[Београд]], [[4. фебруар]] [[1946]]{{sfn|Костић|1976|p=7}}{{sfn|Borković|1979a|p=87}}) је био српски и југословенски [[генерал]], [[политика|политичар]] и председник [[Марионетска држава|марионетске владе]] познате под именом „[[Влада народног спаса]]” у средишњем делу [[Србија под немачком окупацијом|Србије за време окупације]] од стране [[Трећи рајх|нацистичке Немачке]] у [[Други светски рат|Другом светском рату]]. Током рата је спасио велики број Срба из [[НДХ]], због чега је у народу добио назив „''Српска мајка''”.<ref>{{Cite book|last=Српско историјско-културно друштво "Његош"| title = Гласник Српског историјско-културног друштва "Његош", Томови 75-76| url = https://books.google.rs/books?id=N9rlAAAAMAAJ|year=1996|p=8}}</ref><ref>{{Cite book|last=Мартиновић|first=Петар|title = Милан Недић| url = https://books.google.rs/books?id=Sug4AAAAIAAJ|year=1956|p=506}}</ref><ref>{{Cite book|last=Тасић|first=Никола|title = Историја Београда| url = https://books.google.rs/books?id=H5riAAAAMAAJ|year=1995|publisher=САНУ|p=429}}</ref> Сврстан је у [[100 најзнаменитијих Срба]].
 
Недић се борио у [[Балкански ратови|Балканским ратовима]] и у [[Први светски рат|Првом светском рату]]. У међуратном периоду био је начелник генералштаба и министар војске и морнарице. Смењен је и пензионисан због својих пронемачких ставова и блискости са покретом [[Југословенски народни покрет Збор|Збор]] [[Димитрије Љотић|Димитрија Љотића]]. Враћен је у службу пред [[Априлски рат]], у ком је командовао Трећом групом армија која је имала задатак да брани најважнији део фронта на граници према [[Бугарска|Бугарској]], али није пружила никакв отпор. Немачке окупационе власти су га поставиле за председника марионетске Владе народног спаса са циљем да лакше угуше [[устанак у Србији 1941.|устанак у Србији]]. Недић је био мотивисан бригом за опстанак српског народа у Хитлеровом новом поретку. Желео је да обезбеди уточиште за Србе који су били прогоњени у другим деловима окупиране Југославије, нарочито [[НДХ]], као и да спречи победу комуниста у рату. Недићев режим је верно извршавао немачке захтеве, покушавајући да осигура Србији место у новом европском поретку који стварају нацисти. Недић је био фасциниран немачким [[нацизам|националсоцијализмом]]{{sfn|Milosavljević|2006|pp=18}}{{Бољи извор|date=May 2020}} и покушао је да уреди Србију по угледу на [[Трећи рајх]]. Са ослобођењем Србије повукао се са Немцима у Аустрију, покушавајући да организује отпор новој комунистичкој Југославији. После немачког пораза се предао западним Савезницима, који су га изручили новим југословенским властима. Недић је званично извршио самоубиство, док је чекао суђење, док неки мисле да је убијен.<ref>{{Cite book|title = Енциклопедиски и политићки коментар "Геносида": прва ћетнићка енчиклопедија, Том 1, Део 2| url = https://books.google.rs/books?id=FT5DAQAAIAAJ|year=1964|publisher=|p=217}}</ref><ref>{{Cite book|last=Казимировић|first=Васа|title = Србија и Југославија: 1914-1945, Књига 4| url = https://books.google.rs/books?id=NnppAAAAMAAJ|year=1995|publisher=Призма|p=1113}}</ref><ref>{{Cite book|last=Павловић|first=Илија|title = Милан Ђ. Недић и његово доба, Књига 1| url = https://books.google.rs/books?id=-ii7AAAAIAAJ|year=1994|publisher=Нова искра|p=29}}</ref>
 
== Биографија ==
Како су после гушења устанка Немцима биле потребне јединице за друге фронтове, оно су повукли своје снаге из Србије и, да би их одменила крајем 1941. бугарска војска је у три фазе ушла на простор Недићеве Србије, под оперативним надзором Немаца,{{sfn|Tomasevich|1975|p=92}}{{sfn|Petranović|1992|p=226}} иако се Недић зарицао да ће извршити самоубиство ако до тога дође.{{sfn|Petranović|1992|p=226}}{{sfn|Tomasevich|2002|p=198}}
 
До [[Операција Барбароса|напада нацистичке Немачке]] на [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]] у окупираној Србији је владао ред и мир, што је омогућило примање великог броја избеглица, углавном српског порекла западних делова Југославије које је контролисала колаборационистичка [[Независна Држава Хрватска]] (у данашњој [[Хрватска|Хрватској]], [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] и [[Срем]]у), Срба из [[Бачка|Бачке]] и са [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]], али такође и протеривање Словенаца у Србију, укључујући и [[Милан Кучан|Милана Кучана]], који је био дете у то време. Често се прецењује улога коју је Недић имао у прихвату избеглица.{{sfn|Petranović|1992|pp=228}} Из немачких извора се види да су Немци захтевали да се прогони зауставе, а прогнани Срби прихвате.{{sfn|Petranović|1992|pp=228}} Избегло српско и словеначко становништво је мрзело немачке окупаторе и укључивало се у партизане или четнике у Србији.{{sfn|Tomasevich|2002|p=220}} Немци су прихватом избеглица спречавали развој [[устанак у НДХ 1941.|устанка у НДХ]], јер су Срби, уместо бекства у шуме и планине, долазили у Србију, под контролу власти.{{sfn|Petranović|1992|p=228}} Квислиншка влада је запошљавала избеглице на места упражњена отпуштањем Јевреја, жена и нелојалних Срба.{{sfn|Milosavljević|2006|pp=}}{{Бољи извор|date=May 2020}} Неке избеглице су регрутоване у квислиншку жандармерију, СДС и СДК.{{sfn|Tomasevich|2002|p=220}}
 
==== Активности до 1943. ====
</gallery></div>
 
Недићева влада обезбеђивала је комуникације, омогућавала привредну експлоатацију Србије од стране Немачке и врбовала раднике за рад у Немачкој. Даље, бавила се пронемачком, [[Антисемитизам|антисемитском]], [[Антимасонска изложба|антимасонском]], [[Расизам|расистичком]], [[Антикомунизам|антикомунистичком]], античетничком и антисавезничком [[Пропаганда у окупираној Србији|пропагандом]].{{sfn|Milosavljević|2006|pp=20–30}}{{Бољи извор|date=May 2020}}
 
Једна од сталних жеља Милана Недића је било проширење територије Србије под привидним надлежношћу његове владе. У првој фази, Недићева влада претендовала је на источни део Босне и део Херцеговине (негде око 17 срезова), затим на Срем и део Далмације који су припали НДХ. Са својим братом Милутином (који је пуштен из немачког заробљеништва почетком 1942) и осталим сарадницима, Недић је почетком фебруара 1942. упутио меморандум војноуправном команданту Србије, генералу [[Паул Бадер|Паулу Бадеру]] који се тицао припајања Србији источних делова НДХ.{{sfn|Borković|1979a|p=227}} Бадер се у почетку сложио са меморандумом и у Београд су позвани четнички командант источне Босне [[Јездимир Дангић]], усташки министар [[Вјекослав Вранчић]] и домобрански пуковник [[Федор Драгојлов]]. Хрватска страна и виши немачки званичници су се супротставили овом меморандуму, па је и Бадер променио мишљење и овај Недићев покушај је пропао.
У лето 1942. године дошло је до кризе владе због одлуке Немаца да из Србије извезу у Немачку 2.000 вагона пшенице. Пошто је влада ову пшеницу наменила за помоћ српским избеглицама и сиромашнима, неки министри из владе поднели су оставку, а и сам Недић је најавио сопствену оставку уколико се не одустане од извоза пшенице. Немци су тада одустали од своје првобитне намере и из Србије су извезли само мању количину жита и то тек пошто су задовољене потребе становништва. После ове кризе, влада је 8. октобра 1942. реконструисана, када уместо старих, у њу улазе четири нова министра.
 
У духу националсоцијализма, Недићева влада је својим декретима прво спровела одлуке окупационих власти о губљењу права на рад Јевреја и Рома. Уредбама Недићеве владе је забрањено „Јеврејима и Циганима” да раде у државним службама, да буду студенти београдског Универзитета, да учествују у Националној служби рада за обнову Србије, а сва њихова имовина проглашена је власништвом Србије без накнаде.{{sfn|Milosavljević|2006|p=25}}{{Бољи извор|date=May 2020}} У [[мај]]у [[1942]]. Немци су објавили да је Србија [[Јуденфрај|очишћена од Јевреја]].<ref>[http://www.open.ac.uk/socialsciences/semlin/en/holocaust-in-serbia.php -{Holocaust in Serbia}-], Приступљено 12. 4. 2013.</ref>
 
{{...}}
 
[[Пропаганда у окупираној Србији|Режимска пропаганда]] је представљала Недића као „оца Србије”, који обнавља Србију и који је прихватио своју улогу да спасе српски народ.{{sfn|Milosavljević|2006|p=17}} Институције које је основала Недићева влада су биле сличне онима у нацистичкој Немачкој, док су документи које је потписивао Недић користили расистичку терминологију узету из националсоцијалистичке идеологије. Пропаганда је славила „српску расу”, прихватајући њено „[[аријевска раса|аријевство]]” и одређивала „српски животни простор”.{{sfn|Milosavljević|2006|p=18}}{{Бољи извор|date=May 2020}} Апеловало се на омладину да прати Недића у изградњи новог поретка у Србији и Европи.
 
Недић је желео да убеди јавност да је за Србију рат завршен априла 1941. Своје време је описивао као време после рата, тј. као „време мира, напретка и спокојства”.{{sfn|Milosavljević|2006|p=18}} Недић је тврдио да су све акције његове владе одобрене од окупатора, коме народ треба да буде захвалан за „обезбеђен живот и часно место сарадника у изградњи новог света”.{{sfn|Milosavljević|2006|p=19}}{{Бољи извор|date=May 2020}} Колаборационистички режим је имао непоколебљиву веру у немачку победу, међутим у Србији није успео да освоји наклоност великог дела српског народа, који се више окретао четницима и партизанима. Недић се искрено трудио да умањи српске жртве, али према комунистима није показивао никакву милост. У својим прогласима је позивао на уништење комунизма и затирање сународника који су узели учешћа у народноослободилачком покрету.{{sfn|Milosavljević|2006|p=18}}
 
Михаиловић је вршио притисак преко избегличке владе јавним осуђивањем Недића, Љотића и Пећанца, одузимањем чинова Недићевим генералима и другим официрима и стављањем колаборациониста под [[Црне тројке|слово „З”]].{{sfn|Pavlowitch|2008|p=96}} У августу и септембру 1942. Недић је још једном покушао да стави СДС под своју команду, али је ново немачко одбијање довело да размишља о оставци.{{sfn|Tomasevich|2002|p=211}} Недић је и раније претио оставкама из сличних разлога, али овај пут Немци су га озбиљније схватили и понудили му пријем код [[Адолф Хитлер|Адолфа Хитлера]]. До овог тренутка Недићев ауторитет је постао безначајан, али није хтео да напусти Немце.{{sfn|Tomasevich|2002|p=211}} Упркос његовим честим жалбама, Немци су и даље сматрали Недића најбољом особом за председника марионетске владе.{{sfn|Tomasevich|2002|p=212}} У октобру 1942. Недић је реконструисао своју владу и из ње отпустио неколико министара, међу којима и Олћана, вођу Љотићеве фракције, и Аћимовића, вођу Стојадиновићеве фракције и наклоњеног Михаиловићу.{{sfn|Tomasevich|2002|p=185}}