Манастир Покајница — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
ознаке: Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање
мНема описа измене
Ред 17:
Старешине манастира Покајнице били су; [[Васијан Мишић]] (1953—1977), [[Герасим Животић]] (1977—1986), [[Стефан Ђурђевић]] (1986—1994), [[Иларија Сретеновић]] (1994—2003).<ref>{{Cite web|url=https://www.danas.rs/drustvo/ime-sve-govori-pokajnica-crkva-i-manastir/|title=Ime sve govori: Pokajnica – crkva i manastir|last=Đ|first=Piše: D.|website=Dnevni list Danas|language=sr-RS|access-date=2020-05-28}}</ref>
 
<br />
== Историја ==
Цркву је подигао [[1818]]. године кнез [[Смедерево|Смедеревске]] [[Нахија|нахије]], војсковођа и народни старешина [[Вујица Вулићевић]]. О томе сведочи запис на икони [[свети Георгије|Светог Ђорђа]], као и година урезана у талпу, лево од улаза у цркву. Њен настанак у близини места на којем је Вујица Вулићевић учествовао у убиству свог кума [[Карађорђе Петровић|Карађорђа]] тумачен је као чин [[pokajanje|покајања]], по чему је храм и добио име. Као мирска црква служила је до [[1954]]. када је претворена у [[манастир]].<ref>[http://www.heritage.gov.rs/latinica/nepokretna_kulturna_dobra.php Републички завод за заштиту споменика културе - Београд]</ref>