Lavov — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 28:
}}
'''Lavov''' ({{јез-укр|Львів|el}}, {{јез-рус|Львов|el}}, [[Poljski jezik|poljski]] -{Lwów}-, [[latinski]] -{Leopolis}-, [[Nemački jezik|nemački]] -{Lemberg}-;
{{audio|Uk-Львів (2).oga|izgovor imena grada}})
== Naziv grada ==
Prema jednoj od najčešćih verzija, grad Lavov je nazvan prema imenu najstarijeg sina kneza [[Данило Галички|Danila Galičkog]] [[Лав Галички |Lava]]<ref>[[Субтельный, Орест|Орест Субтельный]] — ''Украина: История'', 1988 г., стр. 62. ISBN 0-8020-8390-0 <br />
''(Orest Subtelny — ''Ukraine: A History''. Toronto: University of Toronto Press, p.62.)''</ref>. Tokom svoje istorije, Lavov nikada nije preimenovan. Na jezicima naroda koji su ostavili značajan kulturni trag u gradu, Lavov zvuči ovako: na [[Украјински језик |ukrajinskom]] — ''Львів'', на [[Пољски језик |poljskom]] — ''Lwów (Львув)'', на [[Руски језик |ruskom]] — ''Львов'', [[Немачки језик|nemačkom]] — ''Lemberg (Лемберг''), на [[Јидиш (језик) |jidiškom]] — ''לעמבערג (Лемберг)'', на [[Јерменски језик|jermenskom]] — ''Լվով (Лвов)'', на [[Кримскотатарски језик|krimskotatarskom]] — ''İlbav (Ильбав)''.
Od epiteta koji se primenjuju za Lavov najpoznatiji su: „Grad Lava“ ili „Grad Lavova“, „Kraljevski grad“, „Biser krune [[Европа|Evrope]]“, „Grad muzej“, „Glavni grad [[Галиција|Galicije]]“, „Mali [[Париз|Pariz]] “,„Mali [[Беч|Beč]] “,„ukrajinski [[Пијемонт|Pijemont]] “,„kulturna prestonica Ukrajine“,, «Banderštad» i druge.
== Geografski položaj ==
[[Датотека:Логотип Львова.png|мини|лево|Logotip Lavova predstavlja multikulturnost grada. Jermenska crkva (zelena), [[Успењска црква у Лавову|pravoslavna crkva]] (crvena), gradska kuća (narandžasta), katolička crkva (plava) i grko-katolički manastir (lila).]]
[[File:Lviv City, Ukraine, Sentinel-2 satellite image, 30-AUG-2017.jpg|thumb|350px| Grad Lavov i njegova okolina, satelitski snimak [[Европска свемирска агенција |Evropske svemirske agencije]] Sentinel-2, snimljen 30. avgusta 2017.]]
Lavov se nalazi u entralnom delu [[Лавовска област |Lavovske oblasti]] između Javorovskog, Žolkovskog i Pustomitovskog rejona, u [[Источноевропско време |istočnoevropskoj vremenskoj zoni]] nа 24 meridijanu, lokalno vreme se razlikuje od [[Временска зона |vremenske zone]] za 24 minuta. Područje Lavova obuhvata površinu od oko 180 [[Квадратни километар|km²]].
Grad se nalazi oko 540 km zapadno od [[Кијев|Kijeva]], na udaljenosti od oko 70 km<ref>от центра Львова</ref> od granice sa Poljskom na mestu raskrsnice Lavovskog gorja, brdovite Rastočje i Pobuške nizije. Kroz njega prolazi greben brda Glavnog evropskog sliva koji deli reke sliva Baltičkog i Crnog mora (odnosno reke [[Буг|Bug]] i [[Дњестар|Dnjestar]]). Lavov se nalazi na prosečnoj [[Ниво светског мора|nadmorskoj visini ]] od 289 [[Метар|metara]]. Najviša tačka grada је gora na kojoj se nalazi Visoki zamak (409 m nadmorske visine). Istorijski, Lavov je izgrađen na reci Poltavi (pritoka Buga), ali u 19. veku je pokrenuto weno preusmeravanje u glavni gradski kanal kako bi se izgradilo šetalište – Hetman Vals (danas avenija Slobode, a reka delimično teče i kroz avenijama Ševčenko i Čornovol).
U Lavovu postoji više od 20 parkova i zelenih površina, 2 [[Ботаничка башта|botaničke bašte]] i 16 spomenika prirode. Dva parka su spomenici pejzažne umetnosti od nacionalnog značaja, jedan - lokalni. U okviru gradskih granica nalazi se Regionalni pejzažni park Voznesenje, ekološka ustanova sa površinom većom od 300 hektara, koja ima ekosistem kao u prirodnim uslovima.
U predelu gradu su se razvile gornje kredna ležišta, gornje miocenske i kvartarne naslage:
* [[Креда (периода) | Kredni]] sedimenti predstavljeni su debljinom [[Мастрихт (кат)|mastrihtskih]] svetlo- smeđih lapora, debljine oko 50 m. Ovi sedimenti su regionalno skladište vode.
* [[Миоцен |Gornji miocenski]] sedimenti predstavljeni su (od dna do vrha): Nikolajevski pesak i peščenjaci, debljina litotamičkih [[Кречњак|krečnjaka]] sa gipsanim slojevima. Ovi sedimenti nisu u skladu sa gornjom kredom i pretežno su razvijeni na glavnom slivu. Debljina gornjih miocenskih naslaga uveliko varira, a na mnogim mestima ta se ležišta potpuno uništavaju pretkvartarnom erozijom.
* Kvartarni sedimenti uglavnom su zastupljeni ledenim lesovima, peskom, sedrenim i postglacijalnim močvarama i tresetom u močvarama Belogoršče i dolini Poltve.
U Lavovu su zastupljena [[Црница (педологија)|crnica]], eluvijalna i tresetno-močvarna tla..
=== Geološka struktura ===
U geološkoj strukturi Lavova i njegove okoline, razlikuju se slojevi krede, tercijarni slojevi (gornji miocen), kvartarni i slojevi noviji ležišta:
* Slojevi krede imaju debljinu do 50 metara, glavni [[Издан|izdan]] se formirao na njihovoj površini,
* Tercijarni slojevi se pojavljuju u obliku peska, [[Пешчар|peščara]], [[Кречњак|krečnjaka]] и [[Гипс|gipsa]]. Oni leže na [[Креда|krednim]] slojevima i posebno su razvijeni na glavnom koritu. Debljina tercijarnih naslaga je promenljiva, na mnogim mestima su u potpunosti uništena post-tercijarnom [[Ерозија|erozijom]];
* Od kvartarnih sedimenata na periferiji Lavova najčešći su lesovi, pesak i travertin,
* Najnovije postglacijalne slojeve predstavljaju močvare i tresetne močvare u Belogorščijskom rejonu i dolini Poltve.
Tla na teritoriji Lava pretežno su crnice, eluvijalna i šljunkovita tla.
== Klima ==
U Lavovu vlada [[Умереноконтинентална клима|umerenokontinentalna klima]] bez sušnih sezona i sa toplim letima. ([[Кепенова класификација климата| Kepenova klasifikacija]]: Dfb)
Prosečna temperatura je –3,4 ° C u januaru i +17,5 ° C u julu. Prema meteorološkim podacima, najviša temperatura (+37 ° C) zabeležena je u avgustu 1921. godine, a najniža (–33.6 ° C) je izmerena 10. februara 1929. <ref name="метеопрог">[http://www.meteoprog.ua/ua/climate/Lviv/ Клімат Львів]</ref>.
Prosečna godišnja količina padavina je 729 milimetara. Minimalna količina (426 mm) izmerena je 1904., a maksimalna (1422 mm) 1893. godine. Tokom godine, prosečno 174 dana je sa padavinama.
Prosečna oblačnost u godini iznosi 6.7, a najveća je u novembru i decembru, kada je tokom većine dana oblačno. Najmanja oblačnost - u avgustu i septembru (5,5-6)<ref name="метеопрог" />.
Prosečne brzine vetra su 3-4 m/s. Preovlađuju zapadni vetrovi (23,3%, obično praćeni kišom, zahlađenjem tokom leta i otopljenjem tokom zime), kao i jugoistočni vetrovi (20,9%, obično praćeni suvim vremenom, zagrevanjem tokom proleća i leta i mrazom tokom zime)<ref name="метеопрог" />.
Relativna vlaga je visoka tokom cele godine. U hladnoj polovini godine magle su česte.
Lavov karakterišu najviše kiša i najniže letnje temperature među svim regionalnim centrima u Ukrajini. Sve sezone u godini karakterišu oštre promene atmosferskog pritiska, temperature i vlažnosti vazduha. Zime su blage, mrazovi ispod -20 ° C su retki. Stabilni snežni pokrivač nije uspostavljen svake zime. Proleće je hladno i kišovito, mraz i snežne padavine mogući su do početka maja. Leto je toplo, prosečni dnevni maksimumi u julu i avgustu su oko + 23-24 ° C. Leti su česte oluje praćene grmljavinom i nagle promene temperature za vreme prolaska [[Атмосферски фронт|atmosferskih frontova]]. U isto vreme, s vremena na vreme se primećuju uraganski vetrovi koji dovode do čupanja drveća, manjih oštećenja, oštećenja dalekovoda<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=WLIrthkpVO0&feature=player_embedded Буря во Львове в июне 2010 года (видео)]</ref>. Tokom 2008. godine, zbog jakog uragana, u gradu su poginule 4 osobe. Jesen je umereno topla i suva. Sezona vegetacije je 215 dana<ref>Управление гидрометеорологической службы УССР. Климатологический справочник СССР. Выпуск 10 по Укр. и Молд. ССР. -Киев, 1950.</ref>. Suše nisu karakteristične.
Mikroklimu centralnog dela grada, koji se nalazi u niziji, karakterišu niže minimalne i više maksimalne temperature. Delove grada na većoj visini karakterišu jaki vetrovi.
Karakterističan meteorološki fenomen je Lavovska mžička – slaba neprestana kiša sa visokom vlažnošću vazduha. Može se javiti u bilo koje doba godine. Zbog [[Глобално загревање|globalnog zagrevanja]], prosečne temperature tokom prošlog veka porasle su za oko 1 ° C, a zagrevanje je u najvećoj meri uticalo na prvu polovinu godine, dok se letnje i jesenske temperature nisu mnogo promenile.
{{Weather box
Линија 181 ⟶ 218:
Prema [[arheologija|arheološkim]] istraživanjima, na mestu današnjeg Lavova postojala su naselja koja se javljaju u [[5. vek]]u. U to vreme ta područja su pripadala Velikoj Moraviji. Kasnije će na ta područja pretendovati dve države: [[Poljska]] (za vreme vladavine [[Мјешко I Пјаст|Mješka -{I}-]]) i [[Kijevska Rusija]]. Pretpostavlja se da je Mješko -{I}- vladao tim područjem od [[960]]. do [[980]]. godine. Prema [[Nestor]]ovim kronikama, [[981]]. godine te zemlje osvaja [[Vladimir I Veliki]]. Međutim, grad će, kakvog ga danas znamo, osnovati [[Danilo Galički]] u [[13. vek]]u, a ime duguje njegovom sinu Lavu. Prema nekim drugim izvorima, grad je osnovao upravo [[Lav Danilovič]], sin Danila Galicijskog.
=== U sastavu [[Галиција-Волинија |Galičko-volinjskog kneževstva]] (do 1349) ===
Lavov se brzo razvijao. Položaj kneževskog grada bio je usko povezan sa geografskim položajem. Grad je osnovan na granici suvog, bez šuma Podolskog primorja i šumskog ograđenog poplavnog polja Poltve, na mestu gde se spajanjem vodootpornog krečnjaka izdižu horizonti bogati izvorskom vodom.
Stari Lavov se, kao i ostali gradovi toga doba, sastojao od tri dela: utvrđenog grada, grada izvan utvrđenja i predgrađa. Visoki dvorac nalazio se na Visokoj gori, koja se u 15. veku zvala Gora, u 17. veku - Ćelava, kasnije Kneževa planina. Kao što se može videti na [[Литографија |litografiji]] iz XVII veka, bila je to visoka i bez drveća, čista i nepristupačna planina. Dvorac je bio dobro učvršćen bedemima tako da je mogao izdržati brojne neprijateljske napade.
Podzamče (okolni grad) protezao se duž severozapadne padine planine, koja je takođe bila utvrđena bedemima. Postojale su kneževske kule (iznad crkve Svetog Nikole) od kojih se strmim nizbrdnim putem dolazilo do pijace - Stara tržnica.
Predgrađe se nalazilo na desnoj obali reke Poltve i planinskoj padini i protezalo se u polukrugu duž zapadne, severne i južne strane Kneževe planine. Nije bilo utvrđeno, verovatno je bilo zaštićeno samo bedemima, a u slučaju napada oružanog neprijatelja, stanovnici su tražili zaštitu u utvrđenom gradu. Odvojeno, na strmoj planini, stajala je utvrđena crkva Svetog Georgija.
Kneževski grad izgrađen je duž Voliwskog puta, na trgovačkoj ruti koja je išla od [[Црно море |Crnog mora]] preko [[Галич (Украјина) |Galiča]]-Lavova-[[ Хелм (град) |Helma]] do [[Балтичко море |Baltičkog mora]]. Ova staza prolazila je Starom tržnicom i pored brojnih crkava i manastira, od kojih su neke preživele do danas: katolička crkva Marije Snežne, katolička crkva Jovana Krstitelja, pravoslavna crkva Svete Paraskeve, pravoslavna crkva Svetog Onufrija и pravoslavna crkva Svetog Nikole. Zgrade su, prema istraživanjima, bile uglavnom drvene, pa ni jedna od starih građevina nisu ostale očuvane.
Kneževski Lavov je bio gusto naseljeni grad (постојале су колоније: [[Нијемци |Nemaca]], Jevreja, [[Јермени |Jermena]], [[Татари |Tatara]]), sa brojnim kućama, koje su bile okružene baštama i povrtnjacima. Na zapadnoj obali Poltve nalazile su se polja i livade. Teritorija Lavova bila je 50 hektara i na istoku se povezala sa selom Znesenje.
U periodu od 1340. do 1349. godine, gradom je upravljao vojvoda Dmitrij Detko, kao namesnik litvanskog kneza Lijubartasa.
{|class="graytable" style="text-align:center"
|+
|width="25%"|[[File:Львов 1618 АГогенберг.jpg|center|310px]]
|width="25%"|[[ File:Subdue of Ruthenia in 1366.png|center|230px]]
|width="25%"|[[ File:Lviv downtown.jpg|center|220px]]
|width="25%"|[[ File:Panorama lwowa.jpg|center|270px]]
|-
|Lavov, litografija iz 1618. godine
|Kazimir III gradi prvu katoličku crkvu u Lavovu
|Istorijski centar Lavova
|Panorama Lavova.
|}
=== Poljsko-litvanska unija ===
[[Датотека:Успенская церковь в Львов.jpg|мини|200п|[[Успењска црква у Лавову|Pravoslavna crkva Uspenja Presvete Bogorodice]].]]
[[Датотека:Lviv_Railway_station.JPG|мини|200п|Železnička stanica u Lavovu]]
U 1349. godini poljski kralj [[Казимир III Велики|Kazimir III Veliki]] osvaja Lavov i 1356. uvodi [[Магдебуршко право|Magdeburško pravo]]. To daje snažan podsticaj razvitku grada, a posebno se ističe [[Јерменија|jermenska]] zajednica koja [[1363]]. g. utemeljuje [[Јерменска црква|Jermensku crkvu]]. Poljski kralj prebacuje centar grada sa Starog trga i gradi novi grad na jugu. U novom gradu većina stanovništva su bili nemački kolonisti, ali neke prigradske ulice (sada Jermenska, Ruska, Starojevrejska) bile su okupirane nekatolicima, kojima su oduzeta građanska prava.
Zahvaljujući svom povoljnom geografskom položaju na raskrsnici trgovačkih puteva iz crnomorskih luka i [[Kijev]]a, [[Istočna Evropa|Istočne]] i [[Zapadna Evropa|Zapadne Evrope]], [[Vizantija|Vizantije]] i [[Baltik|baltičkih]] luka, Lavov se brzo razvija i postaje važno središte.
U periodu od 1370. do 1387. gradom su upravljali [[Мађарска|mađarski]] guverneri, kao namesnici [[Владислав II од Опоља|Vladislava Opoljskog]]. Grad je 1379. dobio pravo na svoja skladišta, što je naglo povećalo dolazak trgovaca. Godine 1387. Lavov i okolne zemlje vraćeni su pod uticaj Poljske.
Kao deo Poljske (a kasnije i Poljsko-litvanske unije), Lviv je postao glavni grad ruskog vojvodstva, koje je obuhvatalo pet sedišta sa centrima u gradovima Lavov, [[Хелм (град)|Helm]], [[Санок|Sanok]], [[Галич (Украјина)|Galič]] i [[Пшемисл |Pšemisl]]. Grad je imao pravo na vlastita skladišta, što je omogućilo da dobije značajnu zaradu od robe prevezene između [[Црно море |Crnog]] i [[Балтичко море |Baltičkog mora]]. Tokom sledećih vekova stanovništvo grada naglo je raslo, a uskoro je Lavov postao multinacionalni grad sa mnogim verskim objektima i važan centar kulture, nauke i trgovine. Gradska odbrana je ojačana, a Lavov je postao jedna od najvažnijih tvrđava koja je štitila Uniju na jugoistoku.
[[File:Lvovski apostol.JPG|thumb|right|300px|Predgovor Lavovskog apostola 1574. godine, prve štampane knjige na teritoriji današnje Ukrajine.]]
Lavov je bio jedini grad u Kijevskoj Rusiji, gde je postojala zasebna "saracenska" (muslimanska) zajednica, koja je uživala zagarantovana prava unutrašnje samouprave. Prvo pominjanje zajednice Saracena datira iz 1346. Od 1654. godine naselje Saracena u Lavovu bilo je zabranjeno zbog [[Bogohuljenje |bogohuljenja]] i trgovine robovima<ref name="ds">[http://dspace.nbuv.gov.ua/handle/123456789/16139 Дашкевич, Я. Сарацени — таємничий народ середньовічної України (Джерела та їхня інтерпретація)]</ref>.
Godinu 1527. obeležio je veliki požar u kome je gotovo ceo grad izgoreo. U prvoj polovini XVII veka grad je brojao oko 25-30 hiljada stanovnika. Bilo je više od 30 radionica u kojima je bilo 133 zanatske profesije. Godine 1618. grad se pominje u radu nemačkih istoričara G. Brauna, G. Gogembergera, S. Novelana „Istaknuti gradovi sveta“.
=== Pad unije ===
Линија 223 ⟶ 298:
=== Međuratni period ===
[[Датотека:Вул Сербська в Львове.jpg|мини|лево|
[[Датотека:POL Lwów COA.svg|десно|мини|200п|Stari poljski grb Lavova s medaljom za hrabrost]]
Линија 229 ⟶ 304:
=== Drugi svetski rat ===
[[Датотека:Bundesarchiv Bild 146-1979-039-03, Lemberg, NKWD-Gefängnis.jpg|мини|лево|
Vojska [[nacistička Nemačka|nacističke Nemačke]] napala je [[Poljska|Poljsku]] [[1. septembar|1. septembra]] [[1939]]. godine. Već [[12. septembar|12. septembra]] Nemci su bili u predgrađu Lavova i započeli s opsadom grada. U međuvremenu brojne poljske trupe su se iz centralne Poljske pokušavale probiti do grada kako bi organizovale odbranu. Nedelju dana kasnije, poljska vojska pod komandom -{Władysława Langnera}- izvršila je protivnapad, ali on nije uspeo. U skladu sa [[Споразум Рибентроп—Молотов|sporazumom Ribbentrop-Molotov]], nemačke snage su u opsadi Lavova zamenile sovjetske, a već [[23. septembar|23. septembra]] Langner objavljuje kapitulaciju i predaje grad sovjetskim snagama na čijem je čelu bio [[maršal Timošenko]].
Линија 272 ⟶ 347:
== Stanovništvo ==
Prema popisu stanovništva iz 2013. godine u Lavovu je živelo 758 hiljada stanovnika, što je manje za 57 hiljada u odnosu na popis stanovništva iz 1989. godine<ref>[http://2001.ukrcensus.gov.ua/rus/results/general/estimated/lviv/ Всеукраинская перепись населения]</ref>. U decembru 2000. godine, Institut za razvoj grada Lavova izradio je posebnu studiju stanovništva u gradu. Prema ovoj studiji, 51–52% su žene u gradu<ref name="sad">[http://www.ji.lviv.ua/n23texts/sadovyj.htm Садовий А. Населения Львова в дзеркалі опитування громадської думки (грудень 2000 року)]</ref>. Oko 48% stanovnika Lavova živelo je u sovjetskim ili ukrajinskim zgradama, oko 40% u austrijskim i poljskim zgradama, a oko 11% u privatnim smeštajima <ref name="sad" />, 85% se identifikovalo kao Ukrajinci, 12% kao Rusi <ref name="sad" />, 79% je govorilo na ukrajinskom, a 20% na ruskom<ref name="sad" />, oni koji su rođeni u Lavovu činili su većinu stanovništva Lavova - 56%, rođeni u drugim naseljima Galicije - još 19%, imigranti iz drugih zapadnoukrajinskih regiona - 3%, imigranti iz nezapadnih regiona Ukrajine - 11%, imigranti iz Rusije - 4%, drugih republika SSSR-a - 3%, Poljske - 2%<ref name="sad" />, 45% ispitanika izjasnilo se za veru u [[Украјинска гркокатоличка црква|UGKC]], [[Кијевски патријархат|UPC (KP)]] — 31 %, [[Украјинска аутокефална православна црква|UAPC]] — 5 %, [[Украјинска православна црква|УПЦ (МП)]] — 3 %, и других хришћанских религија - 3%.<ref name="sad" />.
Lavov je središte aglomeracije u koju stanovništvo sa periferije aglomeracije stiže da radi, studira i rekreira. Prema podacima mobilnog operatera Vodafon u 2018. godini, u proseku 180 hiljada ljudi sa područja od 50 kilometara oko grada dolazi u Lavov radnim danom, a oko 79 hiljada vikendom<ref>[https://city-adm.lviv.ua/news/city/lviv-changes/251139-velykyi-lviv-i-navit-shche-bilshe-skilky-liudei-shchodnia-pryizhdzhaie-do-lvova Великий Львів]</ref>.
{| border="0" cellspacing="2" cellpadding="5" style="margin:auto; border:1px solid #aaa;"
Линија 285 ⟶ 363:
| align=center| 729.842<ref name="CP"/>
|}
== Ekonomija ==
[[File:NeoLAZ-5208 Lviv.jpg|thumb|right|280px|«NeoLAZ-Lemberg» — proizveden u Lavovskom autobuskom zavodu (LAZ), u centru Lavova.]]
[[File:Львовский пивзавод 3.jpg|thumb|right|280px| Lavovska pivara. Tokom godina nezavisnosti, prehrambena industrija je postala dominantna u strukturi industrijske proizvodnje.]]
[[File:ElectronTramway-in-Lviv.JPG|thumb|right|280px|Lavovski tramvaj T5L64 na maršuti 9А]]
Lavov je i dalje značajan industrijski centar Ukrajine. U gradu se obavlja 95% nacionalne proizvodnje [[Инкандесцентна сијалица|sijalica]], 100% производње виљушкара, 11% производње [[Аутобус|autobusa]]. Početkom XXI века основа индустријског комплекса је 240 предузећа различитих власничких formi<ref name="naz">[http://ukr-tur.narod.ru/istoukrgeo/allpubl/antropos/rolpromyslvova.htm Назарук М. Роль промисловості у формуванні соціоекосистеми Львова в 20 столітті]</ref>
Tokom godina nezavisnosti Ukrajine, struktura industrijske proizvodnje se značajno promenila. Od 1960-ih [[Машинство|mašinstvo]] i [[obrada metala]] zauzimali su vodeće mesto među industrijskim sektorima (još 1991. godine, 59,3% ukupne industrijske proizvodnje), gde su dominirali proizvodi [[Vojno industrijski kompleks|Vojno industrijskog kompleksa]]<ref name="naz" />. Nakon nezavisnosti [[Прехрамбена индустрија|prehrambena industrija]] je postala dominantna, čiji je udeo na kraju 2001. godine bio 39,4%, učešće mašinstva i proizvoda za obradu metala bilo je 17,6%, lake industrije 6,2%, hemijske i petrohemijske 6,0%, energetike 4,9%, industrije građevinskih materijala 5,5%<ref name="naz" />.
Poslednjih 10 godina karakteriše razvoj turizma <ref>{{cite web|title=Львиная доля. Как Львов превратился в центр туризма №1 в Украине|url=https://nv.ua/publications/lvinaya-dolya-kak-lvov-prevratilsya-v-centr-turizma-1-v-ukraine-43311.html|accessdate=2017-02-26}}</ref> i IT-industrije<ref>{{cite web|url=https://ain.ua/2016/07/06/lviv-it-jazz-conference-vo-lvove-postroyat-innovation-district-it-park|title=Как Львов может стать одним из главных IТ-хабов Восточной Европы|date=2016-07-06|publisher=AIN.UA|accessdate=2017-02-26}}</ref>, čime Lavov postaje važan turistički i IT centar Istočne Evrope.
Највећа индустријска предузећа <ref name="istcon">{{cite web |url = http://www.lviv.ua/listcontent/448/page492.html |title = Промышленность}}</ref>:
* PAO Koncern Galnaftogaz
* ZAO LFK Svitoč — proizvodnja [[Какаовац|kakaoa]], [[Чоколада|čokolade]] i slatkiša
* OAO Lavovska pivovarna — proizvodnja [[пиво|piva]]
* OAO ŠP Rasvet — kožna industrija
* OAO Iskra — proizvodnja sijalica
* ОАО Elektron — proizvodnja televizora
* LAZ – proizvodnja autobusa
* Lavovski juvelirni zavod— izrada nakita
* Postrojenje za popravku vazduhoplova u Lavovu - preduzeće je deo vojno-industrijskog kompleksa u Ukrajini.
* Lavivski oklopni zavod - popravka, održavanje i modernizacija oklopnih vozila.
* OOO SP Elektrontrans — proizvodnja trolejbusa, tramvaja i elektrobusa, osnovana 2011. godine.
* Fujikura Automotive Ukraine Lviv LLC— производња аутомобилских компоненти за водеће европске произвођаче аутомобила, фабрика је отворена 2016. године.<ref name=":0">{{cite web|title=Во Львовской области открыт завод "Фуджикура Аутомотив Украина Львов" при участии Порошенко|url=https://interfax.com.ua/news/economic/337816.html|website = Интерфакс-Украина|accessdate=2017-02-26}}</ref>
* Бадер Украjина — производња компоненти за немачке аутомобиле Ауди и БМВ, отворена 2016. године<ref name=":1">{{cite web|title=На Львовщине открыли завод по производству комплектующих для Audi и BMW. ФОТО|last=БизнесЦензор|url=http://biz.censor.net.ua/events/3014679/na_lvovschine_otkryli_zavod_po_proizvodstvu_komplektuyuschih_dlya_audi_i_bmw_foto|website = БизнесЦензор|accessdate=2017-02-26|language = ru}}</ref>
* ATZT Lavovska fabrika ulja — proizvodnja ulja i masnih proizvoda
* OAO Postrojenje za popravku lokomotiva - popravak električnih lokomotiva
* OAO Lavovski hladnokombinat - proizvođač sladoleda i smrznutih poluproizvoda
* ZAO Enzim — proizvodnja kvasca
* ZAO Lavovska destilerija - proizvodnja votke, likera
* OAO Lavovska gradska mlekara - proizvodnja mlečnih proizvoda
* SUŠAO Vesna — proizvodnja odeće
* Šivara «Blu Mun Kloting», otvorena 2015. годine<ref>{{cite web|title=500 нових робочих місць, або у Львові відкриється швейна фабрика європейського рівня!|url=https://www.032.ua/article/1023157|website = Сайт Львова 032.ua|accessdate=2017-02-26}}</ref>
* OAO Koncern Hlebprom, OAO Lavovski hlebokombinat, OAO Lavovska pekara br. 1, Pekara br. 5 — proizvodnja pekarskih proizvoda.
[[File:Вулиця Староєврейська.jpg|thumb|280px|Otvorena terasa restorana u Starojevrejskoj ulici.]]
U Lavovu posluje 219 velikih industrijskih preduzeća, skoro 9 hiljada malih preduzeća, više od 40 komercijalnih banaka, 4 berze, 13 investicionih kompanija, 80 osiguravajućih društava, 77 revizorskih firmi, 24 lizing kompanija<ref>[http://map.lviv.ua/lviv04.html Львов деловой]</ref>.
[[File:Forummall.JPG|thumb|280px|Trgovinski centar «Forum Lavov»]]
Prema podacima Generalne uprave za statistiku u Lavovskoj oblasti od 01.01.2013. Godine, stopa registrovane nezaposlenosti u Lavovu bila je 1,0% <ref>{{cite web |url=http://lvivexpres.com/news/2013/03/20/43560-naymenshe-bezrobitnyh-kurortnyh-mistah |title=5290 безробітних зареєстровано у місті Львові |accessdate=2013-04-12 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20140203050500/http://lvivexpres.com/news/2013/03/20/43560-naymenshe-bezrobitnyh-kurortnyh-mistah |archivedate=2014-02-03 }}</ref> Stopa nezaposlenosti u Lavovskoj oblasti u 2012. godini bila je viša nego u Lavovu i iznosila je 7,5% stanovništva starosti od 15 do 70 godina <ref>{{cite web |url=http://lv.ukrstat.gov.ua/ukr/themes/18/theme_18_1_08.php?code=18&ind_page=stattables |title=Ринок праці |accessdate=2013-04-12 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20140202100752/http://lv.ukrstat.gov.ua/ukr/themes/18/theme_18_1_08.php?code=18&ind_page=stattables |archivedate=2014-02-02 }}</ref>. Prosečna mesečna plata u Lavovu u februaru 2013. godine bila je 2765 grivena (345,9 USD)<ref>[https://www.kmu.gov.ua/control/uk/publish/article?art_id=246228076&cat_id=244277216 Урядовий Портал]</ref>.
Grad je lider u Ukrajini po rastu broja turista. Tako se u 2008–2009. njihov broj povećao za 40%. Tokom godine više od milion ljudi posjeti Lavov <ref>[http://lviv.travel/ua/index/about_lviv/visiting_card/culturecapital Культурная столица]</ref>. Prihod od turizma u 2011. godini bio je 462 miliona dolara (16% BDP-a grada)<ref>{{cite web |url=http://www.city-institute.org/index.php?option=com_content&view=article&id=255:2012-04-04-13-35-08&catid=1:latest |title=Подсчитано количество туристов во Львове |accessdate=2013-04-11 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20140203020422/http://www.city-institute.org/index.php?option=com_content&view=article&id=255:2012-04-04-13-35-08&catid=1:latest |archivedate=2014-02-03 }}</ref>.
U proteklih nekoliko godina, Lavov je postao jedan od vodećih centara [[Informaciona tehnologija|informacionih tehnologija]] u Ukrajini i Istočnoj Evropi. U Lavovu radi 25% svih [[Програмер|programera]] u Ukrajini (iako u gradu živi 2% ukupnog stanovništva Ukrajine)<ref name="autogenerated4">{{cite web |url=http://it-bpo.lviv.ua/lviv |title=Кластер информационных технологий |accessdate=2013-04-10 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130312073625/http://www.it-bpo.lviv.ua/lviv/ |archivedate=2013-03-12 }}</ref>. Još 2009. godine, KPMG je ocenio Lavov kao jedan od najperspektivnijih gradova za razvoj [[аутсорсинг|autsorsinga]] u oblasti IT industrije. U Lavovu postoji više od 30 IT kompanija koje rade u oblastima razvoja softvera, podučavanja i veb razvoja<ref name="autogenerated2">''Зайончковский A. M.'' Первая мировая война — СПб.: Полигон, 2002. militera.lib.ru/h/zayonchkovsky1/index.html</ref>. Najpoznatija Lavovska IT kompanija je "SoftServe", koja se smatra najvećom IT kompanijom u Ukrajini.
Inovativna ekonomija prioritet je za razvoj Lavova, kako je definisano u glavnim strateškim dokumentima grada, poput Strategije za unapređenje konkurentnosti Lavova do 2015. i Sveobuhvatne strategije razvoja Lavova 2012-2025. Prema razvijenom Strateškom planu za privlačenje investicija, identifikovani su prioritetni investicioni projekti: projekat za upravljanje komunalnim čvrstim otpadom, izgradnja industrijskog parka u oblasti Rjasne i poslovnog parka u blizini aerodroma<ref>{{cite web |url=http://www.city-institute.org/index.php?option=com_content&view=article&id=291:2012-07-26-08-27-48&catid=1:latest |title=city-institute.org стратегический план 2020 |accessdate=2013-04-11 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20140203020426/http://www.city-institute.org/index.php?option=com_content&view=article&id=291:2012-07-26-08-27-48&catid=1:latest |archivedate=2014-02-03 }}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.city-institute.org/index.php?option=com_content&view=article&id=192&Itemid=202 |title=Создание Львовского центра инноваций |accessdate=2013-04-11 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130905133547/http://city-institute.org/index.php?option=com_content&view=article&id=192&Itemid=202 |archivedate=2013-09-05 }}</ref>.
Lavovski Koncern Elektron u 2013. godini proizveo je prvi ukrajinski tramvaj sa niskim podom Elektron T5L64. Kompanija takođe proizvodi kamione, čistače snegova, visoko specijalizovanu opremu (vozila hitne pomoći, vatrogasne mašine itd.)<ref>{{cite web |url=http://lpravda.com/lvovskij-koncern-elektron-vypustil-pervyj-nizkopolnyj-tramvaj |title=Львовский «Концерн-Електрон» выпустил первый низкопольный трамвай |accessdate=2013-09-05 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20140807073533/http://lpravda.com/lvovskij-koncern-elektron-vypustil-pervyj-nizkopolnyj-tramvaj/ |archivedate=2014-08-07 }}</ref>.
=== Industrijske lokacije ===
[[File:SoftServeHQLviv.JPG|thumb|280px|Sedište IT kompanije SoftServe]]
Istorijski, u industrijskom smislu, severni region se dugo izdvajao, smešten između brda Rastoščja na istoku, planine Kortum na zapadu i reke Poltve. Njengovom razvoju omogućila je blizina železničke stanice Podzamče i manja zakupnina zemljišta, pošto ova teritorija do 1931. godine nije bila deo gradskih ograničenja. U drugoj polovini 20. veka, okrug je formiran kao centar lake i prehrambene industrije. Ovde su bile koncentrisane: kožna fabrika, fabrike za proizvodnju lakova, velika pekara, fabrika ulja, fabrika mesa, konditorska fabrika, fabrika ribe, pivara, destilerija, a takođe i staklarska preduzeća, čije se osnivanje objašnjavalo prisustvom peska. Među preduzećima metaloprerađivačke industrije istakla se fabrika alata <ref name="naz"/>.
Zapadni industrijski region, koji se u osnovi poklapa sa granicama administrativnog okruga Železnodorožni (Zaliznični), bio je osnova kompanije Lavov Inženjering. Javni prevoz se obavljao na stanicama Lavov-Glavni i Kleparov. Do devedesetih godina prošlog veka u gradu su radile fabrika za proizvodnju viljuškara, postrojenje za popravku parne lokomotive i fabrika nazvana po Lenjinu, Lavovselmaš, fabrika motora, preduzeća za proizvodnju elektrona i prehrambene industrije: pekara, fabrika masti, mlekara i fabrika konditorskih proizvoda. Osamdesetih godina prošlog veka nastalo je industrijsko čvorište Rjasne van grada, koji je postao deo zapadnog industrijskog regiona <ref name="naz"/>.
Južni industrijski sektor gravitira železničkim stanicama Persenkovka i Sknilov. Njegovu bazu predstavljaju preduzeća elektro i energetske industrije (postrojenje Iskra, postrojenje za izolaciju, postrojenje za kućne uređaje), kao i fabrika autobusa u Lavovu. Ovde je koncentrisana grupa ciglana i postrojenje za građevinski materijal. <ref name="naz"/>.
== Transport ==
=== Aviotransport===
[[File:Ethiopian Airlines Boeing 767-300ER (ET-AMG) at Lviv International Airport.jpeg|thumb|300px|Novi putnički terminal]]
[[Аеродром Данило Галицки Лавов|Međunarodni aerodrom Lavov]] nalazi se na 6 km od centra grada. Prihvaćeni avioni: Ан-12, −24, −26, −30, −124, Ил-14, −18, −76, −96, Ту-134, −154; Jaк-40, −42; [[Ембраер Е-џет серија|Embraer 195]], [[Боинг 737|Boing 737]], [[Ербас А320 фамилија|Erbas A320]], [[Боинг 767|Boing 767]], [[Боинг 777|Boing 777]].
Dimenzije piste su: dužina 3305 m i širina 45 m.
U blizini aerodroma nalazi se hotel "Tustanj" sa 100 mesta.
Uoči [[Европско првенство у фудбалу 2012.|Evropskog prvenstva u fudbalu 2012.]] otvoren je novi moderni terminal opremljen [[Poletno-sletna staza| teleskopskim nosačima]]<ref>[http://www.rbc.ua/rus/top/show/vo-lvove-otkryt-novyy-terminal-mezhdunarodnogo-aeroporta-12042012132100 Во Львове открыт новый терминал международного аэропорта]</ref>. Также была проведена реконструкция ВПП<ref>[http://zik.ua/ru/news/2012/06/05/351815 Новая полоса аэропорта «Львов» 8 июня примет первые самолёты]</ref>.
=== Železnički saobraćaj ===
Lavovska železnica jedna je od najstarijih u Ukrajini. Prvi voz je u Lavov stigao 4. novembra 1861. iz [[Beč|Beča]]<ref name="autogenerated3">[http://railway.lviv.ua/railway/history/ Львівська залізниця :: Історія]</ref>. U 1866. izgrađena je pruga do [[Черновци |Černovcima]], а u 1869. do [[Броди |Brodija]]. Početkom 20. veka pojavila se potreba za izgradnjom nove stanice u Lavovu. A nova zgrada glavne stanice grada puštena je u rad 26. marta 1904. Stanica je zaista bila jedna od najboljih u Evropi, i arhitektonski i tehnički.
Pre Prvog svetskog rata u istočnoj Galiciji je izgrađeno 2.676 km železničke pruge<ref name="autogenerated1">Военный энциклопедический словарь. — М.: Воениздат, 1984.</ref>.
Železničke stanice su 1. septembra 1939. podlegle nemačkom bombardovanju. Železnička stanica, teretna stanica, stanice Kleparov i Podzamče su uništene. Nakon zauzimanja grada od strane sovjetskih trupa, započela je obnova Lavovske železnice. Krajem 1939. godine uski zapadnoevropski gabarit je prenesen na široki. Tada su prvi putnički vozovi povezali Lavov sa Kijevom i Moskvom. Godine 1940. vlada Sovjetskog Saveza izdvojila je 50 miliona rubalja za obnovu Lavovske železnice <ref name="autogenerated1" />.
[[File:Залізничний двірець у Львові.jpg|thumb|300px|Lavovska železnička stanica]]
Nemačke bombe su 22. juna 1941. ponovo pale na stanicu Lavov. Železnički čvor, kao najvažniji strateški objekat, ponovo je na sebe preuzeo glavni udar. Nemci su bombardovali i pucali na Krasnoje, Sambir, Strij, a već početkom jula nemačke trupe su okupirale celu Zapadnu Ukrajinu. Linije Kovel-Zdolbunov i Kovel-Sarn postale su strateške između Rajha i Istočnog fronta <ref name="autogenerated1" />.
Godine 1973. Lavovska železnica nagrađena je ordenom Crveene zastave za rad. U 1978. godini otvoren je računarski centar ruta. U 1981. godini razvijen je sveobuhvatan sistem efikasne upotrebe vagona (KSEIV), kao i osnovni standardi za preduzeća i stanice. CSEIV je nastao zahvaljujući kreativnim idejama za pronalaženje i inženjering. Njih šest su 1982. godine dobili Državnu nagradu.
Moderni Lavov zauzima ključno mesto u ukrajinskom železničkom sistemu. Tokom 150 godina svog delovanja, Železnica Lavov postala je visoko opremljeno državno preduzeće koje pruža zagarantovani prevoz robe i putnika. Struktura uključuje 354 stanice, od kojih je 252 otvoreno za teretne operacije. Zbog svog geografskog položaja, Lavovska magistrala pruža prevoz putnika i izvoz-uvoz tereta između zapada i istoka, severa i juga. Stoga se naziva glavnim vratima Ukrajine u Evropu. Železničke veze sa zemljama Zapadne Evrope, ZND i Baltičkim državama obezbeđuju 19 graničnih prelaza koji su opremljeni potrebnom opremom za utovar, prevoz robe i preuređivanje vagona.
U 1996. godini izgrađena je prigradska stanica Lavov da bi se rasteretila glavna stanica.
U 2010. godini, na Železničkoj pruzi u Lavovu, stanica Domanici bila je opremljena prvim na ukrajinskim železnicama sistemom mikroprocesorske centralizacije i signala ESB-UA.
Krajem 2019. godine dovršen je popravak kolodvorskog trga, otvorena je desna strana Trga Palate i nastavljen je tramvajski saobraćaj do Glavne železničke stanice u Lavivo.<ref>{{Cite web|url=https://www.032.ua/news/2597058/ak-vigladae-onovlena-plosa-pered-golovnim-zaliznicnim-vokzalom-u-lvovi-foto|title=Як виглядає оновлена площа перед Головним залізничним вокзалом у Львові, - ФОТО|publisher=032.ua - Сайт міста Львова|language=uk|accessdate=2020-01-22}}</ref>
=== Tramvajski saobraćaj ===
[[File:Electron 1179 (2).jpg|thumb|right|240px| Moderni tramvaj s niskim podom Elektron]]
[[File:Lviv tramlines.jpg|thumb|right|200px| Tramvajske šine u uskim ulicama Lavova]]
Jedan od prvih (posle Beča u Austriji), konjski tramvaj pokrenut je 1880. u Lavovu. Funkcionisale su dve linije, koje su godišnje prevozile 1.867.000 putnika. Godine 1889. konjski tramvaj imao je 105 konja i 37 putničkih i teretnih vagona. Godine 1894. pokrenut je električni tramvaj - ranije nego u mnogim evropskim prestonicama. Dužina pruge je bila 6,86 km, a broj tramvaja dostigao je 16. Nakon puštanja električnog tramvaja udeo konjskog prevoza postepeno se smanjivao.
U 2005. godini, tramvajski vozni park Lavova sastojao se od oko 220 vagona, a ukupna dužina tramvajske pruge veća od 80 km. Veći deo flote čine vagoni koje je proizvela čehoslovačka fabrika «[[Татра|Tatra]]». U 2007-2008. godini iz Nemačke su isporučena 22 remontovana tramvaja. Godine 2013. u upotrebu je ušao prvi ukrajinski tramvaj sa niskim podom Elektron T5L64.<ref>[http://zarya.in.ua/vo-lvove-nachinaet-rabotu-pervyj-ukrainskij-nizkopolnyj-tramvaj.html На маршруте первый украинский низкопольный трамвай]</ref>. Град је током 2016. године набавио 7 савременијих трамваја Елеkтрон за нову трамвајску линију у микроrejonu Сихов, чија је изградња завршена 2016. године.<ref>[http://www.gazeta.lviv.ua/news/2015/12/23/51847 Львов купит 7 новых трамваев]</ref>.
Početkom 2020. godine cena vožnja u električnim tramvajima iznosi 7 grivni pri kupovini karte od vozača ili 6 grivni pri plaćanju kreditnom karticom, SMS-om ili prilikom kupovine karte na kiosku.<ref>{{Cite web|url=https://varianty.lviv.ua/68106-u-lvovi-pidnimliat-vartist-proizdu-v-eletrotransporti-do-6-hryven|title=У Львові піднімлять вартість проїзду в елетротранспорті до 6 гривень|publisher=Варіанти|language=uk|accessdate=2020-01-22}}</ref>
=== Trolejbusi===
Posle rata grad je počeo naglo da raste. Tramvajske pruge uklonjene u centru zamenjene su trolejbuskim linijama. Trolejbuski prevoz je počeo sa radom 27. novembra 1952. Kasnije su postavljene nove linije do mesta za spavanje na periferiji grada. Godine 1984. u Lavovu je izgrađena prva eksperimentalna industrijska linija za dijagnostiku trolejbusa <ref name="DIS9">''Веклич В. Ф.'' Докторская диссертация: Повышение эффективности эксплуатации безрельсового электрического транспорта применением средств диагностирования и управления по системе многих единиц — Киев: Научно-исследовательский и конструкторско-технологический институт городского хозяйства, 1990 С. 9</ref> Владимира Веклича<ref name="Train">Энциклопедия современной Украины: в 25 т. / Под ред. И. М. Дзюба и др. — Киев : 2005. — Т. 4. — С. 187 — ISBN 966-02-3354-X</ref><ref name="TrainKrat">''Крат В. И.''Владимир Филлипович Веклич// Коммунальное хозяйство городов. Киев: Техника — 1998. — № 17. — С. 3-9. — ISSN 0869-1231</ref><ref name="Diagnost1990">''Веклич В. Ф.'' Диагностирование технического состояния троллейбусов. — М.: Транспорт, 1990. — 295 с. — 15 000 экз. — ISBN 5-277-00934-5</ref>.
=== Autobusi===
[[File:CityLAZ-20LF in Lviv, Ukraine - 002.jpg|thumb|250px|слева|Autobus CityLAZ-20LF na liniji broj 5]]
U postsovjetsko doba autobuski saobraćaj uz pomoć glomaznih redovnih autobusa je propao, a [[Маршрутка|maršrutke]] ([[Минибус|minibusevi]]), koji saobraćaju po gradu i predgrađima, postali su alternativa autobusima. Ova vrsta saobraćajne veze je dobro razvijena, u gradu funkcioniše 89 ruta (bez prigradskih ruta). Maršrutke obavljaju prevoze u kratkim intervalima tokom dana, počevši od 6.00 do 23.00-24.00. U vreme vrhunca, minibusevi su preopterećeni na mnogim relacijama, njihova brzina je mala zbog učestalih saobraćajnih gužvi. Cena karte u maršrutki je fiksna u gradu, bez obzira na daljinu rute, iznosi 7 grivni (od 2019). U periodu 2011-2012 otvorene su rute broj 1A, 2A, 3A, 4A, 5A, 6A, 47A. Veliki autobusi saobraćaju njima. Cena karte, bez obzira na daljinu rute, iznosi 7 grivni (od 2019).
Međugradske i međunarodne autobusne linije kreću sa autobuske stanice u Lavovu. Pored toga, minibusevi povezuju grad sa većinom gradova u regionu i granicom.
=== Biciklistički saobraćaj ===
[[File:Lviv-bikeway01.JPG|thumb|250px|Biciklistička staza na prospektu Slobodi.]]
Lavov se smatra da ima vodeću biciklističku infrastrukturu u Ukrajini.<ref>[http://velo.lviv-online.com/style/lviv-najbilsh-druzhnje-ukrajinske-misto-velosypedystiv/ Львов — наиболее дружественный к велосипедистам украинский город]</ref>. Prva biciklistička staza izgrađena je u gradu 2011. godine. Od početka 2016. godine u Lavovu ima već 68 km biciklističkih staza. Prema dugoročnom razvojnom programu grada, do 2020. godine trebalo bi izgraditi 268 km biciklističkih staza.<ref>[http://zaxid.net/news/showNews.do?u_lvovi_na_11_vulitsyah_zyavlyatsya_velodorizhki&objectId=1382034 Новые велодорожки]</ref>.
U 2015. godini, Lavov je pokrenuo prvi ukrajinski centar za iznajmljivanje bicikala Nekstbajk u Ukrajini. Instalirano je prvih pet stanica, a tokom 2016. trebalo bi da se pojavi još 17 stanica opštinskog iznajmljivanja bicikala.<ref>[http://zaxid.net/news/showNews.do?u_lvovi_zapustili_pershiy_v_ukrayini_munitsipalniy_punkt_prokatu_velosipediv&objectId=1367410 Во Львове запустили первый в Украине муниципальный пункт проката велосипедов]</ref>
== Nauka i obrazovanje ==
[[File:Lvivska politehnika2013.JPG|right|thumb|280px| Glavna zgrada Lavovske politehnike]]
Lavov je jedan od najvažnijih obrazovnih centara u Ukrajini. Ovde postoji 12 univerziteta, 8 akademija, desetine instituta (u Lavovu postoji 59 visokoškolskih ustanova).
[[File:Університетська, 1 Будинок галицького сейму.JPG|thumb|280px| Nacionalni univerzitet Ivan Franko]]
Značajan naučni potencijal koncentrisan je u Lavovu, on je na četvrtom mestu među ukrajinskim gradovima po broju doktora nauka, kandidata nauka, naučnih organizacija. Grad ima 8 instituta Nacionalne akademije nauka Ukrajine, više od 40 istraživačkih i dizajnerskih instituta (uključujući Centar za svemirska istraživanja, Institut za fiziku kondenzovanih materija, Institut za ćelijsku biologiju, Nacionalni institut za strateške studije, Institut za neromatematičko modeliranje u energetici, Institut Ekologija Karpata i drugi).
[[File:Фасад Університету..jpg|thumb|280px| Lavovski državni univerzitet životne sigurnosti]]
[[File:ModernArchitectyreUkraine2017.jpg|thumb|280px| Ukrajinski katolički univerzitet]]
U 2013. godini „Solarna elektrana“ naučnika Lavova uvrštena je na listu 100 najboljih svetskih projekata. Jedan od programera je doktor fizičkih i matematičkih nauka, profesor Departmana za fiziku Lavovske politehnike Grigorij Ilčuk <ref name="Я начал заниматься суперконденсаторами совместно с членом-корреспондентом НАНУ Корнеем Товстюком ещё в 1992 году">{{cite web|url=http://zaxid.net/home/showSingleNews.do?vinahid_lvivyan__sered_sta_naykrashhih_rozrobok_svitu&objectId=1282469|title=Винахід львів’ян – серед ста найкращих розробок світу - Новини Львова ZAXID.NET|accessdate=2013-04-11|archiveurl=https://www.webcitation.org/6FsL6D6Os?url=http://zaxid.net/home/showSingleNews.do?vinahid_lvivyan__sered_sta_naykrashhih_rozrobok_svitu|archivedate=2013-04-14}}</ref>.
{|
|valign="top" width=25% |
=== Visokoškolske ustanove ===
* Nacionalni univerzitet Lavovska politehnika
* [[Универзитет у Лавову| Nacionalni univerzitet Ivan Franko]]
* Nacionalni medicinski univerzitet Danilo Galicki
* Ukrajinski katolički univerzitet
* Lavovski trgovinsko-ekonomski univerzitet
* Lavovski institut za ekonomiju i turizam
* Nacionalni univerzitet za šumarstvo u Ukrajini
* Lavovski državni univerzitet za fizičku kulturu
* Lavovska nacionalna akademija umetnosti
* Lavovska nacionalna muzička akademija
* Ukrajinska akademija štamparije
* Lavovski bankarski institut Narodne banke Ukrajine
* Akademija kopnenih snaga Hetman Petro Sagajdačni
* Lavovski regionalni institut za javnu upravu Nacionalne akademije za državnu upravu pri predsedniku Ukrajine
* Lavovski nacionalni univerzitet za veterinarstvo i biotehnologiju S.Z. Gžitcki
* Lavovski državni poljoprivredni univerzitet
* Lavovski državni institut za finansije i ekonomiju
* Lavovski državni univerzitet za unutrašnje poslove
* Lavovski institut za menadžment
* Lavovski državni univerzitet životne sigurnosti
* Lavovski fakultet Dnjepropetrovskog nacionalnog univerziteta za železnički saobraćaj V. Lazarijan
* Lavovski ogranak Ukrajinske akademije za državnu upravu
* Institut za preduzetništvo i napredne tehnologije
* Institut za poslovnu tehnologiju i pravo
* Ukrajinska akademija dizajna
* Lavovski visokoteološki semenar
* Lavovski centar Instituta za svemirska istraživanja
|valign="top" width=25% |
=== Specijalizovane srednje škole ===
* Lavovski ekonomski licej
* Lavovski fizičko-matematički licej
* Lavovski licej menadžmenta
* Lavovska viša tehnička škola železničkog saobraćaja
* Lavovsko državno muzičko učilište S. F. Ljudkevič
|}
== Vidi još ==
| |||