Краснојарск — разлика између измена

44.795 бајтова додато ,  пре 7 месеци
нема резимеа измене
м (.)
Град је основан [[1628]]. године као дрвена тврђава од стране једне групе [[козаци|козака]].
 
== Географија ==
[[File:Aerial view of Krasnoyarsk 1.jpg|left|thumb| Поглед из ваздуха на Краснојарск]]
{{...}}
[[File:Krasnoyarsk - church LCCN2004707536.jpg|thumb|left| Црква у Краснојарску, 1895]]
[[File:Krasnoyarsk1911.jpg|thumb|left| Панорама Краснојарска, поглед са брда Караулнаја Гора, 1910]]
 
Укупна површина града, укључујући предграђа и реку, износи 348 квадратних километара.<ref name="Area">Poexaly.ru. Krasnoyarsk Tourist Portal. [http://www.poexaly.ru/info/forguests/krasnoyarsk/ Krasnoyarsk] </ref>
 
Река Јенисеј тече од запада ка истоку кроз град. Због хидроелектране Краснојарск, удаљене 32 километра узводно, Јенисеј се никада зими не залеђује, а лети температура воде никада не прелази +14 ° Ц (57 ° Ф). У близини центра града [[Ниво светског мора|надморска висина]] износи 136 метара. На реци се налази неколико острва, од којих су највећа Татишев и Одиха, која се углавном користе за рекреацију.
 
На југу и западу, Краснојарск је окружен шумовитим планинама у просеку 410 метара висине изнад нивоа реке. Најистакнутији од њих су Николајевска Сопка (позната по стазама за [[Скијашки скокови|скијашке скокове]]), Караулнаја Гора и Чорнаја Сопка, а последња је угашени вулкан.<ref>{{cite web|url=http://www.krskstate.ru/krasnoyarskkray/dostoprim/0/doc/34|title=Атлас достопримечательностей|publisher=Krskstate.ru|accessdate=2013-03-26|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20130203180002/http://www.krskstate.ru/krasnoyarskkray/dostoprim/0/doc/34|archivedate= 3.02.2013|df=mdy-all}}</ref> Огромне камене литице природног резервата Столби издижу се са планина јужне обале Јенисеја, западна брда формирају гребен Гремјачаја Грива које се протеже западно све до реке Собакине, север је обично равничарски, осим на брду Дрокинскаја Сопка, са шумама на северозападу и пољопривредним пољима на северу и истоку.
 
Главне реке у и околини Краснојарска су реке [[Јенисеј]], [[Мана (река)|Мана]], Базаиха и Кача, а последња протиче кроз историјски центар града. Због природе терена, неколико природних језера постоји у околини Краснојарска.
 
Шуме у близини града су углавном [[Бор (биљка)|борове]] и [[Бреза|брезове]], даље од града јасенове постају доминантан. Маховином прекривене [[Јела|јеле]] и сибирски борови замењује друго дрвеће у планинама западно од реке Караулнаје, на око 15 километара западно од града, шуме на југу су углавном борове, јелине и јасенове.<ref>Окрестности Красноярска. Карта. ФГУП Госцентр "Природа", 2003 г.</ref>
 
==Историја==
[[File:Czech Legion monument in Kransoyarsk.jpg|thumbnail|left| Споменик чехословачкој легији на гробљу Светог Тројства]]
 
Град је основан 19. августа 1628. године <ref name="Krasnoyarsk_charter">Charter of Krasnoyarsk</ref> као руско погранично утврђење када је група људи из службене класе из [[Јенисејск]]а, на челу са Андејом Добенскојем, стигла до ушћа реке Каче у Јенисеј и изградила утврђења која су била намењена заштити границе од напада домородачких народа који су живели дуж Јелисеја и његових притока. Упоредо са [[Канск]]ом на истоку, представљао је јужну границу руске експанзије у сливу Јенисеја током седамнаестог века.
 
Тврђава је добила име Красни Јар ({{јез-ру|Кра́сный Яр}}) по називу места Јарин (дијалект [[Хакаски језик|Хакаског]]), месту где је изграђена, ''Kyzyl Char'' ('Црвена обала реке'),<ref>Бутанаев В. Я. "Топонимический словарь Хакасско-Минусинского края". Абакан, 1995.</ref> што је преведено као Красни Јар (користећи старо значење '' красни''). Насеље је статус града добило 1690. године.<ref name="mojgorod">[http://www.mojgorod.ru/krsnjar_kraj/krasnojarsk/index.html Народная энциклопедия "Мой город". Красноярск (Красноярский край)]</ref> Интензивни раст Краснојарска почео је доласком Сибирске руте (данас пут М53) у периоду од 1735. до 1741. године који је оближње градове [[Ачинск]] и [[Канск]] повезивао са Краснојарском и са остатком [[Русија|Русије]].
 
Године 1749. метеорит масе око 700 килограма пронађен је на 230 км јужно од Краснојарска. Ископао га је [[Петер Симон Палас]] 1772. године, а превезао га је у Краснојарск, а потом у [[Санкт Петербург]]. Краснојарски метеорит је важан јер је био први паласит који је икада проучаван и први метеорит који је икада гравиран.
 
Године 1822. Краснојарск је постао административно средиште Јенисејске губерније.<ref name="mojgorod"/> У 19. веку, Краснојарск је био центар покрета сибирских [[Козаци|козака]]. У 19. веку, Краснојарск је био центар покрета сибирског козака. Крајем 19. века Краснојарск је имао неколико производних погона и железничких радионица и машинерију. Раст се наставио открићем [[Злато|злата]] и доласком [[Željeznički saobraćaj|пруге]] у 1895. години.
 
У [[Руска Империја|Руској Империји]], Краснојарск је био једно од места на која су протеривани политички прогнаници. На пример, осам декабриста је депортовано из Санкт Петербурга у Краснојарск након неуспеха побуне.
[[File:Кран для гидротехнического строительства.jpg|thumb|left| Краснојарска хидроелектрана]]
 
Након [[Руска револуција|Руске револуције]] 1917. године, у периодима централизованог планирања (совјетски Петогодишњи економски план) у Краснојарску су изграђене бројне велике фабрике и постројења: Сибтјажмаш, [[бродоградилиште]], фабрика папира, хидроелектрана (сада пета по величини у свету а други у Русији) и речне луке.
 
У1934. години формирана је [[Краснојарска Покрајина]], са Краснојарском као административним центром.
 
Током стаљинистичких времена, Краснојарск је био главни центар система [[гулаг]]. Најважнији радни логор био је Краслаг или Краснојарски ИТЛ (1938-ц.1960) са две јединице смештене у [[Канск]]у и Решјоти. У самом граду Краснојарску, током [[Други светски рат|Другог светског рата]] био је истакнут радни логор Јенисејлаг или Јенисејски ИТЛ (око 1940–1941).
 
За време Другог светског рата, десетине фабрика евакуисане су из [[Украјина|Украјине]] и западне Русије у Краснојарск и оближње градове, подстичући индустријски раст града. Након рата изграђене су додатне велике фабрике: фабрика алуминијума, металуршка фабрика, фабрика базних метала и многе друге.
 
Крајем 1970-их, [[Совјетски Савез]] је започео изградњу радарске станице са фазним низом на Абалаковој, близу Краснојарска, што је кршило Уговор о АБМ. Почевши од 1983. године, [[Сједињене Америчке Државе]] захтевале су његово уклањање, све док Совјетски Савез 1989. године није признао да је радарска станица прекршила Уговор о АБМ-у. Опрема је полако уклоњена са локације и до 1992. године званично је завршено са демонтажом, мада је опрема са локације била вероватно пресељена на нову локацију у близини [[Комсомољск на Амуру|Комсомољска на Амуру]].<ref>{{cite web |last=Pike |first=John |url=http://www.globalsecurity.org/wmd/world/russia/yeniseysk.htm |title=Yeniseysk (Krasnoyarsk) |publisher=Globalsecurity.org |date= |accessdate=2013-03-26}}</ref> У Краснојарску је такође била смештена Североисточна ваздушна база Краснојарск, која је након [[Распад Совјетског Савеза|распада СССР-а]] претворена у стамбене блокове.
 
Након распада Совјетског Савеза и почетка [[Приватизација|приватизације]], многи велики погони и фабрике, попут Краснојарске фабрике алуминијума, доспели су у власништву наводних криминалних власти и олигарха, који су проглашавали [[Stečaj|стечаје]]. Економска транзиција довела је до драматичног раста [[Незапосленост|незапослености]] и бројних [[Штрајк|штрајкова]].
 
Најпознатији финансијски скандал из друге половине 1990-их догодио се када је власништво над фабриком алуминијума у Краснојарску Анатолију Бикову поништено након што је оптужен за убиство свог партнера Вилора Струганова. На крају се испоставило да је оптужба лажна.<ref>Latynina, Yulia, "Today, Let's Go Inside the Other Russia", Moscow Times, 21 February 2001</ref> Проблеми са власништвом фабрика у Краснојарску настављају се и током почетка 21. века, јер су готово све у власништву [[монопол]]истичких финансијских група или олигарха.
 
Откако је Петар Пимашков изабран за градоначелника Краснојарска 1996. године, изглед града се постепено поправљао: старе историјске зграде обновљене су, асфалтни путеви су замењени поплочаним каменом, а бројни тргови и рекреациона подручја са фонтанама су реконструисана. Сада већина града задржава само неколико трагова свог некадашњег, једноличног, пост-совјетског изгледа.
== Административни и општински статус ==
Краснојарск је административни центар краја.<ref name="KrasnoyarskK_admlaw">Law #10-4763</ref> У оквиру административних подела, заједно са једним сеоским подручјем (село Песчанка) одређено је да град Краснојарск буде административна јединица са статусом једнаким статусу округа.<ref name="Ref66">Law #10-4765</ref> У општинској подели, град Краснојарск је инкорпориран као Краснојарски градски округ.<ref name="Ref759">Law #13-3148</ref>
 
===Административна подела града===
У административне сврхе, Краснојарск је подељен на седам градских округа:
* Кировски
* Лењински
* Октјабрски
* Совјетски
* Свердловски
* Централни
* Железнодорожњи
==Грн града==
[[File: Coat_of_Arms_of_Krasnoyarsk.png |right|thumb|90px|Грб Краснојарска]]
[[File:Krasnoyarsk symbol leo.jpg|right|thumb|90px|Краснојарски лав]]
Прва верзија грба Краснојарска одобрена је 12. марта 1804. године. Измењени грб, одобрен је 23. новембра 1851. године, имао је златни лик лава постављен на црвеном штиту са ашовом у десној предњој шапи и српом у левој предњој шапи, обе алатке направљене од истог метала. Од 28. новембра 2004. године има бедемску круну са пет грудобрана која означава административни центар.
==Клима==
У Краснојарску влада [[умереноконтинентална клима]] ([[Кепенова класификација климата]] ''Dfb'' на граници са ''Dfc''). Клима у Краснојарску у јулу и јануару је врло слична оној у [[Форт Макмари]]ју и [[Винипег]]у у Канади. У поређењу са [[Томпсон (Манитоба)|Томпсоном]], или [[Лабрадор Сити|Лабрадор Ситијем]] на сличним ширинама, зиме у Краснојарску су релативно благе. У поређењу са европским градовима на сличној ширини, Краснојарск има много топлија лета, али много хладније и дуже зима (на пример, [[Олборг]], [[Данска]]). Лето је такође у просеку топлије од сличних географских ширина [[Скандинавија|Скандинавије]], захваљујући већој површини [[Сибир]]а. У Краснојарску се примећују велике разлике између летњих и зимских температура.
 
{{Weather box
|location=Краснојарск
|metric first=yes
|single line=yes
|Jan record high C=6.0
|Feb record high C=8.5
|Mar record high C=18.5
|Apr record high C = 31.4
|May record high C = 34.0
|Jun record high C = 34.8
|Jul record high C = 36.4
|Aug record high C = 35.1
|Sep record high C = 31.3
|Oct record high C = 24.5
|Nov record high C = 13.6
|Dec record high C = 8.6
|year record high C = 36.4
|Jan high C = -11.4
|Feb high C = -8.0
|Mar high C = -0.2
|Apr high C = 7.8
|May high C = 17.1
|Jun high C = 22.4
|Jul high C = 24.8
|Aug high C = 21.8
|Sep high C = 14.4
|Oct high C = 6.4
|Nov high C = -3.4
|Dec high C = -9.4
|year high C = 6.9
|Jan mean C = -15.5
|Feb mean C = -12.8
|Mar mean C = -5.7
|Apr mean C = 2.0
|May mean C = 10.4
|Jun mean C = 15.9
|Jul mean C = 18.7
|Aug mean C = 15.7
|Sep mean C = 8.9
|Oct mean C = 2.0
|Nov mean C = -7.2
|Dec mean C = -13.4
|year mean C = 1.6
|Jan low C = -19.2
|Feb low C = -16.9
|Mar low C = -10.1
|Apr low C = -2.6
|May low C = 4.7
|Jun low C = 10.3
|Jul low C = 13.4
|Aug low C = 10.8
|Sep low C = 4.8
|Oct low C = -1.6
|Nov low C = -10.6
|Dec low C = -17.1
|year low C = -2.8
|Jan record low C = -52.8
|Feb record low C = -41.6
|Mar record low C = -38.7
|Apr record low C = -25.7
|May record low C = -11.2
|Jun record low C = -3.6
|Jul record low C = 3.3
|Aug record low C = -1.0
|Sep record low C = -9.6
|Oct record low C = -25.1
|Nov record low C = -42.3
|Dec record low C = -47.0
|year record low C = -52.8
|precipitation colour = green
|Jan precipitation mm = 18
|Feb precipitation mm = 13
|Mar precipitation mm = 16
|Apr precipitation mm = 32
|May precipitation mm = 44
|Jun precipitation mm = 63
|Jul precipitation mm = 76
|Aug precipitation mm = 67
|Sep precipitation mm = 49
|Oct precipitation mm = 43
|Nov precipitation mm = 37
|Dec precipitation mm = 30
|year precipitation mm = 488
|Jan humidity = 73
|Feb humidity = 70
|Mar humidity = 64
|Apr humidity = 58
|May humidity = 54
|Jun humidity = 64
|Jul humidity = 72
|Aug humidity = 76
|Sep humidity = 75
|Oct humidity = 71
|Nov humidity = 74
|Dec humidity = 73
|year humidity = 69
| Jan rain days = 0.3
| Feb rain days = 0.4
| Mar rain days = 2
| Apr rain days = 9
| May rain days = 17
| Jun rain days = 19
| Jul rain days = 18
| Aug rain days = 18
| Sep rain days = 19
| Oct rain days = 13
| Nov rain days = 4
| Dec rain days = 0.3
|year rain days = 120
|Jan snow days = 24
|Feb snow days = 21
|Mar snow days = 17
|Apr snow days = 14
|May snow days = 4
|Jun snow days = 0.1
|Jul snow days = 0
|Aug snow days = 0.03
|Sep snow days = 2
|Oct snow days = 14
|Nov snow days = 23
|Dec snow days = 25
|year snow days = 144
|Jan sun = 63
|Feb sun = 100
|Mar sun = 171
|Apr sun = 216
|May sun = 251
|Jun sun = 280
|Jul sun = 281
|Aug sun = 237
|Sep sun = 160
|Oct sun = 111
|Nov sun = 58
|Dec sun = 41
|year sun = 1969
|source 1 = Pogoda.ru.net<ref name="pogoda">{{cite web
| url = http://www.pogodaiklimat.ru/climate/29570.htm
| title = Pogoda.ru.net (Weather and Climate – The Climate of Krasnoyarsk)
| accessdate = 29.11.2015
| publisher = Weather and Climate
| language = Russian}}</ref>
|source 2 = NOAA (sun only 1961–1990)<ref name = NOAA>{{cite web
| url = ftp://ftp.atdd.noaa.gov/pub/GCOS/WMO-Normals/TABLES/REG_II/RA/29574.TXT
| title = Krasnojarsk (Krasnoyarsk) Climate Normals 1961–1990
| publisher = National Oceanic and Atmospheric Administration
| accessdate = 29.11.2015}}</ref>
|date=Август 2010
}}
 
 
== Становништво ==
[[File:Krasnoyarsk population graph.svg|thumb|right|400px|График раста становништва (1855–2012)]]
Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 973.891 становника, 64.550 (7,10%) више него 2002.
 
|2010=973826
}}
Број становника у градским окрузима (Попис из 2010):<ref name="2010Census">{{ru-pop-ref|2010Census}}</ref>
* Кировски: 114,715
* Лењински: 145,530
* Октјабрски: 153,112
* Совјетски: 281,284
* Свердловски: 130,596
* Централни: 55,060
* Железнодорожњи: 93,529
 
Становништво Краснојарска обухвата велики број народа, а најбројнији су [[Руси]], [[Украјинци]], [[Татари]], [[Нијемци|Немци]] и [[Белоруси]]. У последње време број [[Таџици|Таџика]], [[Узбеци|Узбека]] и других [[Средња Азија|средњеазијских]] и [[Кавказ (регија)|кавкаских]] народа знатно је порастао због огромне, често илегалне [[имиграција|имиграције]] у потрази за послом.
 
Друга група усељеника су [[Хан Кинези|Кинези]] који су, за разлику од других страних радника, запослени у много уноснијим областима и често склапају пословна партнерства са локалним компанијама. Многи Кинези тргују на базарима, а посебан велики кинески базар назван је Содружество, и кинеско трговачко место (познато на [[Руски језик|руском]] као Кинески трговачки град) или на кинеском ''Китај-город'' на Стрелки.
 
== Привреда и индустрија ==
 
У близини Краснојарска се налази највећи светски индустријски комплекс под земљом: рударски хемијски комбинат [[Жељезногорск (Краснојарска Покрајина)|Краснојарск 26]]. То је тајни пројекат, и потпуно је затворен за посетиоце. У време [[Јосиф Стаљин|Стаљина]] управо су се у овом комплексу налазили реактори за производњу [[плутонијум]]а. У околини града је и [[хидроелектрана]] „Краснојарск“ (6.000 -{MW}-), на реци [[Јенисеј]], друга по величини у Русији, са вештачким [[Краснојарско језеро|Краснојарским језером]] (2.000 -{km²}-).
==Архитектура==
[[File:Церковь Покрова Пресвятой Богородицы - внутренний двор.jpg|thumb|Црква [[Покров Пресвете Богородице|Покрова Пресвете Богородице]] у Краснојарску]]
 
У Краснојарску се налази низ историјских грађевина, од којих је најстарија црква Покрова Пресвете Богородице ({{јез-рус|Покровский собор}}, изграђена од 1785. до 1795., обновљена од 1977. до 1978). Остале локалне значајне грађевине [[Руска православна црква |руске православне]] архитектуре су катедрала Вознесења ({{јез-рус|Благовещенский собор}}, 1802–1812), катедрала Свете Тројице ({{јез-рус|Свято-Троицкий собор}}, 1802–1812), црква Јована Крститеља ({{јез-рус|Церковь Иоанна Предтечи}}, 1899., бивша епископска резиденција), и нова црква Светог Архангела Михаила ({{јез-рус|Церковь Архистратига Михаила}}, грађена од 1998. до 2003).
 
На врху брда Караулнаја, на првобитном паганском светилишту, касније под стражарском кулом Краснојарска, још увек стоји капела Свете мученице Параскеве (1804, обновљена 1854–1855). Капела, приказана на новчаници од 10 [[Руска рубља |рубаља]], једна је од симбола града. Капела је била напуштена и пропала је за време [[Совјетски Савез|совјетске ере]] и тек након [[Перестројка|Перестројке]] поново ју је повратила јенијска епископија.
 
[[File:Optima, Molokov street, Krasnoyarsk (2017-04-10).jpg|thumb|left|Шопинг центар "Оптима"]]
Још један незванични симбол Краснојарска је непотпуна кула са 24 спрата, која се налази на Стрелки. Изградња куле започета је непосредно пре [[Перестројка|Перестројке]] а потом замрзнута због административне кризе. Контура куле јасно се види са многих места у граду.
 
У близини Краснојарска налази се [[Транссибирска железница|железнички]] мост на [[Јенисеј]]у. Ова грађевина, једна од најдужих у то време, изграђена је између 1893. и 1896. године по награђиваном дизајну Лавра Проскурјакова. Када је 2003. одобрен за упис на [[Светска баштина|листи Светске баштини]], мост је описан од стране [[Унеско]]-а као "рани приказ типичног параболичног полигоналног челичног моста у Русији" који је постао "пробно место за примену инжењерских теорија и развој нових иновативних решења која су имала бројне наследнике " ([https://whc.unesco.org/p_dynamic/document/document_download.cfm?id_document=1441]{{dead link|date=December 2017 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}).
 
Међу осталим значајним грађевинама налазе се куће трговца Николаја Гадалова (почетак 20. века), римокатоличка капела Преображења Господњег ({{јез-рус|Преображенский собор}}, 1911, позната и као Краснојарска дворана оргуља), Музеј крајојарског краја стилизован као староегипатски храм, Културно-историјски центар Краснојарск и тријумфални лук на Спиту (2003), зграда регионалне администрације била је окружена двема кулама познатим као "Магареће уши".
 
У граду постоји неколико дрвених кућа које су изграђене углавном средином 20. века као привремена насеља. Многа урбанизована села која се налазе на територији града чувају остатке традиционалне руске сеоске архитектуре: дрвене куће са двориштима, од којих су многе у лошем стању, али још увек су насељене.
==Култура==
 
У Краснојарску се сваке године слави велики број локалних празника. Најзначајнији празник је Дан града који се слави у јуну, обично пропраћен [[Карневал|карневалом]]. Остали празници и културни догађаји су Мански фестивал ({{јез-рус|Манский фестиваль}}. Прославе се одржавају ван града, на обали реке Мане) обично одржавају последњег викенда у јуну, традиционалним такмичењем у песништву, затим авангардни фестивал Ноћ музеја посвећен Међународном дану музеја (18. маја), фестивал "Џез на Јенисеју", Дан Столбиста који се одржава више пута током године славећи традиције алпинизма у националном резервату Столби и Бициклистички рели.
 
Краснојарск има бројне локалне [[телевизија|телевизијске]] компаније и високо развијене [[телекомуникације]], а многи окрузи града имају приступ интернету који је заснован на [[Локална рачунарска мрежа|ЛАН-у]].
 
У граду је такође седиште дечијег хора Краснојарск, светски познатог хора који у многим земљама гостује под именом Мали орлови из Сибира.
 
== Наука и образовање ==
 
Поред [[Новосибирск]]а, Краснојарск је истакнути научни и образовни центар Сибира, са преко 30 високошколских установа, од којих су многе подружнице Руске академије науке, и око 200 средњих школа. Најистакнутији високошколске установе су:
У Краснојарску се налази неколико виших школа и универзитета:
* Факултет државне Академије Новосибирск за водени саобраћај
* Висока школа Министарства унутрашњих послова Русије
* Државни технички универзитет Краснојарск
* Обавештајна војна школа
 
Као и [[Новосибирск]], и Краснојарск има посебну градску четврт под називом Академгородок ("Академски град"), у којој је смештено неколико научно-истраживачких института. Институт за биофизику у Краснојарску познат је по експерименту о еколошкој изолацији људи од 1973–1985. Шумарски институт Шукачев, основан 1944. године у Москви је пресељен у Краснојарск 1959. године. У Краснојарску постоји неколико музеја. Један је Регионални музеј Краснојарск, који садржи историјске предмете и експонате из региона, укључујући експонате древне историје, урођених Сибираца и рунастих носорога.
Краснојарски зоолошки врт је такође главна атракција за становнике и туристе.
 
==Транспорт==
 
===Метро===
 
Метро (три линије) је деценијама у фазама планирања и изградње у Краснојарску. Прве три станице још нису отворене, али је видљиво неколико градилишта широм града. Датум отварања није сигуран, јер су радови на систему заустављени од 2010. године.
[[File:Krs railstation.jpg|thumb|Краснојарска железничка станица]]
 
===Железница===
Краснојарск лежи на реци Јенисеј и историјски је био важна тачка на [[Транссибирска железница|Транссибирској железници]].
Краснојарск-Пасажирски ({{јез-рус|Красноярск-Пассажирский}}) је главна железничка станица у Краснојарску. На овој станици заустављају се возови након дугог трасирања Транссибирском железницом. Постоји неколико станица које опслужује Електричка (електрични воз), а постоји и робна станица Краснојарск-исток, 26,3 км источно од станице Краснојарск-Пасажирски.
 
===Авиотранспорт===
Краснојарск опслужују два аеродрома: [[Аеродром Краснојарск]] је главни аеродром који управља и средњим и дугим, унутрашњим и међународним летовима, и налази се 27 километара северозападно од града.<ref>[http://www.yemelyanovo.ru/en/about Yemelyanovo International Airport – About/General Information]</ref> Секундарни аеродром Черемшанка коришћен је за летове на кратким релацијама. Черемшанка је изгубила своју истакнуту улогу као главни базни аеродром за широку мрежу локалних ваздушних услуга (МВЛ) у региону Краснојарск, којима је раније опслуживала локална дирекција Аерофлот Краснојарск. У децембру 2011. године на аеродрому Черемшанка избио је пожар који је уништио зграду терминала и торањ [[Аеродромска контрола летења|аеродромске контроле летења]].<ref>[http://www.avherald.com/h?article=447e7f13&opt=0 The Aviation Herald – Tower and terminal of Krasnojarsk Cheremshanka Airport burned down]</ref>
 
==Туризам==
[[File:Krs riverport.jpg|thumb| Краснојарска речна лука у зимском периоду.]]
 
Најпопуларније место атракција туриста који посећују Краснојарск је огромни национални резерват природе Столби („стубови“), који се простире на површини од 470 квадратних километара (180 квадратних миља) са бројним џиновским [[гранит]]ним стенама високим до 100 метара, од којих су многе врло необичних облика. Столби је такође главна локација за пењање по стенама. Многи локални пењачи намерно не користе никакву опрему за пењање и називају свој екстремни спортски хоби "столбизмом".
 
Остала популарна места укључују брану хидроелектране Краснојарск, брдо Караулнаја Гора са капелом Свете Параскеве, музеје, позоришта итд.
==Спорт==
Краснојарск је центар сибирског спорта. Спортске области у којима се Краснојарск одликује у поређењу са другим руским градовима су: рагби, [[бенди]] и рвање слободним стилом.
 
Јенисеј је био првак совјетског бенди шампионатао током свих година 1980-их и 1991. године. Прву титулу у руској Суперлиги освојили су 2001. године. Другу титулу сосвојили су 2014. постали а имали су највећу просечну посећеност утакмица: 5 747.[https://translate.google.com/translate?hl=en&sl=ru&u=http://www.redyarsk.ru/articles/detail.php%3Fid%3D5276&prev=/search%3Fq%3D%25D0%259A%25D0%25B0%25D0%25BA%2B%25D1%2580%25D1%2583%25D1%2581%25D1%2581%25D0%25BA%25D0%25B8%25D0%25B9%2B%25D1%2585%25D0%25BE%25D0%25BA%25D0%25BA%25D0%25B5%25D0%25B9%2B%25D1%2581%25D0%25B4%25D0%25B5%25D0%25BB%25D0%25B0%25D0%25BB%2B%25D1%2583%25D0%25B2%25D0%25B5%25D1%2580%25D0%25B5%25D0%25BD%25D0%25BD%25D1%258B%25D0%25B9%2B%25D1%2588%25D0%25B0%25D0%25B3%2B%25D0%25BA%2B%25D0%25A3%25D0%25BD%25D0%25B8%25D0%25B2%25D0%25B5%25D1%2580%25D1%2581%25D0%25B8%25D0%25B0%25D0%25B4%25D0%25B5-2019.%26biw%3D1366%26bih%3D705] У 2015. су одбранили титулу као и у 2016. години.<ref>{{Cite web | url=https://translate.google.com/translate?hl=en&sl=ru&u=http://www.rusbandy.ru/news/9039&prev=search |title = Google Translate}}</ref><ref>https://i.ytimg.com/vi/_Y0lhvnE7pU/hqdefault.jpg</ref> На Зимској универзијади 2019. године, бенди се по први пут представио као демонстративни спорт, а одржан је турнир и за мушкарце и за жене.<ref>[http://krsk2019.ru/en/universiada/Sports Sports] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20151214022307/http://www.krsk2019.ru/en/universiada/Sports |date=December 14, 2015 }}</ref> Због тога је изграђен затворени стадион[https://translate.google.com/translate?hl=en&sl=ru&u=http://newslab.ru/news/679321&prev=search] [https://translate.google.co.uk/translate?hl=en&sl=ru&tl=en&u=http%3A%2F%2F1line.info%2Fsport%2Fitem%2F60714-novyj-stadion], који је завршен крајем 2018. године.[https://translate.google.co.uk/translate?hl=en&sl=ru&u=http%3A%2F%2Fwww.rusbandy.ru%2Fnews%2F10920] Репрезентација Русије у бендију освојила је злато у мушкој конкуренцији и сребро у женској.
 
Град се сматра центром рагбија у Русији, а седиште Рагби уније Русије је већ неколико година у Краснојарску. Два клуба из Краснојарска, [[Рагби клуб Краснојарск|Краснојарск]] и [[Рагби клуб Јенисеј Краснојарск|Јенисеј-СТМ]], учествују у [[Професионална рагби лига|Професионалној рагби лиги]], и [[Куп европских изазивача у рагбију|Купу европских изазивача]], другом рангу паневропског клупског такмичења. Утакмице преносе локални медији, а градски дерби може да привуче око 3000–5000 гледаоца. Многи играчи [[Рагби 15 репрезентација Русије|руске репрезентације]] долазе из ове области. Неки од мечева руске репрезентације у рагбију играју се на Централном стадиону у Краснојарску.
 
{| class="wikitable"
|-
! Клуб !! Спорт!! Основан!! Тренутна лига !! Пласман !! Стадион
|-
|[[ФК Јенисеј Краснојарск| Јенисеј Краснојарск]]
|[[Фудбал]]
|1937
|[[ Фудбалска национална лига Русије|Национална лига]]
|14.
|Централни стадион
|-
|[[ХК Сокол Краснојарск|Сокол Краснојарск]]
|[[Хокеј на леду]]
|1977
|[[Виша хокејашка лига]]
|Плеј оф, 1/8 финале
|Арена Север
|-
|[[Бенди клуб Јенисеј Краснојарск| Јенисеј Краснојарск]]
|[[Бенди]]
|1934
|Бенди суперлига
|1.
|Ледена дворана Јенисеј
|-
|[[ КК Јенисеј Краснојарск|Јенисеј Краснојарск]]
|[[Кошарка]]
|1993
|[[ВТБ јунајтед лига]]
|11.
|Арена Север
|-
|[[ Рагби клуб Краснојарск | Краснојарск]]
|[[Рагби]]
|1969
|[[ Професионална рагби лига]]
|2.
|Красни Јар стадион
|-
|[[Рагби клуб Јенисеј Краснојарск|Јенисеј-СТМ]]
|[[ Рагби]]
|1975
|[[ Професионална рагби лига]]
|1.
|Авангард стадион
|-
|[[ЖОК Јенисеј Краснојарск|Јенисеј Краснојарск ]]
|[[Одбојка]]
|1992
|Суперлига у одбојци за жене
|12.
|Спортска кућа Дворкин
|-
|[[ОК Јенисеј Краснојарск|Јенисеј Краснојарск]]
|[[Одбојка]]
|1993
| Суперлига у одбојци
|7.
| Спортска кућа Дворкин
|}
 
Бивши леви крилни играч [[Каролина харикенси|Каролине]] Александар Семин је из Краснојарска.
 
Краснојарск је домаћин међународног рвачког турнира Иван Јаригин.
 
===Спортски догађаји===
[[File:Открытие_XXIX_Всемирной_зимней_универсиады_в_Красноярске_03.jpg|thumb|Церемонија отварања Зимске универзијаде 2019.]]
Зимска универзијада 2019. је одржана у Краснојарску.
 
== Партнерски градови ==
Краснојарск је званично град побратим са:<ref>{{cite web |title=Города-побратимы|url=http://www.krskstate.ru/ved/soglash/city_pobratimy|website=krskstate.ru|publisher=Krasnoyarsk Krai|language=ru|accessdate=2020-02-01}}</ref>
* {{зас|Италија}} [[Кремона]]
* {{зас|Русија Кина }} [[ОмскХејхе]], Кина (1999)
*{{ зас|Таџикистан}} [[Истаравшан]], Таџикистан (2000)
<!--Могиљов - прекинуто партнерство-->
*{{ зас|КАН}} [[Су Сент Мари]], Канада (2002)
*{{ зас| Кина }} [[Даћинг]], Кина (2002)
*{{ зас| Кина }} [[Харбин]], Кина (2003)
*{{ зас|Монголија}} [[Улан Батор]], Монголија (2003)
*{{ зас|Узбекистан}} [[Самарканд]], Узбекистан (2003)
*{{ зас|САД}} [[Онионта (Њујорк)|Онионта]], САД (2004)
*{{ зас| Кина }} [[Ћићихар]], Кина (2005)
*{{ зас|ИТА}} [[Кремона]], Италија (2006)
*{{ зас|УКР}} [[Дњепар (град)|Дњепар]], Украјина (2007)
<!--Унтершлајсхајм - прекинуто партнерство-->
*{{ зас|Словачка}} [[Жилина]], Словачка (2013)
*{{ зас|Кина}} [[Чангчуен]], Кина (2014)
*{{ зас| Кина }} [[Манџоули]], Кина (2017)
 
== Галерија ==
<gallery mode="packed" heights="130">
File:Metropol Business Centre, Krasnoyarsk.jpg| Бизнис центар "Метропол"
File:Krasnoyarsk cultural and historical center.jpg| Музејски центар "Трг мира"
File:О. Отдыха, г. Красноярск.jpg| Палата спорта Иван Јаригин и централни стадион на острву Одиха
File:Красноярск Софийская церковь.JPG| Софијска црква
File:Проспект Мира Красноярск.jpg|Проспект Мира
File:Kommunalny bridge over Abakan canal of Yenisei River (Karasnoyarsk, Russia) 4Y1A8926 (28781915743).jpg| Мост и поглед на централни део града
File:4Y1A8946 (28183699030).jpg|Трг Мира
File:Архиерейский дом (Красноярск).JPG|Епархија
File:View of Krasnoyarsk from Chairlift K1 of Fun Park «Bobrovy Log» 4Y1A8782 (27747019844).jpg|Забавни парк Бобровиј Лог
File:Красноярск, Речной вокзал.jpg|Речно пристаниште
File:Площадь Революции Красноярск.JPG| Трг Револуције
File:Органный зал. ул. Декабристов, 20, г. Красноярск.JPG| Дворана филхармоније
File:Пр. Мира, 112, г. Красноярск, Красноярское Управление воздушного транспорта Федерального агентства воздушного транспорта.JPG| Управа за ваздушни саобраћај Краснојарск
File:Пушкинский театр.jpg| Драмско позориште А. С. Пушкин</gallery>
 
== Види још ==
362

измене