Карлобаг — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м . |
|||
Ред 25:
Немац [[Бернхард Шварц]] у својој путописној књизи о Црној Гори "Црна Гора" (Лајпциг 1888, превод на српски 2014. ЦИД, Подгорица, стр.23.) за Карлобаг каже: "То је Карлобаг, најјужнија од већих хрватских насеобина."
Стигло је 1792. године девет православних породица у место. Тражили су да им се уступи за весрске потребе капела Св. Тројства. Православци Срби у Карлобагу до 1855. године нису имали своје гробље. Загребачка губернија је 1854. године одредила за њих једно место али како је број Срба у том приморском градићу био мали, нису имали довољно средстава. Намеравали су на гробљу и малу капелу да подигну. Позиву да им се помогне, одазвао се епископ Далматински [[Стефан Кнежевић]], који је приложио 277 ф. Био је то највећи прилог.<ref>"Србски дневник", Нови Сад 1855. године</ref>
Учитељ у Карлобагу, Симеон Кончар је 1911. године превео књигу приповедака са словеначког на српски језик. Било је то дело Словенца Јосипа Јурчића, које је објавила у едицији "Књиге за народ", новосадска Матица српска.<ref>"Дело", Београд 1911. године</ref>
| |||