Јеремија Вишњовјецки — разлика између измена

Поништена измена бр. 23165559 корисника DrMako (разговор)
(Поништена измена бр. 23165559 корисника DrMako (разговор))
ознака: поништење
{{Инфокутија Војно лице|име=Јеремија Вишњовјецки|војска={{застава|Пољско-литванска унија}}|каснији_рад=|награде=|битке=[[Битка код Староконстантинова (1648)]]<br />[[Опсада Збаража (1649)]]<br />[[Берестечка битка]]|јединица=|род=|чин=капетан [[Кањижа|Кањиже]]региментар (1571—15731649)<br />[[Подбан|банскипривремени намесник]]велики (1573—1574)<br />бан Хрватске и Славонијехетман (1574—15781650)<ref name="ВЕ"/>|године_служења=1630-1651.|школа=|слика=Jeremi Wiśniowiecki.jpg|држава_смрти={{застава|Пољско-литванска унија}}|место_смрти=Паволоч код [[Житомир]]а|датум_смрти={{Датум смрти|1651|8|20|1612|1|1}}|држава_рођења={{застава|Пољско-литванска унија}}|место_рођења=Лубње код Кијева|датум_рођења=1612|опис_слике=Јеремија Вишњовјецки.|потпис=}}
 
Кнез '''Јеремија Вишњовјецки''' (1612-1651) био је истакнути великаш [[Пољско-литванска државна заједница|Пољско-литванске уније]] и отац пољског краља [[Михајло I|Михаила Вишњовјецког]] (1669-1673).
 
== Биографија ==
Рођен у православној кнежевској породици у Малој Русији (данашња Украјина), кнез Јеремија био је последњи православни великаш у претежно католичкој Пољско-литванској унији. Када је под утицајем језуитских учитеља примио католичку веру, православље је у Украјини постало вера сиромаха - већином кметова и козака. Са својом приватном војском истакао се у борби против козачког устанка Богдана Хмељницког, у биткама код Константинова, опсади Збаража и под Берестечком. Иако је козачки устанак завршен пољским поразом и припајањем Украјине Русији (1654) и губитком његових поседа, кнез је стекао толику популарност међу властелом у Пољској, да је његов син изабран за пољског краља као Михаило I (1669-1673).
 
<br />
== Каснија популарност ==
Јеремија Вишњовјецки је један од главних јунака историјског романа [[Огњем и мачем|Огњем и Мачем]], пољског нобеловца [[Хенрик Сјенкјевич|Хенрика Сјенкјевича]], који је екранизован 2000. године у режији пољског редитеља Јержија Хофмана.
 
== Литература ==