Јеремија Вишњовјецки — разлика између измена

Нема описа измене
{{Инфокутија Војно лице|име=Јеремија Вишњовјецки|војска={{застава|Пољско-литванска унија}}|каснији_рад=|награде=|битке=[[Битка код Староконстантинова (1648)]]<br />[[Опсада Збаража (1649)]]<br />[[Берестечка битка]]|јединица=|род=|чин=региментар (16491648)<br />привремени велики хетман (1650)|године_служења=1630-1651.|школа=|слика=Jeremi Wiśniowiecki.jpg|држава_смрти={{застава|Пољско-литванска унија}}|место_смрти=Паволоч код [[Житомир]]а|датум_смрти={{Датум смрти|1651|8|20|1612|1|1}}|држава_рођења={{застава|Пољско-литванска унија}}|место_рођења=[[Лубни|Лубње]] код [[Кијев|Кијева]]|датум_рођења=1612|опис_слике=Јеремија Вишњовјецки.|потпис=}}
 
Кнез '''Јеремија Вишњовјецки''' (1612-1651) био је истакнути војсковођа [[Пољско-литванска државна заједница|Пољско-литванске уније]] и отац пољског краља Михаила Вишњовјецког (1669-1673).
 
== Биографија ==
Рођен у православној кнежевској породици у Малој Русији (данашња [[Украјина]]), кнез Јеремија био је 30-их година 17. века био последњи [[Православље|православни]] [[Магнат|великаш]] у претежно [[Католицизам|католичкој]] [[Државна заједница Пољске и Литваније|Пољско-литванској унији]]. Када је под утицајем [[Исусовци|језуитских]] учитеља примио католичку веру, православље је у Украјини постало вера сиромаха - већином кметова и [[Козаци|козака]]. Јеремија је од оца, кнеза ''Михала Вишњовјецког'', наследио велико имање са око 4.500 кметова на источној обали [[Дњепар|Дњепра]]: безобзирним присвајањем имања ситне (православне) властеле и слободне козачке земље, кнез Јеремија је до 1648. присвојио читаву леву обалу Дњепра са око 230.000 кметова. На својим поседима управљао је независно од краљевских чиновника, ослањајући се на приватну војску од преко 4.000 најамника, и самостално је ратовао против Татара и околних пољских великаша.<ref>{{Cite book|title=Доба Луја XIV : историја европске цивилизације у доба Паскала, Молијера, Кромвела, Милтона, Петра Великог, Њутна и Спинозе : 1648-1751 / Вил Дјурант ; [превео с енглеског Љубомир Величков]|last=Дјурант|first=Вил|publisher=Београд : Војноиздавачки завод : Народна књига, 2004 (Београд : Војна штампарија)|year=|isbn=978-86-331-1599-5|publication-place=|pages=439-440|type=|ref=harv}}</ref><ref name=":0">{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/620935678|title=Ruski carevi|last=Fajfrić|first=Željko|publisher=Tabernakl|year=2008|isbn=9788685269172|edition=1.|location=Sremska Mitrovica|publication-place=|pages=258-267|type=|oclc=620935678|ref=harv}}</ref>
 
Његов успон прекинуо је устанак козака и кметова под вођством Богдана Хмељницког 1648. После катастрофалних пољских пораза у [[Битка код Жуте Воде (1648)|биткама код Жуте Воде]] и [[Битка код Корсуња (1648)|код Корсуња]], кнез Јеремија је са својом приватном војском неколико месеци сам задржавао устанике у Украјини, потукавши их у неколико [[Битка код Староконстантинова (1648)|мањих битака]]. После неуспелих преговора и новог пораза главнине пољске војске [[Битка код Пилаваца (1648)|код Пилаваца]], кнез је у пролеће 1649. пуних 40 дана задржавао устанике у [[Опсада Збаража (1649)|опсади Збаража]], омогућивши краљу [[Јан II Казимир|Јану Казимиру]] да прикупи војску и сукоби се са Хмељницким [[Битка код Зборива (1649)|код Зборива]]. За ратне заслуге добио је од краља звање ''региментара'' и ''привременог великог хетмана''{{напомена|Велики хетман био је врховни заповедник пољске војске, а региментар - заменик хетмана, кога је постављао Сејм (пољска [[скупштина сталежа]]), краљ или властела у тренуцима кризе.}}, и играо је одлучујућу улогу у пољској [[Берестечка битка|победи под Берестечком]] 1651, али је месец дана касније умро на походу - вероватно од [[Дизентерија|дизентерије]], иако су савременици сумњали на тровање. Иако је козачки устанак завршен коначним пољским поразом и припајањем Украјине [[Руско царство|Русији]] (1654) и губитком поседа Вишњовјецких, кнез је стекао толику популарност међу властелом у Пољској, да је његов син изабран за пољског краља као Михаило I (1669-1673).<ref name=":0" /><ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/17824624|title=The Polish way : a thousand-year history of the Poles and their culture|last=Zamoyski|first=Adam|date=|publisher=F. Watts|year=1988|isbn=978-0-531-15069-6|location=New York|publication-place=|pages=160-166|type=|oclc=17824624|ref=harv}}</ref><ref name=":1" />