Јеремија Вишњовјецки — разлика између измена

 
== Биографија ==
Рођен 1612.{{напомена|Тачан датум није познат.}} у православној кнежевској породици у Малој Русији{{напомена|''Мала Русија'' и ''Малоруси'' био је пољски назив за [[Украјина|Украјину]] и [[Украјинци|Украјинце]]. Ове области су од раног средњег века припадале [[Кијевска Русија|Кијевској Русији]], али су после [[Монголска инвазија Кијевске Русије|најезде Монгола]] (1240) средином 14. века пале под власт [[Велика кнежевина Литванија|Литваније]], а затим [[Пољско-литванска државна заједница|Пољско-литванске уније]]. Православно становништво је чинило већину у Литванији, али је након уједињења са католичком Пољском 1569. почела католичка противреформација и масовно покрштавање православних у Украјини и Белорусији - углавном властеле.<ref name=":0"/> }} (данашња [[Украјина]]), кнез Јеремија је 30-их година 17. века био последњи [[Православље|православни]] [[Магнат|великаш]] у претежно [[Католицизам|католичкој]] [[Државна заједница Пољске и Литваније|Пољско-литванској унији]]. Када је под утицајем [[Исусовци|језуитских]] учитеља примио католичку веру, православље је у Украјини постало вера сиромаха - већином кметова и [[Козаци|козака]]. Јеремија је од оца, кнеза ''Михала Вишњовјецког'', наследио велико имање са око 4.500 кметова на источној обали [[Дњепар|Дњепра]]: безобзирним присвајањем имања ситне (православне) властеле и слободне козачке земље, кнез Јеремија је до 1648. присвојио читаву леву обалу Дњепра са око 230.000 кметова. На својим поседима управљао је независно од краљевских чиновника, ослањајући се на приватну војску од преко 4.000 најамника, и самостално је ратовао против [[Кримски канат|Татара]] и околних пољских великаша.<ref>{{Cite book|title=Доба Луја XIV : историја европске цивилизације у доба Паскала, Молијера, Кромвела, Милтона, Петра Великог, Њутна и Спинозе : 1648-1751 / Вил Дјурант ; [превео с енглеског Љубомир Величков]|last=Дјурант|first=Вил|publisher=Београд : Војноиздавачки завод : Народна књига, 2004 (Београд : Војна штампарија)|year=|isbn=978-86-331-1599-5|publication-place=|pages=439-440|type=|ref=harv}}</ref><ref name=":0">{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/620935678|title=Ruski carevi|last=Fajfrić|first=Željko|publisher=Tabernakl|year=2008|isbn=9788685269172|edition=1.|location=Sremska Mitrovica|publication-place=|pages=258-267|type=|oclc=620935678|ref=harv}}</ref>
 
Његов успон прекинуо је устанак козака и кметова под вођством Богдана Хмељницког 1648. После катастрофалних пољских пораза у [[Битка код Жуте Воде (1648)|биткама код Жуте Воде]] и [[Битка код Корсуња (1648)|код Корсуња]], кнез Јеремија је са својом приватном војском неколико месеци сам задржавао устанике у Украјини, потукавши их у неколико [[Битка код Староконстантинова (1648)|мањих битака]] и погубивши на хиљаде заробљеника. После неуспелих преговора и новог пораза главнине пољске војске [[Битка код Пилаваца (1648)|код Пилаваца]], кнез је у пролеће 1649. пуних 40 дана задржавао устанике у [[Опсада Збаража (1649)|опсади Збаража]], омогућивши краљу [[Јан II Казимир|Јану Казимиру]] да прикупи војску и сукоби се са Хмељницким [[Битка код Зборива (1649)|код Зборива]]. За ратне заслуге добио је од краља звање ''региментара'' и ''привременог великог хетмана''{{напомена|Велики хетман био је врховни заповедник пољске војске, а региментар - заменик хетмана, кога је постављао Сејм (пољска [[скупштина сталежа]]), краљ или властела у тренуцима кризе.<ref>{{Cite book|title=[[Војна енциклопедија]]|publisher=Војноиздавачки завод|year=1970—1976|editor-last=Гажевић|editor-first=Никола|editorlink=Никола Гажевић|publication-place=Београд|pages=481|type=|id=|ref=harv}}</ref>}}, и играо је одлучујућу улогу у пољској [[Берестечка битка|победи под Берестечком]] 1651, али је месец дана касније умро на походу - вероватно од [[Дизентерија|дизентерије]], иако су савременици сумњали на тровање. Иако је козачки устанак завршен коначним пољским поразом и припајањем Украјине [[Руско царство|Русији]] (1654) и губитком поседа Вишњовјецких, кнез је стекао толику популарност међу властелом у Пољској, да је његов син изабран за пољског краља као Михаило I (1669-1673).<ref name=":0" /><ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/17824624|title=The Polish way : a thousand-year history of the Poles and their culture|last=Zamoyski|first=Adam|date=|publisher=F. Watts|year=1988|isbn=978-0-531-15069-6|location=New York|publication-place=|pages=160-166|type=|oclc=17824624|ref=harv}}</ref><ref name=":1" />