Википедија

Старац — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
м Враћене измене 109.93.19.115 (разговор) на последњу измену корисника AcamicamacaracaBot
ознака: враћање
Ред 136:
{{БракНасељаСрбија|133|46|74|10|3|-|97|10|72|15|-|-}}
 
{{ЗанимањаНасељаСрбија|46|12|-|-|4|-|1|-|1|-|17|10|-|-|3|-|1|-|-|-|63|22|-|-|7|-|2|-|1|-|-|-|1|1|1|7|-|-|18|-|-|-|-|2|-|-|-|1|-|-|1|1|3|7|-|-|19}}Prema rukopisima  TRAGOVI PROŠLOSTI autora Petruševic Tomislava  i književnog  dela  „TAKO SU IH UČILI“  Aleksandra Stanković  selo Starac važi za jedno veće naselje u Kleničkom kraju  a po broju domaćinstva  nekada se računalo kao najveće.  Okružuju ga sledeća  naseljena mesta : Spančevac, Baraaljevac, Vogance, Jablanica  i Uzovo.Brdsko planinsko je područje. Prepoznatljivo  po izraženim  goletima, pašnjacima i šumom.  Stanovništvo se bavi poljoprivredom i stočarstvom. U neposrednoj blizini je reka Pčinja i manastir Sv. Prohor  Pčinjski.
 
Istorija Starca
 
Legende govore da je Starac dobio ime  po poznaom  iskušeniku -  starcu  Prohoru koji potice sa  područja Ovčeg Polja.  U mlađim godinama posvetio se  Bogu i postao  veran  crkvi i narodu.Posle  provedeno  isposničkog  života u pećini Nagoričino  dospeo je  u planinu Kozjak. Potom se našao u Staračkim planinama  sa  Diogenom Romanom gde  je Roman bio  u lovu. Tada  je Prohor  dao proročanstvo Diogenu  da će poststi car ii zaista je kasnije on postao car. U znaku zahvalnosi prepodobnom Prohoru Diogem je u padinama Kozjaka i reke Pčinje podigao  crkvu koja će se kasnije preobraziti u manastir  -  Manastir Sveti Prohor Pčinjski  gde i dan danas  postoji velelepna srpska svetinja. Po ovom isposniku  i starcu  selo prema legendi je dobilo ime Starac.
 
Starac  u vremenu ropstva pod Turcima
 
U vreme turskpg ropstva našeg naroda u Gornjem  Starcu je bila jedna turska kula gde je svakako tu boravio  neki turski aga  ili paša. Ovo se mesto  nalazi u sklopu poteza Cerovac pa  se i danas pominje kao “.Staračka kula“.
 
Starac se nekada pominjao kako popovsko selo jer je tu postojala škola gde su  mnogi  seljaci učili veronauku  a usavrša ali sekao  sveštenici u Manastiru . Neki od njih su bili i starešine Manastira. Ovo selo je posebno poznato  po tume što su Turci činili velike zulume nad seljacima.  Mnogi od njih su tučeni i bez razloga prebijani i  vodjeni  po zatvor u Preševu. Poznat zulumćar turski bio je izvesni Deli Aguš iz Biljače. On je jednog dana došao u selo sa svojim „zulumćarima“  i oteo mladu devojku ,ćerku  popa Anta, odveo je  u šumu za svoju ženu. Pop se žalio i  ćerka mu je vraćena. Bojeći se  Anta da će Deli Aguš ponobo napasti njegovu kuću ćerku je morao da uda za komšiju  Stoilka. Čuvši ovo  Aguš došao je ponovo, našao Stoilka gde ore na njivi, ubio ga i na delove posekao.Potom  je  Deli Agu upao u kuću popa Anta, od njega uzeo sav novac koji je pripadao Manastiru  (Anta je u to. Vreme bio iguman  Manastira), opljačkao  ga a potom ubio Antinog slugu  Cvetković Djordja. Turci  su u selu činili i još mnoge zulume i ubistva  nad seljacima.
 
Vreme Drugog svetskog rata
 
Bugari su tokom rata i na ovim prostorima  činili zločine nad srpskim  narodom udruženi sa  kontračetnicima koje je predvodio izv esni četnik Micić Vlasta iz Preševa. Dana 28. Avgusta  1943. Godine su ubili  Stojanović Simona  Ljubomira i Djordjević Jovana Danila. Obojicu su odveli u Buniševac kod Vranja i tamo ih streljali. Potom su  januara 1944. Godile  lišili života nedužne seljake   Mitrović Nikole Vaska,  Mitrović Nikole Aritona i Popović Ilije Srećka.
 
Starac nekad i danas
 
Selo Starac je u odnosu na raniji periog promenulo   svoju geografsku kartu. Nekada je selo  imalo preko 9O  kuća  a sada je ostalo sasvim mali roj domaćinstva odnosno porodica.Mnoge mahale su ostale bez žitelja. Iseljavanje  nladih učinilo je svoje a za to  postoje mnogi razlozi: Siromaštvo, nezaposlenost, bela kuga i dr.
 
S t a n o v n i š t vo
 
Starac je naseljavan iz mnogim mesta Srbije  još   u doba Turske carevine. Od turskog  zuluma bežali se i kućili u ovim šumskim zabitima. Starac kao naselje  čine dve majaleGornji i Donji Starac, sa dostaa isturenim mahalama.   Goornji  Starac čine mahale Cerovac, Barica, Liska, Mezdrajska, Džoljinska.u Cerovcu su bile familije“Bašelci, Kabranci, Mezdrajci, Barbutci, Roglinci, Babastanini, Lisicarci i Cvajcarci. Džoljinu mahalu su držali Ćurčijci, Simonovi, Džaljini.U mahali Liska su živele porodice  Muljinci, Ćosinci. U Donjem Starcu žive porodice Džoljini koji su se  tu preselili, Džalići, Zafirovići i još nekoliko porodica.Preostale mahale čine samo po nekoliko kuća.
 
Po popisu iz 2002.godine  Starac je  imao 26o žitelja, a  1991. Bilo ih je  225.  U 1948. godini Starac je imao  87 domaćinstvs  a 196l. Godine  89.  I selo Starac je doživelo egzodus u pogledu  iseljavanja stanovništva. Ostalo je sasvim mali broj  domaćistva, uglavnom starački. Iako je Starac  imao svoju osnovnu školi  gde su  osnovci išli tamo sada nema ni jednog djaka. Pored škole u Starcu je podignut jedan spomenik palim borcima u ratu.
 
Z a n i m lj i v o s t i
 
Zbog teških i velikim zuluma koje je stanovništvo Starca  doživljavalo od strane Turaka, a posebmo zulume koje je činio Turčin  Deli Aga_Aguš iz Biljače   u narodu ovog kraja  ispevana je pesma koja se odnosi baš na  Deli Aguša:
 
Eejj.
 
More zadade se crni oblak
 
More to ne beše crni oblak,
 
More toj ti  beše silna vojska,
 
More ona tegli  za Bilaču,
 
More plače Pčinja sirotinja.
 
 
Eejj...More to zapazila Deli Agušica,
 
More dig se dig se  Deli Aguš Ago,
 
More tvoje selo zapaleno,
 
More tvoja deca potikana
 
More plače Pčinja sirotinja.
 
 
Eejj.. More daj mi daj mi moju puški,
 
More  moju pušku bzrometku,
 
More mnogo puške zapucaše,
 
More mnogo majke  zaplakaše,
 
More plače Pčinja sirotinja.
 
<sup>*Pesma je mapisana po  Vranjskom dijalektu*</sup>
 
== Референце ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Старац”