Операција хапшења Драже Михаиловића — разлика између измена

Након преласка у [[Босна|Босну]], [[Драгољуб Михаиловић|Дража Михаиловић]] је накратко боравио у [[Семберија|Семберији]] и [[Босанска Посавина|Босанској Посавини]], а почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1944.|октобра 1944.]] је дошао на планину [[Требава|Требаву]], где се сместио у село [[Копривна (Модрича)|Копривна]], код [[Модрича|Модриче]]. Крајем октобра је прешао на [[Озрен (Босна и Херцеговина)|Озрен]], где је његов Штаб 1. новембра 1944. напустио амерички пуковник [[Роберт Мекдаул]],{{напомена|Пуковник Мекдаул је у Штаб Драже Михаиловића стигао 25. августа 1944. са задатком да помогне у прикупљању и [[Операција Ваздушни мост|евакуацији савезничких пилота]]. Током боравка, Мекдауел је Михаиловићу давао одређене оптимистичке изјаве — о ''повлачењу Немаца из Југославије'', ''забрани Совјетима да пређу Дунав'' и ''савезничком искрцавању на обалама Јадрана'', за које није било никаквих реалних основа. Такође, Мекдаул је присуствовао Михаиловићевим састанцима са изаслаником [[Херман Нојбахер|Хермана Нојбахера]] одржаним у селу [[Рошци]]ма, код [[Чачак|Чачка]] и у [[Драгиње|Драгињу]], код [[Шабац|Шапца]], током септембра 1944. године. На инсистирање [[Винстон Черчил|Винстона Черчила]], који је британску војну мисију повукао још јуна 1944. године, председник САД [[ТеодорФренклин Рузвелт]] је повукао Мекдаула из четничког штаба.{{sfn|Stupar|2015|p=299}}}} који је евакуисан са импровизованог четничког аеродрома у селу [[Бољанић]]. Током новембра и децембра 1944. Дража је боравио на [[Романија|Романији]], у околини [[Сарајево|Сарајева]] и [[Кладањ|Кладњу]], а почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.|јануара 1945.]] се вратио на Требаву, где је остао све до половине марта.<ref name="Погледи:Дражин ратни пут">{{Cite web|url=http://www.pogledi.rs/drazin-ratni-put-1941-1946-u-slici-i-reci/|title=Дражин ратни пут 1941—1946|website=www.pogledi.rs|date=5. 5. 2013}}</ref> Након [[Битка на Јеловој гори|пораза на Јеловој гори]], преостали делови [[Четврта група јуришних корпуса|Четврте групе јуришних корпуса]] су се окупили у рејону [[Ивањица|Ивањице]], одакле су се после Конференције свих команданата корпуса одржане 21. октобра 1944, повукли у [[Санџак (област)|Санџак]]. У страху од продора партизанско-совјетских јединица, које су [[Београдска операција|ослободиле Београд]], као и неуспешних контаката са [[Црвена армија|Црвеном армијом]],{{напомена|Контакте са совјетском [[Црвена армија|Црвеном армијом]] остварили су најпре 13. октобра 1944. код [[Крушевац|Крушевца]] четници [[Драгутин Кесеровић|Драгутина Кесеровића]], а потом 18. октобра у рејону [[Чачак|Чачка]] и [[Горњи Милановац|Горњег Милановца]] четници [[Предраг Раковић|Предрага Раковића]]. Кесеровићеве снаге су након првобитног пристанка да Совјетима помогну у [[Ослобођење Крушевца октобра 1944.|ослобођењу Крушевца]], биле опкољене и заробљене, док је он са око 2.000 бораца успео да побегне. Раковићевим снагама је тражено да се ставе под партизанску команду, што су оне одбиле и морале су се повући ка [[Санџак (област)|Санџаку]].{{sfn|Stupar|2015|pp=300—301}}}} четничке снаге окупљене у [[Сјеница|Сјеници]] повезале су се формацијама [[Српска државна стража|Српског ударног корпуса]] и потом заједно са немачким снагама, које су се [[Пробој групе армија Е из Грчке|повлачиле из Грчке]] учествовале у [[Пробој групе армија Е кроз Санџак|пробоју кроз Санџак]] и [[Пробој групе армија Е кроз источну Босну|источну Босну]] правцем [[Пријепоље]]—[[Пљевља]]—[[Чајниче]]—[[Горажде]]—[[Романија]]. Након прикупљања у источној Босни, крајем новембра 1944, четничке снаге из Србије су заједно са локалним четнички снагама, почетком децембра [[Офанзива ЈВуО у источној Босни децембра 1944.|извршиле напад]] на снаге [[27. источнобосанска дивизија НОВЈ|27. дивизије НОВЈ]] правцем [[Рогатица]]—[[Хан Пијесак]]—[[Власеница]]—[[Зворник]], али су крајем истог месеца биле потучене јужно од Зворника и одбачене од [[Дрина|Дрине]]. Након тога, главнина четничких снага је извела контраманевар и преусмерила свој [[Офанзива ЈВуО у источној Босни децембра 1944.|напад према Тузли]], где су у тешким борбама, вођеним у непосредној близини [[Тузла|Тузле]], 24—28. децембра биле одбијене и потучене од снага 27. и [[38. источнобосанска дивизија НОВЈ|38. дивизије НОВЈ]], што је довело до велике деморализације и осипања већ изморених четничких снага. Преостале четничке снаге су се потом пребациле преко Озрена у област Модриче, где су се крајем јануара 1945. године укључиле у немачки систем одбране на линији Озрен—[[Грачаница (Тузлански кантон)|Грачаница]]—Требава—[[Градачац]] штитећи комуникацију Сарајево—[[Брод (Република Српска)|Босански Брод]]. Средином [[Хронологија Народноослободилачке борбе фебруар 1945.|фебруара 1945.]] у област Требаве су стигле и четничке јединице из Црне Горе под командом [[Павле Ђуришић|Павла Ђуришића]].{{sfn|Milovanović|1983|pp=218—221}}{{sfn|Stupar|2015|p=308}}