Хаваји (архипелаг) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Допуњавање чланка
.
Ред 1:
{{Сређивање|уност унутрашњих веза, референци, ...}}
{{друге употребе|Хаваји (вишезначна одредница)}}
{{кратак опис|архипелаг у Тихом океану}}
Линија 168 ⟶ 169:
 
== Геологија ==
Овај ланац острва или архипелага[[архипелаг]]а, који се развијао док се [[Пацифичка плоча]] полако кретала према северозападу, изнад хотспота[[Врућа тачка|врућег места]] у [[Мантл|Земљином плашту]], брзином од око 32 километра (милион) на милион година. Дакле, острва на југоистоку су вулкансковулкански активна, док су острва на северозападном крају архипелага старија и обично мања, због дуже изложености [[ерозија|ерозији]]. Старост архипелага процењена је методама датирања калијум-аргоном.<ref>{{Cite web |title= Tectonics, geochronology, and origin of the Hawaiian-Emperor Volcanic Chain |url= http://www.botany.hawaii.edu/Faculty/Morden/BotZool450/Clague1989.pdf |work= The Geology of North America, Volume N: The Eastern Pacific Ocean and Hawaii |year= 1989 |accessdate= 2011-01-17 |publisher= The Geology Society of America |url-status= dead |archiveurl= https://web.archive.org/web/20110611080721/http://www.botany.hawaii.edu/Faculty/Morden/BotZool450/Clague1989.pdf |archivedate= 2011-06-11 }}</ref> Из ове студије и других ,<ref>{{Cite journal|title= Potassium-Argon Ages of Lavas from the Hawi and Pololu Volcanic Series, Kohala Volcano, Hawaii |url= http://gsabulletin.gsapubs.org/content/83/12/3731.abstract |publisher= Geology Society of American Bulletin |year=1972 |volume=83 |pages= 3731–3738 |accessdate= 2011-01-17|doi= 10.1130/0016-7606(1972)83[3731:PAOLFT]2.0.CO;2|last1= McDougall|first1= IAN|last2= Swanson|first2= D. A.|journal= Geological Society of America Bulletin|issue= 12}}</ref><ref>{{Cite journal|title= Petrography and K-Ar Ages of Dredged Volcanic Rocks from the Western Hawaiian Ridge and the Southern Emperor Seamount Chain |url= http://bulletin.geoscienceworld.org/cgi/content/abstract/86/7/991 |publisher= Geology Society of America Bulletin |year=1975 |volume= 86 |pages= 991–998 |accessdate= 2011-01-17|doi= 10.1130/0016-7606(1975)86 |issue=7}}</ref> процењује се да је северозападнинајвише острвсеверозападно острво, [[Kure Atoll|Куре Атол]], најстаријинајстарије уса око 28 милиона година (Ма); док је најисточнијенајјугоисточније острво, Хаваи[[Hawaii (island)|Хаваји]], око 0,4 Ма (400 000 година). Једини активни вулкан у последњих 200 година био је на југоисточном острву ХаваиʻиХаваји и на потопљеном, али растућем вулкану на крајњем југоистоку, Лоʻихи[[Loihi|Лоихи]]. [[Hawaiian Volcano Observatory|Хавајска вулканолошка опсерваторија]] вулкана УСГС-аје документуједокументовала недавне вулканске активности и пружа слике и интерпретације вулкана. [[Килауеа]] је готово непрекидно еруптирала од 1983. када је престала у августу 2018. године.
 
Скоро сва магма жаришта има састав базалта, па су хавајски вулкани састављени готово у потпуности од ове магнетске стене. Постоји врло мало грубозрнатог габро и дијабаза. Нефелитит је изложен на острвима, али је изузетно ретко. Већина ерупција на Хавајима чине ерупције хавајског типа, јер је базалтска магма релативно течна у поређењу с магмама обично укљученим у експлозивније ерупције, попут андеситних магми које производе неке од спектакуларних и опасних ерупција око руба базена Пацифика.