Операција хапшења Драже Михаиловића — разлика између измена

нема резимеа измене
== Даља судбина Михаиловића ==
{{Главни чланак|Београдски процес}}
[[Драгољуб Михаиловић|Дража Михаиловић]] је по доласку у [[Београд]] био смештен у соби, односно посебно преуређеној канцеларији, на трећем спрату седишта ОЗНЕ за Србију, у Улици књегиње Љубице. Према упутствима издатим од стране [[Слободан Пенезић Крцун|Слободана Пенезића Крцуна]], министра унутрашњих послова НР Србије и непосредног организатора операције хапшења, у соби са Михаиловићем су дежурала двојица ненаоружана официра, док је трећи наоружани официр дежурао испред врата. Како би вест о Михаиловићевом хапшењу и даље остала тајна и не би дошла до јавности, пре званичног објављивања, за стражаре су били одређени само учесници акције хапшења. Упркос мерама предострожности, вест о Михаиловићевом хапшењу се ипак проширила по Београду, јер је мајор [[Ђорђе Нешић (народни херој)|Ђорђе Нешић]], који је био учесник акције хапшења, о томе причао својој жени Душици, која је потом то рекла својим колегама на послу у Трећем рејонском комитету КПС за Београд. Како се прича не би ширила даље, Крцун је наредио да се поведе истрага у којој је саслушано скоро 200 људи, који су потписали писмено обећање да у будућеубудуће неће причати о овоме.{{sfn|Krstić|1988|pp=182—184}} Због непоштовања правила службе, Нешић је од Слободана Пенезића Крцуна био кажњен са 30 дана затвора, од чега је један део провео на дежурству у истој соби са Дражом Михаиловићем, а остатак у засебној ћелији, док је од стране Александра Ранковића био кажњен партијским укором.{{sfn|Кривокапић|2006|pp=279—284}}
 
Вест о Михаиловићевом хапшењу остала је у тајности све до [[24. март]]а [[1946]]. године, када је на заседању [[Скупштина СФРЈ|Народне скупштине ФНРЈ]], министар унутрашњих послова Југославије [[Александар Ранковић]] објавио ову сензационалну вест: