Драгутин Димитријевић Апис — разлика између измена

Ситуација на [[Крф|Крфу]] није била лака ни за владу ни за престолонаследника. Црнорукци су оптуживали [[Никола Пашић|Пашића]] да је он крив за слом [[Краљевина Србија|Србије]] јер није прихватио пердлогпрeдлог врховне команде да се Бугари нападну још у лето [[1915]]. годинe. [[Слободан Јовановић]] је писао: „[[Александар I Карађорђевић|Александра]] није напуштала мисао да му Апис ради о глави. Цела Аписова прошлост краљоубице, осионо држање његових присталица, свакодневне доставе [[Бела рука|белорукаца]] и полиције – све је то одржавало [[Александар I Карађорђевић|Александра]] у таквој узнемирености, да он није више разликовао између свога стртахастраха и истине...“<ref>цитирано у „Сарајево” 1914, Владимир Дедијер, 2014, стр. 683</ref> У току истраге Апису и друговима, нови хабсбуршки цар [[Карл I од Аустрије|Карло]] је започео тајне преговоре са [[Француска|Француском]] о склапању сепаратног мира. Први састанак је одржан у фебруару [[1917]]. годинe, а услови [[Аустроугарска|Аустрoугарске]] под којима је пристала да се [[Краљевина Србија|Србија]] одржи као независна држава су били: да се казне одговорни за [[Сарајевски атентат]], да се угасе сва тајна удружења и организације које су деловеале против [[Хабзбуршка монархија|Хабсбуршке монархије]], да се укине [[Карађорђевићи|династија Карађорђевић]] и да велике силе гарантују да ће [[Краљевина Србија|Србија]] извршити ове обавезе. Остало је спорно да ли је српска влада знала за ове преговоре у време када су се одигравали. У међувремену, у [[Руска Империја|Русији]] је избила [[Руска револуција|револуција]], a [[Никола Пашић|Пашић]] и [[Александар I Карађорђевић|Александар]] су остали без свог савезника цара [[Николај II Александрович|Николаја II]].<ref>„Сарајево” 1914, Владимир Дедијер, 2014, стр. 683-686</ref>