Канарево брдо — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Измене и допуне
Ред 19:
Пре [[Други светски рат|Другог светског рата]] цело брдо је било познато под називом ''Гољино брдо,'' јер је било ненастањено. Оно се налазило на периферији Железничке колоније, имања у приватном власништву извесног рентијера Ђорђа Канаре. Било је испланирано да се цео крај трансформише у мали "вртни град", са данашњом улицом Пере Велимировића као централном, те кућама са двориштем. Избијање сукоба је спречило ове планове.
 
После рата, насеље је национализовано и порушено.<ref name="automatski generisano1">{{Cite web |url=http://www.blog.011info.com/beograd-na-brdima-ii-deo |title=Beograd na brdima – II deo | (ne)poznate INFOrmacije | Beograd na dodir{{Ботовски наслов}} |access-date=25. 02. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140302194123/http://www.blog.011info.com/beograd-na-brdima-ii-deo#more-1981 |archive-date=02. 03. 2014 |url-status=dead |df= }}</ref> Урбанизација је почела [[1946]]. године, изградњом неколико нижих зграда наспрам данашње улице Канарево брдо, али прве контуре градскогградске насељасредине су почеле да се назиру тек крајем 60-их година [[20. век]]а, кад је изграђено пет солитера уздуж улице Ивана Мичурина. Убрзо је у саобраћај пуштена и „главна кичма“, Борска улица, па и прва аутобуска линија, 47. Највиша зграда је постала сива петнаестоспратница у центру насеља 70-их година. У новијем делу насеља, ближем [[Кошутњак]]у, налази се улица Српских Ударних Бригада, у којој је испостава Дома Здравља Раковица .<ref>[http://wikimapia.org/6202979/sr/%D0%94%D0%BE%D0%BC_%D0%B7%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B0_%D0%9A%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE_%D0%B1%D1%80%D0%B4%D0%BE Мапа Дома здравља на Канаревом Брду], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>
 
== Географске карактеристике ==