Спиридон Поповић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 3:
Отац Божо, трговац у Шибенику, помагао је развој просвјете схватајући да је значајна за буђење националне свијести.
 
Спиридон је завршио [[Карловачка гимназија|гимназију]] у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]], гдје је наставио да учи [[Богословија „Свети Арсеније Сремац“ у Сремским Карловцима|богословију]], коју је због очеве смрти напустио и вратио се у Шибеник (1826). У Шибенику постаје секретар [[Јосиф Рајачић|Јосифа Рајачића]]. Посветивши се у то вријеме филолошким студијама и историји књижевности, посебно италијанске и њемачке, чланке пише на српском народном језику. Сакупља народне пјесме за [[НиколаНиколо Томазео|Николу Томазеа]]. Међу првима је присталицама [[Илирски покрет|Илирског народног покрета]] у Далмацији. Залаже се за његовање и бори за употребу народног умјесто туђег језика. Активан је учесник у биткама за отварање школа на народном језику.
 
У књижевности се појавио (1838) пјесмама од којих је објављено само девет, затим путописима, студијама и чланцима из области националне књижевности и народне културе. Преводио је са енглеског, француског, талијанског и њемачког. Сарађивао је са својим савременицима ([[Вук Караџић|Вуком Караџићем]], [[Људевит Гај|Гајем]], [[Матија Бан|М. Баном]]) и у свим српским листовима који су излазили на подручју [[Аустроугарска|Аустроугарске]] и [[Кнежевина Србија|Србије]]. Као подучаватељ Николе Томазеа на српском језику је имао великих непилика од власти. Томазео је свом учитељу посветио ''Искрице''.{{sfn|Томановић|2018|p=518}} Покушај да покрене свој лист ''Маслина'' на српском језику није успио, јер му је полиција то бранила због сарадње са Николом Томазеом и страха од његовог љевичарења. Умро је у 58. години живота.{{sfn|Радојчић|2009|p=242}}