Босанчица — разлика између измена

[[Буњевци|Буњевачки]] [[бискуп]] [[Калоча|калочки]], [[Иван Антуновић]], у књизи "Разправа подунавских и потисанских Буњевцих и [[Шокци]]х...", [[Беч]] 1882., на стр.162. у фусноти доноси тај податак: "... Гдикоји наших старих циркулара и сада се још налазе ћирилицом писани. Ја сам у [[Трансилванија|Ердељу]] у Алвинском аркиву самостанском читао контракте медју редовници и градјани (бугари) [[Ћирилица|ћирилицом]] (тако званом босанском) писане. Једна окружница провинцијала о. Луке Карагића dd.1736 I. Julii puncto 6. овако наредјује: (сљеди текст на латинском, а потом превод): Налаже се... свим појединим Отцем да ма који год писао буде кому му драго писмо на [[Српски језик|илирском]] језику, нека то пише једино илирским ћирилским писменом и неусуђује се итко илирске ричи [[Латиница|латиницом]] изразити. Те ако би тко иначе чинио, такав чим се пронађе, нек се подвргне окарању и [[пост]]у..." Потребно је нагласити да у оригиналу нема хрватског назива за илирски језик, и да је то превод, стављен у заграду од стране бискупа Антуновића, јер је то период када се већ полако дешава етногенеза [[Буњевци|Буњеваца]] у [[Хрвати|Хрвате]]. Тек пред крај [[18. век|XVIII века]], у тешњим везама са [[Далмација|Далмацијом]] и [[Хрватска|Хрватском]], фрањевци све више усвајају латиницу, да би је од [[19. век]]а потпуно примили. У [[19. век]]у [[Хрвати]] у Босни и Херцеговини почињу да користе искључиво латиницу, док ћирилица остаје у употреби код православних [[Срби|Срба]] и добрим делом код локалних [[Муслимани (народ)|муслимана]] (мада се током овог столећа употреба ћирилице све више поистовећује са српском националном припадношћу, због чега многи муслимани временом напуштају њену употребу и попут Хрвата прелазе на латиницу). Босански фрањевци су задрали ћирилицу, али да се њихове књиге разликују од калуђерских (православних) увели су 5-6 слова латинице. {{sfn|Томановић|2018|p=518}}