Тител — разлика између измена

Тител је веома стари [[град]], на чијем је подручју било [[Тителски плато|људских насеобина у праисторији]]. Најстарији познати помен имена Тител је из повеља угарских краљева и јавља се после 1077, а најкасније 1095. године. У то време су мађарски краљ Ласло Први (Сент Ласло) и брат му Лампрехт подигли у Тителу манастир најстаријег католичког реда августинаца. До доласка Римљана на тлу данашњег Титела живели су Дачани, Келти, Скордисци, Јазиги, Хуни, Авари, Протобугари, Готи, Гепиди и Алани. На овом месту боравили су и [[Антички Рим|Римљани]]. Они су изградили утврђење које се први пут помиње [[1138]]. године. Словени се јављају на прелазу из 6. у 7. век, а угарска племена крајем 9. века. Први пут под српском влашћу од 1407. године, у 15. и 16. веку Тител је био у поседу српских деспота, а за време [[Турци|Турака]] седиште нахије у оквиру Сегединског санџака. У Потиској војној граници Тител је утврђени шанац, затим седиште Шајкашког батаљона.

 

 

На крају [[Први светски рат|Првог светског рата]], 8. новембра 1918. године, Тител је ослободила српска војска. Тител се нашао у новој држави, [[Краљевина Југославија|Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца]], у којој је наставио привредни и друштвени живот. На први дан католичког Ускрса, 13. априла 1941, град је окупирала војска [[Миклош Хорти|Хортијеве]] [[Краљевина Мађарска|Мађарске]]. Окупатор је на други и трећи дан православног Божића, 8. и 9. јануара 1942, спровео [[Рација у јужној Бачкој|Рацију]] у којој су страдали многи невини Титељани. Тител је у [[Други светски рат|Другом светском рату]] ослобођен 22. октобра 1944. године.