Милан Антончић Велебит — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 26:
{{!}}}
}}
[[Датотека:Grupa oficira 6. ličke divizije.jpg|284px|мини|десно|Милан Антончић Велебит (седи, први здесна) са командним кадром Шесте личке дивизије у ослобођеном Београду, октобра 1944. године]]
'''Милан Антончић — Велебит''' ([[Госпић]], [[2. октобар]] [[1918]] — [[Београд]], [[24. октобар]] [[1997]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], [[генерал-потпуковник]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]] и [[народни херој Југославије]].
Линија 33 ⟶ 34:
После завршетка школовања службовао је у [[Скопље|Скопљу]], као руководилац администрације артиљеријске батерије. Ту је дошао у додир с револуционарном омладином и [[Раднички покрет|радничким покретом]]. Године [[1939]]. одбио је да са својим водом пуца у демонстранте који су на скопским улицама протестовали због окупације [[Албанија|Албаније]] од стране [[Фашизам|фашистичке]] [[Италија|Италије]]. Због тога је био ухапшен, и после изласка из затвора премештен у [[Краљево]]. Ту се повезао с радницима из Фабрике вагона и укључио се у рад њиховог спортског друштва „Железничар“.
=== Народноослободилачка борба ===
{{Главни чланак|Народноослободилачка борба народа Југославије}}
После [[Априлски рат|Априлског рата]] и капитулације Југословенске краљевске војске, [[1941]]. године, [[Трећи рајх|Немци]] су га два пута заробљавали, али је оба пута успео да побегне и врати се у Краљево. Чим су почеле припреме за оружани устанак, Милан се укључио у припреме и по задатку Партије, отишао је на планину [[Гоч]]. Тамо се придружио групи партизана и учествовао у првим оружаним акцијама на подручју Краљева.
Линија 39 ⟶ 42:
Приликом напада на [[Теслић]], на Нову [[1943]]. годину, налазио се на челу батаљона, када је јурнуо у град и заробио топове. Затим је гађајући из стрељачког строја помогао у заузимању утврђених зграда и гранатама из топа уништио оклопни воз. Тиме је омогућено другим јединицама, које су тада нападале на град, да га лакше изврше свој задатак. У нападу на Шујицу, децембра 1943. године, био је рањен.
У пролеће [[1944]]. постављен је за команданта [[Прва личка пролетерска ударна бригада|Прве бригаде]] [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]]. Њом је командовао у току борби и маршева од [[Десант на Дрвар|десанта на Дрвар]] до [[
=== Послератни период ===
После ослобођења [[Југославија|Југославије]], завршио је [[Војна академија Ворошилов|Вишу војну академију „Ворошилов“]] у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетском Савезу]] и [[Виша војна академија ЈНА|Вишу војну академију ЈНА]]. Обављао је високе војне дужности у [[Југословенска народна армија|Југословенској народној армији]] (ЈНА) и у Савезном секретаријату за народну одбрану (ССНО). Пензионисан је [[1976]]. године у чину [[генерал-потпуковник]]а ЈНА.
| |||